GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Predlog

Da ne bude kasno!

("Ujedinite se, za ime Boga", "Glas", 22.02.2000)

Predizborna događanja sve više dobijaju na dinamici, ali i na dramatici koja za posledicu ima pojavu straha, neizvesnosti i osnovane zabrinutosti građana da može doći do međusobnih obračuna s nesagledivim posledicama.

Očigledno je da su promene nužne i neizbežne. Međutim, još je vidljivije da se rasplet neće, bar kako stvari sada stoje, odigrati kroz demokratske procese, pošto državni režim i vladajuće partije neće birati sredstva da se održe na vlasti.

Kampanji, koju vode opozicione stranke za slobodne i fer izbore, sve više se priključuju i brojne nevladine orgnizacije s namerom da informišu i ohrabre glasače, kao i da podizanjem demokratske kulture značajno utiču na stvaranje javnog mnjenja za pritisak i otpor koji će dovesti do nenasilnih promena.

Treći sektor, koji čine nevladine i neprofitne organizacije, usvojio je slogan "Radimo aktivno za demokratiju", što se danas najubedljivije sagledava na primeru "Otpora". Osnovni cilj svih aktivnosti jeste podizanje svesti glasača i njihovo angažovanje u obezbeđivanju uslova za ravnopravne i regularne lokalne i parlamentarne izbore uz pun uvid i kontrolu demokratske javnosti.

Stanje je u Srbiji sve napetije, a zabrinutost građana je pojačana represijom režima, pretnjama i zastrašivanjem nezavisnih medija, kao i neosnovanim napadima i blaćenjem organa lokalne samouprave u opštinama gde je opozicija pobedila na prošlim izborima. Režim ih za posledice svoje loše višegodišnje nacionalne, zakonodavne i privredne politike svakodnevno optužuje bez ikakvih civilizacijskih obzira koristeći korumpiranu državnu televiziju i štampu.

S druge strane, ne manju nevolju predstavljaju neka rukovodstva opozicionih stranaka, koja se ponašaju kao politički adolescenti, a njihovi lideri opčinjeni su (što nam je izgleda postalo urođeno) samoljubivim uverenjem da su baš oni, svako pojedinačno, predodređeni za ulogu novog vođe.

Narod je sluđen njihovim sporim, taktizerskim i neiskrenim dogovorima u nedogled, čime praktično idu naruku režimu dajući mu vreme da se konsoliduje i sprovode svoju kampanju "Ostajemo na vlasti po svaku cenu"! Zato sudbinski vapaj građanina Jovanovića, uveren sam, izražava sublimisan zahtev i očekivanja ogromnog broja stanovnika Srbije i mora da se shvati kao možda poslednja prilika da se osvedočimo u časne motive opozicinionih lidera. Režim je svojim ponašanjem jasno pokazao da većinu građana tretira kao glupu glasačku masu, prema čijim problemima i patnjama ima ravnodušan i nadmen stav, koji se može shvatiti i kao prikrivena mržnja.

Lideri opozicije imaju istorijsku priliku da pokažu odgovornost i privrženost svom narodu ili "pravo lice" i nečasne ambicije. U ime budućnosti naše dece i spasa Srbije ujedinimo sve snage, stranačke i građanske, jer politički protivnik koga treba skloniti jeste ekonomski moćan, lukav, bezobziran, surov i rešen na najgore postupke samo da bi zadržao vlast i ogroman kapital koji su prigrabili od naroda.

Vlastimir Stojčić,
Varvarin


Pitanje

Gde da kupim lekove?

(Ministru zdravlja i direktoru Zavoda za zdravstveno osiguranje)

Potrebno mi je da svakodnevno uzimamo sledeće lekove:
1. Molicor tablete, proizvođač "Srbolek" Beograd;
2. Nizoldin-5 tablete, proizvođač "Slavijamed" Beograd.

Već tri meseca navedene lekove ne mogu da dobijem na recept niti da kupim u državnim apotekama u Beogradu. Jedno vreme lekove sam nabavljao iz unutrašnjosti i u privatnim apotekama. Sada ih više ni oni nemaju.

Zato javno pitam nadležne gde da kupim te lekove? I pored bedne penzije, radi života, moram da ih kupujem. Ako nadležni imaju časti, odgovornosti i lekarske etike, u sredstvima informisanja objaviće gde mogu da kupim te lekove.

Milovan V. Ivanović,
Beograd


Činjenice

Poštovati učitelja svog deteta

("Decu ostaviti na miru", "Glas", 19.02.2000)

Nije Sokrat, taj simbol umnosti, bez razloga podsetio Atinjane: "Ako obućar napravi loše sandale, Atinjanin će ići bos; ali ako "pajdagogos" ne vaspita kako valja jedno dete, Atina će imati jednog čoveka manje!"

