Crveni "jugo 45" beogradskog inženjera Antona Peterke na sto pređenih kilometara troši ravno 20 kilograma suvih drva. Zvuči blesavo, ali njegov "jugo" može da juri čak 90 na sat.

- Majstore, jel' ti treba drva? Evo, daću ti jeftino - smeju se trgovci ogrevom na Trošarini. Trljaju oči u neverici. Anton se samo smeška i loži li loži...

- Često se to dešava, ljudi ne mogu da veruju, a ovo je ustvari stara tehnologija. Ništa senzacionalno. Pa, sve do sredine pedesetih Srbijom su krstarili autobusi i kamioni na drva. Ja sam samo primenio ta iskustva na mom "jugu" - skroman je inženjer Peterka. Ipak, milo mu je, priznaje, oko srca kad na semaforu svi zagledaju baš njegov auto. Kao da je najskuplji "mercedes". Pažnju prolaznika privlači neobičan izgled prerađenog automobila. Na crvenom krovu pljosnati limeni sanduk krije specijalne filtere i hladnjake, a na zadnji branik nakačen okrugli ložionik nalik bojleru.

Očekivali smo da "jugo" na drva trese, lupa, dimi i zveči. Ali, ništa od toga. Antonov mezimac prede kao da je na najčistijem "superu" i sasvim lepo vuče. Istina, drvena verzija nije startna i okretna baš kao original (umesto 45 konjskih snaga ima tek 27), ali prosta računica kaže da je vožnja na drva čak deset puta isplativija od klasične. A i teško da će nas ikad zadesiti nastašica drva. Toga bar ima na pretek.

- Jeste da je malo nepraktično. Stalno morate cepkati drva na komade veličine grumena uglja, a svakog jutra pre kretanja treba sačekati bar petnaestak minuta dok se drva ne razgore. Olovka i parče papira, međutim, dovoljni su da se izračuna sva prednost pogona na drva u današnjim vremenima- pojašnjava Anton.

Rudarski je inženjer i zaposlen u Direkciji EPS-a za proizvodnju uglja. Ima tome desetak godina kako razmišlja kako da cepanice "ugura" u rezervoar. Početak bombardovanja marta ove godine naterao ga je da konačno sa misli pređe na dela. Da su u njega sumnjali, jesu. I komšije u njegovom Železniku, i kolege, i prijatelji, s početka su bili nepoverljivi... Ali, malo po malo, lim po lim i prva vatra je podložena već negde sredinom avgusta.

		Ne samo "jugo" Ne samo "jugo nacionale". Ama baš svaki automobil moguće je sa benzina prebaciti na drva. "Jugo" je samo, zbog puno slobodnog prostora kod motora, najprikladniji.

- Svakodnevno ga usavršavam, učim se na sopstvenim greškama. Moram tako jer je vrlo malo literature o pogonu na drva... - kaže Peterka i optimistički najavljuje mnogo bolje performanse svog "juga" kada ga za najviše godinu dana usavrši i "ugradi mu još neke turbine".

Brzo se pročulo za Antonov izum, pa mu se, kaže, svako malo javljaju ljudi koji bi da i njihov četvorotočkaš ide na drva. Za sada, međutim, ne razmišlja o komercijalizaciji svog izuma.

Najdalja relacija koju je prevalio "na drva" jeste Beograd - Šid. I to bez ikakvih problema, ako u njih ne računa raspitivanje radoznalaca na skoro svakoj krivini.

I ne samo da je Antonov "jugo" jeftiniji za vožnju već i mnogo manje zagađuje životnu sredinu. Ispitivanja kažu da "drveni jugo" ispušta čak pet puta manje ugljen monoksida od klasičnog.

Snalaženju nikad kraja...

D.J.V.
foto: Vuk Marković