Početak - Rođen je 1934. godine u Beogradu (mada se negde navodi i 1936). Javnosti je poznato samo početno slovo očevog imena - B.

Detinjstvo - proveo u Beogradu. Više od toga se ne zna.

Nacionalnost - nigde ne navodi

Verska opredeljenost - nepoznata javnosti

Obrazovanje - školovao se u Beogradu. Diplomirao je na Tehnološkom fakultetu.

Karijera - U rakovički "Rekord" zaposlio se po diplomiranju, 1962. godine, kao pomoćni inženjer tehnolog, a 1986. iz njega izašao kao generalni direktor. Zbog činjenice da je 24 godine proveo u fabrici gume, zvali su ga i "čovek od gume", a zbog podatka da je lično "otkrio" Zorana Lilića (takođe rakovički kadar), imao je i nadimak "lovac na talente". U tom periodu bio je i delegat Društveno-političkog veća SO Rakovica i delegat Veća opština Skupštine Srbije. Usledila je funkcija predsednika Gradske konfrencije SSRN, gde se zadržao tri godine (1986-1989). Bio je i predsednik Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije. U Skupštini Srbije bio je šef poslaničke grupe SPS-a. Posle "Rekorda" ušao je u "Jugopetrol" kao v.d. direktora i veoma brzo napredovao do fotelje generalnog direktora (usledio je i novi nadimak "čovek od nafte"). U međuvremenu je imenovan i za predsednika UO RTV "Politika". Vrhunac karijere mu je, prema sopstvenom priznanju, izbor za predsednika srspkog parlamenta 1994. godine. U toj fotelji je i danas.

Stranački angažman - Iako se u biografskim podacima ne može naći kad je postao član SK, s obzirom na visoku funkciju u ondašnjem SSRN - to se ne dovodi u pitanje. Ostalo je zabeleženo da je u vreme Osme sednice čekao da vidi ko će da pobedi (Milošević ili Stambolić), pa da se pridruži. "Ako se opredelimo za glasanje, nećemo izaći jedinstveni. Neka dva predsedništva, partijsko i državno, sednu i rasprave da se ne bi članstvo u SK tajnim glasanjem delilo za i protiv", govorio je tada. Da se u SK dobro kotirao dokazuje i učešće u organizaciji onda najvažnijeg skupa, "događanja naroda" na Ušću, novembra 1988. Tomić je svoju partijsku odanost dokazao i svesrdnim učešćem na skupu studenata pred Saveznom skupštinom (tad Skupštinom SFRJ), 1989, kad je pomagao Slobodanu Unkoviću, tadašnjem rektoru BU, da tim skupom Milošević parira štrajku albanskih rudara u Starom trgu i prvom pluralističkom odboru u Cankarjevom domu u Ljubljani. Nema podataka ni da li se učlanio u SPS, iako su mu mnogi zbog suzdržanosti na Osmoj sednici prigovarali da pokazuje nedostatak stida kad menja stav. Zbog stalnih aktivnosti na prozivci i diskfalifikaciji neistomišljenika verovatno da u Srbiji ne postoji osoba koja bi posumnjala čiji dres nosi Tomić, ocenjen kao poverljiv (prema proceni upućenih, jedan od tri najodanija) Miloševićev čovek.

