BEOGRAD - U poslednjoj deceniji imali smo nezabeleženo ekonomsko nazadovanje. Od industrijski srednje razvijene zemlje s početka devedesetih i na početku tranzicije sa dobrim šansama da se uključi u svetsku privredu, SRJ je doživela da se pretvori u predindustrijsko društvo, da se po nivou ekonomskog razvoja vrati na nivo s početka veka i da siromaštvo bude osnovna karakteristika života njenih građana danas, komentariše dr Boško Mijatović sa Ekonomskog instituta koliko vrede kongresni hvalospevi socijalista o uspešnom "razvoju"za koji je zaslužan režim.

- Društveni proizvod dostiže polovinu onog iz 1989, industrijska proizvodnja tek trećinu tadašnje, prosečne penzije i zarade vrte se između 70 i 80 maraka, a na biroima posao traži preko 800.000 nezaposlenih.

Istom cifrom meri se i smanjenje zaposlenosti u društvenom i državnom sektoru. Siva ekonomija postala je okosnica opstanka, jer radno anagažuje 2,3 miliona ljudi, a mnoge fabrike su propale i nikada se više neće oporaviti, jer su muzeji tehnološki zastarele opreme, bez obrtnih sredstava, pa i stručnjaka.

Bez obzira na sve to s kongresne govornice obećan je nastavak reformi, baš kao da je srpska privreda u neviđenom usponu.
- Reforme u koje se ušlo 1990. odavno su napuštene i danas smo svedoci povratka na sistem iz 1950. godine, sa snažnom državnom kontrolom i politizovanom privredom. Za deset godina koketiranja s privatizacijom privatizovano je tek tri odsto društvenog i državnog kapitala, što znači da je očuvano svojinsko jezgro socijalističkog sistema.

Vladavina prava kao osnov tržišnog sistema ne postoji, a u finansijskim odnosima i dalje dominira dužnički model. Kod nas, uostalom, ne postoje ni institucije tržišne privrede, poput deviznog ili tržišta radne snage.

Srbija je, pored Severne Koreje i sličnih egzotičnih država, jedina zemlja u kojoj se ne sme trgovati devizama pod pretnjom zakonskih kazni i to pre svega zato da bi pripadnici vladajuće nomenklature mogli da kontrolišu devizne tokove, naravno u svoju korist.

		Smešna izjava - Ne znam da li je u sali Centra "Sava" zavladao smeh povodom obećanja da će u narednih dvadeset godina stopa privrednog rasta biti 10 odsto, jer to jeste smešna izjava. Ukoliko vladajuća koalicija bude ostala još dve decenije na vlasti, zemlja će se spustiti na nivo najzaostalijih afričkih zemalja, s društvenim proizvodom od 150 dolara po stanovniku, a sve te priče o reformama i blagostanju jesu samo marketing kojim bi trebalo zamazati oči onim jadnicima koji su stajali ispred Centra "Sava" i njima sličnima.

Može li se onda verovati obećanju s najvišeg mesta da će doći do reformskih promena?
- Reformi dosad nije bilo iz istih razloga zbog kojih ih neće biti ni ubuduće. Režimu reforme u pravcu tržišnih i ekonomskih sloboda ne odgovaraju iz političkih i finanijskih razloga, jer je privreda, pored policije i državnih medija, stub vlasti, neophodan da se ona održi što je duže moguće.

Upravo takva situacija omogućava pripadnicima režima nesmetano bogaćenje, a kroz mutne i ilegalne kanale stvoren je u nomenklaturi vlasti efikasan sistem lojalnosti i poslušnosti.

Taj sistem zasnovan je na korumpiranosti ljudi i njihovoj obavezi da slušaju u strahu od mogućih posledica, pošto njihove mahinacije nisu nepoznate tamo gde treba.

SPS nam je, naravno, obećao i nastavak obnove zemlje...
- Sudeći po državnim medijima, kao što je rekla i predsednica Direkcije JUL-a, Srbija je najveće gradilište. Koliko je to istina pokazuju zvanični statistički podaci prema kojima je građevinska aktivnost u drugom polugodištu prošle godine bila manja nego u isto vreme prethodne, kada nije bilo obnove.

U stvari se nekvalitetna krpljenja manjih mostova prikazuju kao veliki uspesi, a raščišćeni delovi bombardovanih fabrika se pokazuju kao fabrike u radu.

Obnova ne može da napreduje brže, jer ne postoje finansijski resursi i s minimumom novca i maksimumom neplaćanja obaveza ne može se postići više.

B. Jager