[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak 4. januar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


03. Jan 2000 16:09 (GMT+01:00)

EKSKLUZIVNO

Arsen Dedić, o novim knjigama poezije, radu u pozorištu, izgubljenim prijateljima

Moji ljudi su božji cvetovi

Nove pesme neće biti baš vedre, mada me Gabi stalno nagovara da budem kao na početku. Pa ne mogu biti kao pre 40 godina

Posle svega što nam se dogodilo i događa, Arsen Dedić ostao je najznačajniji kantautor s prostora bivše Jugoslavije. U godini koju smo upravo ispratili, objavio je album "Herbar", izašla je knjiga izabranih stihova koju je priredio Tonko Maroević, na "Splitskom ljetu" izveden je balet "Kuća pored mora" sa Arsenovom muzikom i stihovima.

Piše muziku za pozorište, povremeno radi koncerte i na početku sedme decenije života ostaje i dalje rodonačelnik naše autorske pesme ili literarne šansone.

Vaš novi album "Herbar", tridest i neki po redu, zanimljiv je i po tome što ste sami izabrali neke drage pesme iz ranijeg perioda?
- To je jedno sećanje na detinjstvo, kad smo u onoj mizeriji dole, skromnog porekla, i svega ostalog, lepili te čudesne male biljke. Onda smo bili jako srećni, kad bi u divljini i kamenjaru gde ništa nije raslo, našli neku biljčicu, čuvali je i lepili tamo. Ah, lepili. Čime? Nije bilo ni lepila, majka je nekad spremala takozvanu kolu. Taj herbar mi je podsećanje na sve ljude koje sam sakupljao oko sebe i koji su smešteni u mom srcu kao herbaru. Otuda naslov "Herbar". Mada sam, na žalost, većinu tih ljudi u nevoljnim ratnim godinama pogubio, i Zvonka Goloba i Željka Sobala. Kao kruna bola, i majku. Dakle, moji ljudi su božji cvetovi. Što bi rekla pesma. Moji ljudi poljsko cveće, jednostavno nešto dečje...

Da li je herbarijum o kome pričate još uvek u životu?
- Čuvam ga u svojoj rodnoj kući u Šibeniku, u kojoj više niko ne živi. Svi su se odselili ili umrli. Valjda život to sve tako redom donosi, zapravo ne donosi, nego odnosi. Ja sam na ovoj ploči hteo da napravim neki svoj izbor, gde niko ne bi pravio na mene prisilu, jer ja ne mogu podnositi u životu uticaje, što se i pokazalo, uz sve žrtve i stradanja. U to smislu ja nisam komercijalna osoba, mada sam znao dosta knjiga i ploča prodati. Tako da su i "Dida moj" i "Odlazak", osobito volim "Čistim svoj život", jer sam tu doveo dvoje ljude koje najviše volim, a to su mi Gabica i Drago Mlinarec.

Na "Herbaru" je pesma "Vraćam se Aznavuru", u kojoj pominjete i Brela, Paolija, a Serđo Endrigo na našem jeziku peva onaj čuveni Ujevićev refren "Tamo da putujem, tamo da tugujem".
- "Vraćam se Aznavuru" je jedna nostalgična pesma koja, zapravo, javlja da nakon svih ovih zločestih iskustava dolazi neka nežna i emocionalna potreba da se vratimo vremenu u kome nismo tako živeli. Sa Aznavurom sam se upoznao kad je bio na vrhuncu slave. Jednom, u restoranu "Interkontinental", poverio mi je da se oseća kao "večiti apatrid". Serđo Endrigo je jedan od mojih najboljih prijatelja. Poznajem ga od 1965. i s vremenom sam ga naučio hrvatski.

Jednom prilikom ste izjavili da je Vaš ukus i orijentaciju spočetka šezdesetih održavala muzika koju su izvodili Beko, Endrigo, Tenco...
- Premda ne poričem to o čemu pričate, oblikovanje moje "autorske pesme" dosta je samoniklo. Vidite, zato je i pojam "šansone" kod nas teško ustaliti, jer odmah asocira na nekakvu imitaciju ili sudbinski uticaj sa te strane. Ali, da je jedna takva vrsta opstala i kod nas, i nije iznenađenje, jer ona od davnina postoji u raznim podnebljima raznim varijantama. Dakle, od guslara, preko kabarea, do poratnih kantautora ide jedna linija koja odgovara duhovnoj situaciji svakog vremena.

Komunicirate li sa poezijom i muzikom ovog vremena, s obzirom da bi kantautori trebalo da odražavaju i stanje u društvu u kome žive?
- O životu u Hrvatskoj više govore naši političari, kantautorima ne preostaje mnogo toga da kažu. Naravno, i dalje slušam sve što se objavljuje u svetu. Kantautori možda žive pomalo usamljeno, ali oni moraju intenzivno pratiti ono što se događa, ne smeju izbegavati stvarnost. Pazite, meni je pesma "Završiću kao Hauard Hjuz" bila zabranjena prošle godine, zato što se u njoj pominje Franjo Kluz, koji je bio naš avijatičar i koga su Nemci srušili iznad Drniša. Nakon toga su srušili njegova dva spomenika i pesma je bila skinuta sa radija. Zašto bi se skinuo Franjo Kluz? Zato što je leteo za partizane. Ma nemojte mi reći.

