[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS JAVNOSTI” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 27. Februar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


26. Feb 2000 16:43 (GMT+01:00)

Čečenski zarobljenik, moskovski biznismen Stanimir Petrović (13)

Dugo putovanje do slobode

Era još uvek ne zna na koji način je oslobođen. Da li je neko za njega platio otkup ili je u pitanju razmena za čečenske zarobljenike?

Nakon kratkog boravka u nekoj vrsti izbegličkog logora Stanimir je dobio naredbu za pokret. Krenuli su peške u vlažnu, maglovitu noć. Posle dve i po godine zatočeništva, mučenja i gubitka telesne težine od oko 30 kilograma, Era nije više mogao da izdrži ni obično hodanje.

Dolasku u kamp prethodio je višemesečni marš kroz planinsko bespuće. Taj put iscrpeo je Petrovića i doveo njegov organizam u stanje totalne nemoći. Doneo je čvrstu odluku da im kaže- ili da ga puste ili da ga konačno ubiju. S obzirom da je za njih on još uvek predstavljao "dobar ulov", znao je da otmičari neće pristati ni na jednu soluciju. Era je u toj vlažnoj noći 12. februara 2000. godine pomišljao na najgore, a zapravo bio je to put njegove konačne slobode.

- Nisam sasvim izgubio nadu. Verovao sam potajno i u srećan ishod, ali jednostavno nisam bio više sposoban za bilo kakav pokret. Sa nama je bio neki novi čovek, pretpostavljao sam lokalni vodič. Posle hoda kroz blato i bare, konačno smo stupili na teren koji je bio nasut šljunkom. Dobio sam naredbu da stanem, a potom da čučnem, što su i oni uradili. Jedan iz grupe je posle nekog vremena ustao i krenuo sam napred nekih tridesetak metara. U daljini se čuo neki glas, zapravo lozinka na čečenskom jeziku. Ovaj iz naše grupe mu je odgovorio i sada su se kretali jedan prema drugom. Neposredno potom, u deliću sekunde, bljesnuli su farovi na kolima koje do tada nisam primećivao zbog mraka. Opet lozinka, zvižduci.

Naređeno mi je da ustanem i ponovo kratak ablem farovima. Pitao sam o čemu se radi i dobio oštro upozorenje da ćutim. Rekli su mi da mogu samo da odgovorim na eventualno njihovo pitanje. Ako se ne budem pridržavao ovog upozorenja, biću mrtav. Opet naredba, da po ko zna koji put čučnem, a prema nama je krenuo jedan, a potom drugi automobil, sa sada već upaljenim farovima. Ubacili su me u prvi na sedište iza vozača, a sa nama je bio samo jedan od mojih čuvara. Ostali su ušli u drugi automobil koji nas je pratio.

Vozili smo se kroz noć i niko nije progovorio ni reč. Posle nekog vremena primetio sam da nas automobil koji se kretao iza više na prati. Ubrzo potom ugledao sam za mene nestvaran prizor: granica sa Ingušetijom, zapravo sa Rusijom, jer je ova republika u sastavu Ruske federacije. Kada smo se približili graničnoj rampi, naš vozač je izašao i otpočeo dijalog sa ruskim vojnikom. Sada sam sa te udaljenosti bio siguran da je ipak ovo prava ruska uniforma. Nisam ništa smeo da pitam. Vozač se vratio i usledilo je podizanje granične rampe, bez ikakvog traženja naših dokumenata.

Posle nekog vremena, video sam putokaz sa imenom Nazranj (glavni grad Ingušetije). Taj kao i ostali natpisi bili su na ruskom jeziku i sada sam već bio siguran da se nalazim na njihovoj teritoriji. Odjedanput na delu otvorenog puta automobil se zaustavio. Obratio mi se suvozač: "Deda, veruj mi, ja ništa nisam bio kriv. Ja sam bio samo posrednik u tvom oslobađanju. Sada idem i mi se više nećemo videti. Želim ti srećan povratak u slobodu". Otvorio je vrata i izašao u potpuni mrak. Sigurno ga je neko čekao, ali u blizini nije bilo ni naselja, niti automobila. Sve je bilo obavijeno nekom čudnom misterijom i nelogičnošću. Ostalo je dosta nepoznanica za mene koji se tiču procesa oslobađanja.