Zanimljivosti - U legendu je ušla njegova mitingaška izjava s Ušća: "Neki kažu da ste vi za višepartijski sistem, a ja znam da niste", našta je gomila uzviknula: "Nismo". Tomić je, tvrdi, sebe uvek zamišljao u belom mantilu. "Došavši u fabriku kao mlad tehnolog dobio sam crni mantil i u njemu proveo mnoga leta. Tako i sad, život uvek nekako ide šumom, mada je drum carski pa širok", izjavio je četiri meseca posle imenovanja za predsednika srpskog parlamenta, uz komentar: "Nerado sam pristao na ovu funkciju, ali mi se pelcer primio". Skupštnski novinari su izvestili da je predsednik parlamenta postao "kasno sinoć, kad se niko nije nadao, zahvaljujući ubacivanju tri 'fantomska' glasačka listića u kutiju, za koje se do danas ne zna kojim su opozicinarima pripadali, jer socijalisti nisu mogli sami da ga izaberu". Na početku predsednikovanja decidno se zalago za televizijsko "slikanje" poslanika, obrazlažući to rečima: "Neka narod vidi šta se događa u skupštinskim salama i kako se ponašaju poslanici". Međutim, sklon menjanju stavova, što je dokazao u više navrata (kad je bio miting na Ušću to je bio "veličenstveni, narodni skup", dok su opozicija i njene pristalice - šetači iz 1996-1997 "fašisti i primenjuju Hitlerov scenario dolaska na vlast"), ubrzo je zabranio televizijske prenose skupštinskih zasedanja. "Poslanici se sasvim drugačije ponašaju kad znaju da su kamere tu. Kad ih ne slikaju, oni se druže, šale i duhoviti su ali, kad kamere rade, to koriste za promocije", rekao je Tomić, nastavivši da vodi skupštinska zasedanja kako Milošević misli da je najbolje, te stekao još jedan nadimak - "ceremonijal majstor".

Kao mlad, učestovao je i na radnim akcijama, a na jednoj od njih, kad se gradio autoput "Bratstvo i jedinstvo", na deonici kod Leskovca upoznao suprugu Milicu. Imaju dve kćerke, jedna je živela u Japanu, a druga u Kanadi.

Jednom je izjavio da ga je Milošević preporučio za predsednika Skupštine "jer je procenio da sam po karakteru pogodna ličnost za traženje kompromisa, jer nisam svađalački tip. Nikad ne omalovažavam i ne idem na ličnost". Da ne voli neizvesnost ilustrovao je rečima: "U svakom trenutku moram da znam šta je sledeći korak jer ne smem da učinim bilo šta što bi išlo u korist moje karijere, a na štetu moje porodice".

Tomić, donedavni presednik beogradskih socijalista, uvek nađe zgodnu priliku da podseti na "mudru politiku presednika Miloševića, zahvaljujući kojem je stvorena i očuvana SRJ". Tako je prilikom obeležavanja 55-godišnjice od oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu istakao da su supružnici Milošević- Marković Beograđani jer osećaju dušu Beograda. "Uostalom, Mira je u svojim knjigama napisala ono što najobjektivnije predstavlja duh Beograda i našeg naroda".

O sebi nije govorio mnogo, ali se jednom ispovedio i naveo: "Radni dan mi je ispunjen kao šipak. Radim od jutra do mraka. Kad nisam u Skupštini, onda sam u "Jugopetrolu" gde imam dobro uigranu rukovodeću ekipu zahvaljujući kojoj mogu da obavim mnoge poslove. Ustajem oko pola šest, idem u kupovinu, doručkujem uglavnom pecivo, i za večeru poneku jabuku ili sendvič. Ležem relativno kasno, spavam između pet i šest sati". Priču o njemu nezamislivo je završiti bez podatka da je od Mirka Marjanovića dobio na poklon irskog setera Tiću. Kako je sam otkrio da se kučići poklanjaju na osnovu karakternih osobina gazde, red je da se neka kaže i o Tići. Elem, seteri su, kako enciklopedija navodi, vrlo brzi, odličnog njuha, podnose svaku vrstu terena i svaku klimu. Vlasnici tvrde da su do zla boga tvrdoglavi i, malčice, glupi, obrazlažući to činjenicom da im možete bacati lopticu milion puta te da će uvek poslušno ići po nju. Irski seter je lovačko pseto, takozvani cunjavac.

Zašto u biografiji g. Tomića ima više izjava i podataka o predsedniku Miloševiću nego o njemu samom možda objašnjava i ova njegova sklonost: "Navijam, navijam, ali glavu ne gubim" (u fudbalu za "Crvenu zvezdu", u košarci za "Partizan").

Zorica Vulić