Početak - rođen je 27. jula 1937. godine u Kninu. Otac Dušan, radnik i majka Marija, domaćica, krpili su kraj s krajem oskudevajući u svemu, osim u bogatom porodu. Izrodili su petoricu sinova i dve kćeri. Mirko ima brata blizanca Veljka. Najmlađi brat, Rajko, nađen je mrtav u stanu 1968. godine u Zagrebu. "Rajko je bio svestrana ličnost, bio je zaposlen u SDB-u, a neposredno pre smrti nadležnima je predao dokumenta o povezanosti CK SK Hrvatske s ustaškom emigracijom", izjavio je premijer.

Detinjstvo - porodica Marjanović decu je vaspitavala u strogo patrijarhalnom duhu. Mirko je bio dobar učenik, voleo je fudbal i muziku. U to vreme svi Krajišnici živeli su teško, uz stalnu borbu da se preživi na oskudnoj zemlji. Tradicionalno levičarska, porodica se borila s nemaštinom, ratovima i raznim vojskama.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac.

Obrazovanje - bio je najbolji đak u Gimnaziji u Kninu. Posebno je bio obdaren za prirodne nauke. Maturirao je 1956. godine. Posle mature lomio se između muzike (za koju je, kao sjajan tenor, imao dobre predispozicije) i ekonomije. Izabrao je ekonomiju. Kako je stariji brat Ilija, tad već direktor "Josipa Kraša", preuzeo brigu o njegovom studiranju, Mirko je stigao u Beograd. Bio je i dobar fudbaler, imao je ponudu da igra za "Hajduk", ali roditelji nisu hteli ni da čuju (brat blizanac koji je postao najbolji u Republici na vratilu i razboju, već se uveliko bavio sportom). U maloj sobi na Čukarici proveo je studentske godine, a ostalo je zabeleženo da je, kao brucoš, prvi novac zaradio hladnog januara 1956. istovarajući vagon uglja na železničkoj stanici. Seća se i raznošenja mleka, vrućeg beogradskog bureka... Fakultet je završio u roku, diplomirao je 1960.

Karijera - počeo je kao poenter (beležio učinak radnika za mašinama) u fabrici "Tvik" u rodnom Kninu. Usledio je prelazak u fotelju finansijskog direktora, odlazak u RMK "Zenica" i, 1973, dugo željeno putešestvije u Moskvu, u predstavništvo "Progresa". Posle tri godine postaje i direktor "Progresa". Da je žestoko radio ilustruje i podatak da je u vreme rukovođenja OOUR "Progres čelik" (često spominjana trgovina socijalistčkim gvožđem) to postao najuspešniji pogon s godišnjim prihodom od 300 miliona dolara. Slede čuvene "ruske godine", dani druženja s Jurijem Brežnjevim, predsednikovim sinom, i ispijanja francuskih konjaka u pariskom "Krejzi horsu", prijateljevanja s bivšim ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom, doček 1994. godine s tadašnjim ruskim amabasadorom u Beogradu u "Dva jelena" uz izvorne pesme i ruske romanse... Sklapanje jednog posla vrednog 25 miliona dolara proslavio je skokom u otvoreni bazen u Moskvi, na minus 25 Celzijusovih stepeni. Za generalnog direktora "Progresa"( firme za specijalne državne poslove, iza koje je 80 odsto jugoslovenske crne metalurgije i ostale teške industrije) izabran je 1979. Tu je i danas, kao "neprikosnoveni komandant", mada je imenovanjem za premijera Srbije, 1994, zaledio svoju funkciju. Nacija će ga pamtiti i po čuvenom gasnom aranžmanu, posla sklopljenog, naravno, s Rusijom.

Ljubav prema sportu krunisao je prvo zvaničnim, pa počasnim predsednikovanjem, u fudbalskom klubu "Partizan", gde beleži poene "otimanjem" Predraga Mijatovića, tad već bezecovanog kod "Hajduka". Miljanić ga je opisao kao elitnog predsednika elitnog tima - transferom pameti.