Branka Gavrilović iz Kikinde, kao da mi nastavnici mrzimo decu, s velikom i neprihvatljivom ironijom gotovo preti: "Ostavite decu na miru"! Misli, naravno, na nas nastavnike - štrajkače. Usput nas optužuje da zbog našeg nerada roditelji sami moraju tobože da "uče" decu, plaćaju od svoje sirotinje privatne časove, pogrdno govori o teškim programima i sl. Branka jedino zaboravlja da su i nastavnici roditelji i da, ne dao Bog kad bi trebalo, ne bi sa ovakvim platama uopšte mogli da plaćaju privatne časove svojoj deci, kao i da, baš zbog prirode svoga zanimanja, nastavnici uglavnom niti mogu tako lako da menjaju radna mesta i zanimanja, a ni da biraju čime će da se bave (što većina drugih profesija i te kako može: vozač - da sam taksira, mesar - iz društvene pređe u privatne radnje, bravar - da pogađa ograde i sl.).

Branka očigledno nije dobro upoznata kakav je i šta sve zahteva nastavnički posao. Ne kažemo da su ni svi nastavnici "idealni", ali - da li su svi prodavci ljubazni, kako vas dočekuju pojedinci na šalterima, čak i u lekarskim ordinacijama? Pošto već tri decenije "nosim dnevnik", moram i Branku, a i sve koji o prosveti razmišljaju po rezonu "Ma hajde, šta je to: održiš tri-četiri časa pa kući... Stalno neki raspusti: dva meseca preko leta, zimski, za Novu godinu...", moram da podsetim da to jednostavno nije tako! Pošten i dobar nastavnik, a takvih je većina, svaki čas priprema od kuće najmanje po pola, a ponekad i čitav sat (priprema zadatke, piše pripreme, priprema nastavna sredstva), zatim pregleda kontrolne i pismene zadatke, a uz ta "tri-četiri časa" obavezno još ima: časove razrednog starešine, kontakte - prijem roditelja, vođenje sekcija, horova, dopunske i dodatne časove, pripremu za polaganje prijemnih ispita, izlete, ekskurzije, gde "glava puca" od prestupa pubertaša! Branki je poznato da mnogi roditelji ni sa jednim svojim detetom ne mogu da izađu na kraj, a šta se tek nama događa sa stotinama i vaspitanim, a vrlo, vrlo često - do uličarstva zapuštenih dečaka i devojčica?

Negativna mišljenja koja - i te kako to znam iz iskustva - mnogi neodgovorni roditelji solidarišući se sa svojom neuspelom i nevaspitanom decom iskazuju istina štete ugledu škole, ali su u krajnjem pogubna za tu samu porodicu i roditelje. Zabluda je da postoji "laka" škola i da se može završiti bez rada i ozbiljnosti! Mnogi roditelji pribegavaju privatnim časovima ili zato što im deca neće sama da rade i ne ponašaju se dobro na nastavi ili što žele, uprkos skromnim mogućnostima svoje dece, da im zadovolje velike ambicije - da postanu lekari, inženjeri, sudije i sl. Zbog toga, a ne samo zbog "teških" programa, mnoge porodice uzimaju privatne časove i angažuju učitelje svojoj deci još od prvog razreda osnovne škole! Šta da kažemo za torturu koju van škole prave svojoj deci terajući ih u muzičke škole, balet, učenje još jednog stranog jezika i sl.

Branka je možda jedino u pravu kada kritikuje nastavne programe: da su preteški, neusklađeni i sl. ali, tu smo mi nastavnici najmanje krivi - mi jednostavno moramo po njima da radimo, hteli ne hteli! Nas niko ništa i ne pita.

I na kraju: molba da i Branka, a i potencijalni kritičari pre nego što krenu sa zamerkama nastavnicima, razmisle o tome ko će ubuduće sa ovako bednim platama uopšte hteti da studira za profesora matematike, fizike, biologije, jezika, da bude učitelj i to još s fakultetskim obrazovanjem, da bi radio u selu i pitao se kad primi "crkavicu" od 60-70 DEM kako da kupi deci bar jogurt i patike? Zna li Branka da već zbog toga umesto mladih i školovanih nastavnika sve više učitelja predaje matematiku i srpski čak i u starijim razredima, da po srednjim školama nesvršeni inženjeri predaju, da će Srbija 21. vek dočekati s gomilama nezaposlenih lekara, inženjera, ekonomista, tehničara (i sada jedan lekar u Srbiji dolazi na čak dva puta manje stanovnika nego u Engleskoj, Nemačkoj - to je proverljiva činjenica!) ali - i bez stručnih nastavnika!

