U Americi je nedavno izašla knjiga "Doktor i detektiv" Martina Buta, biografija koja zavređuje pažnju zahvaljujući autorovom portretu ser Artura Konana Dojla, čitalačkoj publici poznatog po tome što je stvorio čuvenog Šerloka Holmsa.

Rođen 1859. u Škotskoj, Konan Dojl je, kao i njegovi preci Irci, vaspitavan u duhu katoličanstva. Međutim, kada su ga poslali u jezuitski internat Stoniherst Dojl se pobunio protiv, kako je to kasnije nazvao, "beskompromisne pobožnosti i licemerja jezuitske teologije" i počeo da se zalaže za nešto slično unitarizmu.

Iako je njegova porodica bila u srodstvu sa kraljevskom, Artur je odrastao u "otmenom siromaštvu" - zahvaljujući neodgovornom ocu alkoholičaru. Dečak je spas nalazio u čitanju u kojem je bio tako revnostan da je lokalna biblioteka specijalno zbog njega donela propis da se knjige ne mogu zamenjivati češće od jednom dnevno.

Posle Stonihersta, Dojl je pohađao još jednu jezuitsku školu - Feldkirh u Nemačkoj - koja mu se više dopala i gde je otkrio dela Edgara Alana Poa koji će kasnije uticati na njegov pripovedački stil. Kada se vratio iz Nemačke upisao je medicinu na univerzitetu u Edinburgu. Upravo tu je naišao na inspiraciju za svog Šerloka Holmsa - bio je to Džozef Bel, hirurg na fakultetu čija je "jaka strana", kako se sećao Dojl, bila "sposobnost postavljanja dijagnoze i to ne samo bolesti već i profesije i ličnosti".

Konanu Dojlu je trebalo mnogo vremena da počne da radi kao doktor, ali autor biografije But osporava rašireno mišljenje da je on pisao kako bi "ubio" vreme između pacijenata. Zapravo, "što mu je praksa više napredovala to je više pisao", tvrdi biograf. Dojl je pisao brzo, ponekad ne prekidajući pisanje dok je razgovarao sa pacijentom, ali je uglavnom uspevao da izbegne zamku opširnosti.

U najboljim pričama o Holmsu nijedna reč nije suvišna kako se pripovedanje zahuktava ka veštom raspletu. But možda malo preteruje kada Konana Dojla proglašava "ocem savremene kratke priče", ali je on možda bio utemeljivač savremene novinske kratke priče. Kada je krajem 1880. počeo da piše priče o Šerloku Holmsu, Britanci su bili gladni takvog štiva. Među novim časopisima bio je i "Strand" čiji je Dojl postao stalni saradnik.

Dojla je dugo zanimalo okultno, ali je njegova opsesija uzela maha pošto je dobio vitešku titulu (ne za svoje priče, već zbog toga što je kao lekar učestvovao u Burskim ratovima), kada je živeo u Londonu, bio član pravih elitnih klubova i postao britanska veličina koja je stekla svetsku slavu zahvaljujući svom junaku Holmsu. Smrt njegovog sina Kingslija i mlađeg brata Inesa u epidemiji gripa 1918. raspalila je Dojlovu veru da postoji nešto s one strane realnosti i želju da u to prodre.

"Plašim se da ako je nešto nedokučivo čovečanstvu, onda je svakako nedokučivo i meni", priznao je njegov junak Holms u jednoj priči. "Ipak, moramo iscrpeti sva prirodna objašnjenja pre nego što pribegnemo takvoj teoriji." Nažalost, Dojla niko nije mogao da urazumi po tom pitanju - iako se odrekao katolicizma, zadržao je trunku njegove dogme o nepogrešivosti.

Umro je 1930. i odmah su se oglasili razni medijumi iz celog sveta koji su tvrdili da im se javio njegov duh. Kako primećuje But, "izgleda da je i u smrti, kao i u životu, Dojl ostao zauzet grozničavim pisanjem i dopisivanjem".

J. Pejčinović