BEOGRAD - Već mesecima u medijima kruže informacije da pojedinci zarađuju ogromne sume i to sve na račun humanitarne pomoći.

Da bi razrešili dilemu da li je pomoć isključivo namenjena najugroženijima, ili je to samo paravan za dobru zaradu, odgovor smo potražili od Džona Rouča, koordinatora humanitarne pomoći za Jugoslaviju u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.
- Svakodnevno mnogo humanitarne pomoći uđe u Jugoslaviju od brojnih donatora i različitih humanitarnih organizacija i nije lako utvrditi da li postoje bilo kakve manipulacije oko toga. Postoji čitav lanac ljudi uključenih u dopremanje i distribuciju humanitarne pomoći.

		Ostajemo na Kosovu - Predstavništvo naše organizacije na Kosovu neće se zatvoriti do daljeg uprkos velikim problemima u ovoj pokrajini. Sve sukobe na Kosovu ne doživljavamo kao pretnju nama, rekao je Rouč.

Tu ima i vladinih predstavnika, carinika, špeditera i mnogo inostranih humanitarca. Sve njih nemoguće je kontrolisati. Verovatno među njima ima i onih koji traže načine da dodatno zarade, ali ovom izjavom nemam prava nikog da optužim jer nemam nikakve dokaze protiv njih.

Ko kontroliše ispravnost robe, a ko je smešta u magacine i zatim distribuira?
-Što se tiče ispravnosti robe, sa našom organizacijom nikad nije bilo problema, jer kad su lekovi i hrana u pitanju za to imamo specijalne standarde.

Ako, na primer, lekovi namenjeni humanitarnoj pomoći imaju važnost još mesec dana do isteka roka trajanja mi ih ne šaljemo u humanitarnu pomoć. Ista situacija je i s hranom. Pristiglu robu iz inostranstva kontrolišu i prihvataju predstavnici jugoslovenske Vlade, carinici i sanitarci i uz detaljan pregled predaju je jugoslovenskom Crvenom krstu.

Oni ih zatim smeštaju u svoje magacine i prema potrebama distribuiraju najugroženijima.

Da li podržavate to što su pojedini opštinski predstavnici Crvenog krsta humanitarnu pomoć podelili i nekim prosvetnim radnicima, ili to smatrate zloupotrebom?
- Manipulacija i zloupotreba su teške reči za to što su oni uradili. Ako su u Crvenom krstu mislili da su prosvetni radnici među najugroženijima, onda im nije zameriti jer inače Crveni krst ima zadatak da pomaže nekoliko najugroženijih kategorija.

Tačno je da pomoć penzionerima i prosvetnim radnicima nije predviđena ugovorima sa donatorima, ali u Crvenom krstu tvrde da su humanitarnim paketima pomogli samo malom broju prosvetara.

Koliko ste novca ove godine predvideli za zbrinjavanje najugroženijih u SRJ?
- Za programe narodnih kuhinja, medicinske programe, nabavku hrane i za razne psihosocijalne programe predvideli smo 120 miliona švajcarskih franaka.

Tamara Birač