Milen Kustović, profesor
Niš


Zapažanje

Festival rodoljublja

Bio je festival. U Centru "Sava". Festval rodoljublja. Atmosfera prava, festivalska, kao u Kanu. Najnoviji modeli luksuznih crnih automobila dovoze drugarice i drugove rodoljupce, učesnike festivala. Nova firmirana garderoba, prvi put obučena, dokazuje brižnu pripremu za festival. Prva dama festivala u modelu Koko-Šanel. Neka svet vidi da i mi znamo šta je glamur!

Ispred festivalske dvorane "spontano" okupljena masa oduševljenih obožavalaca uzvikuje ime glavnog rodoljupca! Oni danas, iz "objektivnih" razloga, nisu hteli da na festival dođu svojim automobilima, već su došli autobusima. Autobusi su naravno domaće proizvodnje i nisu tako novi. Kao i svi obožavaoci na svetu, tako su i oni žurili da dođu na festival, pa nisu stigli da obuku novu garderobu, već onu koju su kupili pre deset i više godina. Uostalom, za obožavaoce garderoba nije važna. Za njih je samo važno da su njihovi idoli obučeni po poslednjoj modi i da lepo izgledaju.

Organizator "spontanog" okupljanja obožavalaca rodoljubaca mislio je na sve. U plastičnim džakovima dovezena je suva hrana za sve obožavaoce. Obožavaoci ne smeju da budu gladni i zato hrana mora da bude uvek na dohvat ruke. Učesnici festivala će se malo pomučiti pa će na ručak otići tek posle završetka festivala. A taj ručak će sigurno biti u nekom ekskluzivnom restoranu. Šta ćete, nije lako biti rodoljubac! Obožavaoci su malo razočarani, jer se na festivalu ne pojavljuje najveći srpski rodoljubac.

Celu ovu atmosferu prati televizija i veliki broj akreditovanih manje domaćih a više stranih novinara. Neka svet vidi kakvi smo mi rodoljupci! U svoj toj festivalskoj atmosferi organizatoru su se ipak potkrale neke greške. Naprimer, dozvolio je da učesnici festivala, sve sami poznati rodoljupci, na festival dođu u novim crnim limuzinama marke "audi". To je katastrofalna greška. Srpski rodoljupci u novim zlikovačkim automobilima NATO-a!? Pa ni Koko-Šanel nije baš neka velika Srpkinja, već je iz one zemlje čija je tajna služba organizovala atentat na našeg glavnog rodoljupca.

Mnogo grešaka na jednom mestu da bi bilo slučajno. Da nije i tu uplela prste neka strana obaveštajna služba? Ni izbor učesnika festivala nije prošao bez propusta. Rodoljublje podrazumeva prvenstveno ljubav prema svom rodnom kraju, pa onda ljubav prema široj okolini. Međutim, dobar broj srpskih rodoljubaca je napustio svoj rodni kraj, koji je daleko van Srbije i došao u Srbiju da širi rodoljublje. U rodnim krajevima jednog broja srpskih rodoljubaca hoda tuđinska čizma, a oni ovde u Srbiji pričaju o rodoljublju. I što je još gore, ovde u Srbiji, ljude koji su rođeni u Srbiji nazivaju izdajnicima, a sebe proglašavaju za patriote!? Neka se vrate u svoje rodne krajeve pa neka tamo šire rodoljublje, a nas neka puste da sami rešavamo naše probleme!

Jordan Jovanović,
Niš


Akcija

Pomoć za školu

U ime Saveta roditelja OŠ "Kosta Abrašević" predsednik Saveta dr Staniša Bauman obaveštava javnost da su roditelji učenika ove škole, radi poboljšanja grejanja u školi, pokrenuli akciju dobrovoljnog prikupljanja novca. Dogovoreno je na Savetu roditelja da iznos bude 50 dinara po porodici. Napominjemo da komletnu akciju vode roditelji.

S obzirom da škola broji 1.620 učenika i da su isporučene količnie ulja za lošenje nedovoljne i neuredne, što ugrožava zdravlje učenika, molimo Gradski sekretarijat za obrazovanje koji je nadležan za obezbeđenje grejanja za škole da redovnije isporučuje ulje za loženje.

Napominjemo da se nastava u školi obavljala u periodu od 14. do 18.02.2000. u potpuno hladnim prostorijama, a 21. i 22. 02.2000. godine nastava se uopšte nije odvijala jer veliki broj roditelja nije poslao decu u školu.

Još jednom napominjemo da je akcija preduzeta isključivo od strane roditelja i da niko od radnika škole u njoj ne učestvuje.

Dr Staniša Bauman,
Resnik



     


FastCounter by LinkExchange