Terapijski efekat je po pravilu poznat za svaki lek. A da li se i koliko prate njihova neželjena dejstva, pogotovu u našim prilikama, posebno je pitanje, objašnjava dr medicinskih nauka Branka Terzić, specijalista kliničke farmakologije, iz Nacionalnog centra za prikupljanje podataka i praćenje neželjenih dejstava pri upotrebi lekova, smeštenom u Kliničkom centru Srbije.

Zavisno od procene - Neki lekovi imaju ozbiljna neželjena dejstva, ali se koriste za potencijalno fatalne bolesti. No, prethodno se procenjuje odnos korisnog i štetnog po zdravlje obolelog. Za to je možda najbolji primer davanje citostatika, ističe dr Terzić.

Bez kontrole - Pošto se biljni preparati ne prate, u planu je otvaranje i Međunarodnog centra za biljne lekove. Postoji niz neproverenih preparata na tržištu koje s oprezom treba uzimati. Pogotovu one koji u sebi sadrže kortikosteroide, supstance slične hormonima kore nadbubrega, a koji mogu da dovedu do niza neželjenih posledica, počevši od pojave osteoporoze, čira, smanjenog imuniteta, a kod dece deluju upravo na koru nadbubrega, upozorava dr Terzić.

- Svaki klinički provereni lek bi trebalo da oslobodi pacijenta određenih zdravstvenih tegoba. Nekad se međutim događa da počnu da deluju suprotno očekivanju i kod pacijenta izazivaju niz nepoznatih a negativnih pratećih pojava.

Upravo praćenjem neželjenih dejstava u primeni lekova rizici se svode na najmanju moguću meru, a ako oni nisu prihvatljivi, lek se izbacuje iz upotrebe. Naravno, o ovome odlučuje centrala u Upsali kojoj se dostavljaju podaci iz celog sveta.

Da je ovo ozbiljan posao pokazuju i brojni primeri primene lekova koji su lečeći jednu bolest ostavljali ozbiljne posledice, zbog čega su morali biti izbačeni iz upotrebe.

Dr Terzić kao najdrastičniji navodi primer korišćenja "talidomida" (lek za umirenje) šezdesetih godina u Evropi, koji je ostavio kod više desetina hiljada rođene dece katastrofalne posledice.

- Da lek ima teratogen efekat saznalo se tek kada su majke koje su "talidomid" uzimale počele da rađaju decu bez ruku i nogu. Upravo incident s ovim lekom je i naveo Svetsku zdravstvenu organizaciju da 1964. godine osnuje Međunarodni kolaborativni centar za praćenje neželjenih dejstava lekova, u koji jedino nisu uključene SAD i Engleska.

Ali i bez njih se godišnje iz celog sveta slije oko 20 miliona podataka o neželjenim dejstvima lekova, i kad god postoji nešto alarmantno, obaveštavaju se svi nacionalni centri, objašnjava naša sagovornica, navodeći da je na taj način iz upotrebe uklonjen opštepoznati, pogotovu damama, "obedijal"- lek za mršavljenje.

Z. Ostojić