Koncertirate manje nego ranije, ali ste i dalje u dobroj formi. Najavili ste nedavno nove knjige poezije, novu ploču?
- Ne pravim mnogo koncerata, jer mi se više teško putuje. Nisam nikad voleo raditi "ugusto", što bi rekli kod nas. Predao sam jednu novu knjigu poezije koja nosi naziv "Čagalj". To bi bio naš jezički odgovor na kojot ili šakal. Moj prijatelj Kemal Monteno, otvorio je u Sarajevu jednu knjižaru, pa će imati i izdavačku delatnost i moli me da krenem sa mnom. Daću mu svoje sabrane, isključivo ljubavne pesme, u kojima nema ni ironije, ni samoironije, niti ikakvih političkih natruha. Ako upšte nađem volje i energije radiću jedan dupli CD koji bi nosio naslov "LJubavni film strave i užasa". To neće biti baš vedre pesme, mada me Gabi stalno nagovara da ne budem takav, da budem kao na početku. Pa ne mogu biti kao pre 40 godina.

A pozorište i film?
- Uvek me radovalo kazalište, ali su malo pređene mere. Moraću u Sarajevu raditi dve predstave, dugo biti van kuće, radiću dve u HNK, to me vrlo zanima. Jedan engleski pisac, Tejlo, piše na svoj način o fenomenu pojave nacizma. To ću raditi kao što je Bob Fosi napravio "Kabare", ili poput Stinga. A oko filma se sad svi nešto generacijski vežu, guraju svoje prijatelje. I onda vidim: muziku izabrao sam režiser, komponovao sam režiser, tako da to pomalo kao profesija u nas prestaje postojati. Dobro je rekao na nekom sastanku u Puli, neka ne zvuči prepotentno, jedan producent: Na žalost, nema više filmova za Arsenovu muziku.

Šta ćete poželeti Gabi u Novoj 2000. godini?
- Nemam šta drugo poželeti - nek je ona meni živa i zdrava, a sa mnom će uvek biti malo sretna, malo nezadovoljna.

Z. Prijović


vesti po rubrikama

^politika

16:12h

Batić: Verujem da će se opozicija dogovoriti

16:18h

Igić: UNMIK na Kosmetu - obmana svetske organizacije

16:24h

Nova demokratija: Ne ponovila se 1999. godina

16:30h

Novodemokrate pisale Milutinoviću: Sloboda za Makija i Ristića

16:41h

DS: Za korenite promene

 

^društvo

16:33h

Dušan Korunovski, član G17 plus: Narodu se lako podmeće

16:46h

Opštinski sudovi u Srbiji: Iz zemljoradničke zadruge pravo u sud

16:54h

Izbeglice iz Krajine u Pančevu: Napuštene, a srećne

17:19h

Najlepša prodavnica Marka Miloševića

17:38h

Franjevcima vraćene knjige

 

^ekonomija

17:10h

Predsednik Monetarnog saveta Crne Gore: Dinar odlazi u dvehiljaditoj

17:27h

"Vlasina" oborila rekord

 

^svet

17:53h

Jeljcin podneo ostavku, Putin v.d predsednika

18:11h

Održani parlamentarni izbori u Hrvatskoj

18:19h

Krivična istraga protiv Kola

18:31h

U Čečeniji poginulo oko 50 ruskih vojnika

 

^hronika

18:00h

Ranio teču, pa se spalio

18:14h

Tragedija tokom novogodišnjeg slavlja: Ubio druga iz nehata

18:35h

Ubijen Dejan Nebrigić, borac za zaštitu prava homoseksualaca

 

^reportaža

16:27h

Ljubav na Krfu

16:38h

Gde je danas i šta radi "Grupa 69" - tim za paranormalno ratovanje VJ

16:50h

Ako smo mi ušli u 2000. u kojoj to onda godini stanuje Japan

 

^kultura

16:09h

EKSKLUZIVNO: Arsen Dedić: Moji ljudi su božji cvetovi

16:15h

Koncert godine: Rambo Amadeus

16:21h

Danski režiseri snimali milenijumsku noć

17:42h

"Volt Dizni" u novoj godini sa starim - novim klasikom: Fantazija 2000.

 

^sport

16:58h

Fudbaleri Partizana počeli pripreme za prolećni deo prvenstva

17:04h

Živadinović instruktor FIFA

17:13h

Nagoja Grampu Ejt slavila u Carskom kupu, igrač utakmice, strelac i asistent - Piksi: Carski kup caru Japana

17:22h

Prvi trening Crvene zvezde u 2000.: Muslinov zvižduk

18:23h

Na novogodišnjoj trci u Sao Paolu, Olivera Jevtić osma

18:27h

Dejan Bodiroga obeležio košarkašku 1999. godinu

 

^intervju

17:33h

Dragan Nedeljković, član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti: Bog i đavo u Srbima vode večitu borbu

 

^slobodno vreme

17:46h

Ime devojčice: 2000

17:57h

Blizanci rođeni različitih godina

18:05h

"Skrivena kamera" uplašila Nišlije

 



     


FastCounter by LinkExchange