Era još uvek ne zna, a verovatno nikada neće ni saznati na koji način je oslobođen. Da li je neko za njega platio otkup ili je u pitanju razmena za čečenske zarobljenike? Možda je u pitanju nešto sasvim treće. Neosporno je da je u tom procesu učestvovalo Odeljenje specijalnog ogranka ruske policije za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Era napustio bolnicu

Stanimir Petrović izašao je u subotu iz moskovske bolnice "Sklifasoskov". Nezvanično samo saznali u našem konzulatu pri ambasadi SRJ da će ambasador u Moskvi, gospodin Borislav Milošević primiti Petrovića i njemu u čast prirediti prijem i konferenciju za štampu. Danas je tu i delegacija "Albane" za koju je Petrović radio i za čiji račun je "na službenom na putu" proveo dve i po godine. Za desetak dana Era se vraća iz Moskve za Beograd, a "Glas" će i tom prilikom imati ekskluzivan intervju sa g. Petrovićem.

- Sada sam ostao sam sa vozačem. Pratilac koji nas je napustio i oprostio se od mene dirljivim rečima, bio je i pre toga jako fin prema meni. Nastavili smo vožnju i posle nekog vremena opet granični prelaz. U trenutku sam pomislio da je sve ovo deo neke njihove igre i da su me ponovo vožnjom u krug, vratili prema Čečeniji. Tek kada smo prišli bliže, video sam da je to zapravo kontrolni punkt sa Asetijom (takođe republike u sastavu Ruske federacije). Stali smo ispred rampe. Sa druge strane, iz parkirane "volge" izašao je čovek i došao do nas. Na nekih četrdeset metara levo bili su uniformisani ruski policajci. Novajlija je delovao prilično strogo kada mi je prišao.

"Koliko imaš godina?" Šezdeset devet - odgovorio sam. "Kako ti se zove sestra koja živi u Moskvi?" Nemam sestru ni u Moskvi, niti bilo gde na svetu. "Da li si ti Petrović?". Da. "Stanimir?" Odgovorio sam potvrdno, a onda se posle još nekih pitanja, vezanih mahom za moj identitet, taj isti čovek sa nekom nevericom na licu vratio iz pravca odakle je i došao. Šta sad ovo može da bude? Pitao sam se. Ako me prodaju drugoj bandi, zašto su me doveli na teritoriju Rusije. Ništa mi više nije bilo jasno, jer je automobil u koji je ušao ovaj čovek (moj ispitivač) jednostavno otišao, a ja i moj vozač ostali sa druge strane, odakle smo i došli. Prošlo je više od pola sata čekanja i nagađanja. Policajci su bili neposredno pored nas, ali nas niko ništa nije pitao. Konačno se isti automobil vratio. Prešao je kontrolnu rampu i parkirao se uz nas. Sada su već moj pređašnji poznanik i još trojica novih ljudi koji kao da su se pojavili iz zemlje, nešto žučno raspravljali. Malo su se udaljili, a onda je jedan od njih uporno i neprirodno ponavljao: "Nemamo benzin, gde da sipamo benzin" i opet u svakoj rečenici: "Benzin"...

Čini mi se da je to bila neka šifra, jer benzinska pumpa bila je u neposrednoj blizini tog punkta. Nisu ga sipali ni tu, a ni kasnije. Sve je za mene ovo predstavljalo ogromnu misteriju. Bio je već 13. februar. Napokon su podigli rampu. Ja sam u međuvremenu prešao u drugi automobil i sada su samnom bili novi vozač i čovek koji me je ispitivao. Izgledali su strogo. Pitao sam da li me vraćaju Čečenima. "Ne", dobio sam energičan odgovor. "Sutra smo u Moskvi i sada si slobodan i na ruskoj teritoriji". Prespavali smo u jednom hotelu, a potom sutradan sledio je put avionom od Navčika do Moskve.

Tu sam se malo istuširao i dali su mi jedan crni džemper i pletenu kapu. To je bila moja "nova garderoba" posle dve i po godine. Stigavši na moskovski Aerodrom, ugledao sam preko desetak TV kamera. Mislio sam da dolazi neki državnik i da se oni tim povodom tu i nalaze. Odjedanput svi se sjatili oko mene.

Nije bilo mog (sina) Zorana. Nisam ga video u toj gužvi na aerodromu i pomislio sam, zapravo potvrdio svoju crnu slutnju da me moji dželati nisu slagali kada su mi saopštili da su mom Zoranu prvo odsekli ruku, a potom ga i ubili. Nisam primetio nikog drugog od moje porodice.
Erine suze pokrenule su bujicu emocija. Bez izuzetka, svima nama prisutnima, zasuzile su oči. To je bio i kraj našeg razgovora uz dug i topao prijateljski zagrljaj.