Delo - "Iz krize u reforme".

Stranački angažman - bio je član SK, a taj angažman je objasnio: "Svi na rukovodećim položajima bili su članovi SK, bio je to uslov bez kojeg se nije moglo, ali ni tada, ni posle, politika me nije mnogo interesovala. Ona je uvek bila usputna pojava u mom životu, prilično sam rano shvatio da većina ljudi politici pristupa iz čisto karijerističkih razloga". Članstvo u SPS-u obrazložio je moralnim činom: "Etička ravan moje ličnosti progoni me svaki put kad pogledam oko sebe i vidim ljude koji jedva ili nikako sastavljaju kraj s krajem. To je bio presudan razlog što sam se politički angažovao na strani SPS-a". Za Mirka je, kako se mnogima čini, zbog ponovnog imenovanja za mandatara Vlade doživotno rezervisano mesto republičkog premijera. A tu se, prema svemu sudeći, drži one "repetitio mater studiorum est" (ponavljanje je majka učenju) i svojim podanicima iznova nabraja šta će biti glavni zadaci "ove, nove i jedinstvenije od svih" Vlade - stabilnost kursa i cena, tržišne reforme, sveobuhvatna privatizacija, ekonomski oporavak, povezivanje s međunarodnim finansijskim institucijama...

Zanimljivosti - "Ubija hladnoćom", rekao je jedan novinar. Ali, odlučan je i veoma aktivan. Živi po načelu "što možeš danas, ne ostavljaj za sutra". Kaže da voli lepo da se obuče, ali ne i kicoški. "Ne mora to biti novo, ni najmodernije, ali mora biti skladno, elegantno i uredno. Odelo s kravatom i maramicom u džepu uliva mi osećaj lepote, muškosti i sigurnosti. To i boja glasa, ton kojim se nešto kaže, lični šarm, sve to obezbeđuje najmanje polovinu uspeha", navodi Mirko koji mnogo voli da peva, posebno "Nemoj da me kuneš zbog poljupca dva". Obožava "Malu Florami", arije iz "Madam Baterflaj" i "Figara". Radi od šest do jedan posle ponoći, retko se odmara, a u slobodno vreme voli s prijateljima da igra karte - "briškulu" i "trešet". Ubeđen je da je "snaga vrhunskih biznismena kreativno jednaka svakoj umetnosti ili nauci, mada se u nauci nešto može postići samo radom, bez talenta, ali da u vrhunskom biznisu to nije moguće".

U horoskopu je lav, a njega privlače samo oni koji su na bilo kom planu primetni ili začuđujući. Njima je potrebna pažljiva, diskretna i duboko odana supruga na koju se može osloniti. Premijer je u knjizi"Iz krize u reforme" naveo da je supruga Borjana zadužena za njegov elegantan izgled, zdravlje, ali da je i najveći kritičar. "Cene su pod njenom lupom, često se buni kad se vrati s pijace i pita me što je jaje dinar" (stari citat). Stalno je u sukobu sa sobom, jednom je priznao da ima nešto tolstojevskog u njemu: "Osećam u sebi nešto od Tolstojevog kneza Bolkonskog, ali i Pjera Bezuhova". Sklon je posezanju za pravdom (i onoj "e, sad ću sve da ve tužim") kad smatra da je oklevetan - tužio je "Nin" "Nedeljni telegraf" i Zorana Đinđića.

Njegovi partijski drugovi, koji ga ne vole, kažu da je iznošenje "pšenične afere" na sud i davanje veće važnosti Đinđiću no što je vrh mislio da treba plod njegove narcisoidnosti i inata zbog čega mu je, lično, zamerio i predsednik. Protivnici, odnosno opozicija ali i dobar deo medija, zamerili su mu okfalifikovanje istih fašistima, ali ga to nije mnogo uznemirilo. Kako tvrdi, nikad se ne predaje. "Jer, uvek postoje prava rešenja i putevi kojima se do njih može doći".

Z. Vulić