Dragan Jakovljević

KRAJ


vesti po rubrikama

^politika

15:10h

Dušan Mihajlović o svom sukobu sa zakonom

15:15h

Ko je ovaj čovek - Mirko Marjanović

15:20h

Priština: Kosovo dobija novu vladu

15:40h

Trajković, bivši savetnik Miloševića, tvrdi: Loše vlada lepo peva

16:00h

Američki vojnici nasrnuli na dvojicu Srba

16:10h

Dok jedne vraćaju druge iseljavaju

16:30h

Istraživanje u Skupštini Crne gore: Šampion u replikama

17:00h

Batić o solunskom sastanku: Sprečili neistine o Kosmetu

17:20h

Bivši rukovodilac "Bore i Ramiza" demantuje Kfor: Protivpožarni sistemi postoje

17:45h

Sportski centar u Prištini izgrađen samodoprinosom građana

17:55h

Veliki požar uništio najveću prištinsku sportsku halu: Nema više "Bore i Ramiza"

18:30h

LSV održala kongres u Novom Sadu: Vojvodina neće velikog brata

22:15h

"Požar podmetnut"

22:38h

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije: U Hag svi učesnici sukoba

 

^društvo

16:21h

Dr Dušan Beleslin o štetnosti lekova kojima je istekao rok

17:52h

Snežana Stošković iz JCK o humanitarnoj pomoći: Lekove raspoređuje Ministarstvo zdravlja

18:02h

Kraljevo: Srednjoškolci u dugim kolonama

18:18h

Na konferenciji advokata Srbije saopšteno: Velika najezda nadripisara

19:05h

Dr Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose: Autonomija u modi

22:22h

Novi Sad: Stiglo 207 tona lož ulja EU

 

^ekonomija

17:19h

Steljić, direktor Jubanke: NBJ nam duguje milijardu dinara

18:50h

Zbog hronične nestašice deviza, šticovani kurs stigao do 30 dinara

 

^svet

16:13h

Šisel i Hajder oštro zapretili partnerima u Briselu

16:23h

Predsednik Ustavnog saveta Francuske poklekao pred optužbama

16:27h

Kaznene mere EU protiv Beča najviše koče rad diplomatije

17:08h

Direktor austrijske TV ORF strahuje za njenu nezavisnost

17:14h

Putinov "brifing" s liderima ruskih parlamentarnih stranaka

18:33h

Špegelj: HV tajno ratovala u Bosni

 

^hronika

16:06h

Otpušteni radnici ABC "Grafike" obratiće se SGS

16:34h

U petak uveče na Novom Beogradu iz "kalašnjikova" izrešetan Radislav Trlajić

18:05h

Veštaci Medicinskog fakulteta u Novom Sadu o lečenju četvorogodišnje Mile Andrić (2)

22:45h

Pretučen student Miloš Došen

22:53h

Ubijen lekar Josif Vasić, član SNV KiM

00:12h

Saopštenje noćne redakcije "Glasa javnosti": Teškom mukom do čitalaca

 

 

^reportaža

15:51h

Reporter "Glasa", od punkta do punkta, između Užica i Bijelog Polja

16:16h

Na mestu nekadašnjeg Soko-grada niče veliki manastirski kompleks

16:43h

Čečenski zarobljenik, moskovski biznismen Stanimir Petrović (13)

17:30h

U Prirodnjačkom muzeju Amerike otvoren novi planetarijum

 

^kultura

14:55h

Film "Nebeska udica" u svim bivšim jugoslovenskim republikama

15:07h

Minimaks privremeno napustio "Pink" televiziju: Veoma sam povređen

15:36h

Nagrade za Holivud stalno se množe: Oskari, maline, anđeli

16:11h

"Glas" saznaje: Anica Dobra u novom filmu Darka Bajića

16:58h

Rik Grifin: Psiho - kabala

17:17h

Di-džej Jakov, šofer psihodeličnog transa

 

^sport

14:15h

Zapaženi rezultati naših predstavnika na Svetskom kupu u snoubordu

14:30h

Španski novinari tvrde da je Maradona žrtva svojevrsne otmice

14:40h

Hrvatski košarkaški as Rađa o sebi, Hrvatskoj, nekadašnjoj i sadašnjoj Jugoslaviji

17:22h

Rad lako i ubedljivo rešio derbi sa Milicionarom - 3:0

17:28h

Iznenađujuće dobar Zemun raspršio šampionske snove crveno-belih

17:37h

Buran remi Vojvodine i Sutjeske u Novom Sadu - 1:1

 

^intervju

14:35h

Advokat Slobodan Šoškić, o Zakonu o javnom informisanju i njegovoj primeni: Odmazda je cilj zakona

16:05h

Dr Zoran Stojiljković o tome kome je pretio, a šta obećavao predsednik SRJ na kongresu socijalista

 

^slobodno vreme

19:30h

Horoskop za nedelju

 



     


FastCounter by LinkExchange