GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Povod

Čuvajmo Srbiju

Ovih dana, od 1. do 7. decembra 1999. godine u "Glasu" bilo je više napisa o učešću našeg Patrijarha gospodina Pavla na ovogodišnjoj proslavi "29. novembra" - praznika bivše SFRJ, kojim je 1945. godine ukinuta, u našoj zemlji, Monarhija i proglašena Republika.

Mislim da su svi ovi napisi pisani u dobroj nameri i od dobrih ljudi, čija je, valjda, iskrena želja da ova naša država Srbija preživi i nađe svoju dušu u ovim čudnim vremenima, koje ne razumemo i u kojima se ne snalazimo. U svim napisima nam je objašnjeno šta se slavilo! Upućene su i ozbiljne zamerke, možda i opravdane, našem Patrijarhu gospodinu Pavlu na njegovo prisustvo toj proslavi, jer je time dao legitimitet prazniku i onima koji ga svetkuju.

Imam jednog dedu koji pomno prati i čita sve napise iz ove rubrike, kao što je to radio i sa "tribinom čitalaca" iz ukinute "Demorkatije". On ocenjuje i procenjuje svaki napis. Skoro svakom napisu daje ocenu i vidi neke zvezdice od 1-5, a negde zapiše i kratki komentar. Gore pomenutim napisima je dao po 3 zvezdice, a kod članka sveštenih lica je napisao: "Caru carevo, a Bogu Božije".

Kao pomenuti deda, i mi ostali-bivši, tobožnji, samoupravljači ne možemo da se oslobodimo tog našeg samoupravljanja i odlučivanja u ime celokupnog srpskog naroda. Dešva se često, takođe, da pojedinci svojim javnim istupanjem žele da utiču na volju pojedinaca i društva u celini.

Većina nas hoće da odlučuje u ime svih Srba, ali pri tom hoćemo i "Vođu" koji će biti po našoj meri, ili da budu svamogući Mesije, koji će nas izbaviti od svih zala. U našim genima, rekao bih, ima više Karađorđa nego Miloša, koji se saginjao pred Marašli Ali Pašom, ali i stvorio novu Srpsku državu - Kneževinu.

Oni koji zameraju nekima, što su se vratili svojoj veri i svojim korenima, neka se sete priče iz Biblije o Fariseju Salvetu, koji je najviše proganjao rane hrišćana - Apostol Pavle! Podsetio bih, nas sve, na još jednu priču iz Biblije! Priču o onoj bludnici, koju su okupljeni ljudi hteli da kamenuju, zbog njenog nemoralnog života! Isus im je rekao "Neka prvi baci kamen onaj od vas koji sebe smatra bezgrešnim". Naravno, niko nije bacio kamen na ovu ženu!

Taođe bih hteo da podsetim, da svi mi imamo "slobodnu volju odlučivanja" koju nam je Stvoritelj dao! Tako mi možemo biti: dobri ili loši, činiti dobro ili zlo, ili verovati u Stvoritelja ili Sotonu itd. Ali od kad postoje, ljudi se mole Bogu da im oprosti njihove grehove, jer su ih svesni! Po tome se, u duhovnom smislu, ljudi i razlikuju od ostalog živog sveta na Zemlji. Zato se i smatra jednim od najvećih grehova - uticanje na tuđu volju odlučivanja, jer je to najteži način porobljavanja čoveka.

Setimo se, iz nedavne prošlsoti, Gebelsove propagande iz Drugog svetskog rata, kojom je zaveden čitav jedan veliki, pametan i u svakom pogledu vredan narod, kao što je nemački. Znamo gde izh je to odvelo, a i sami smo osetili, na svojoj koži, posledice te propagande.

Zato i jeste velika odgovornost umnih i obrazovanih ljudi da, u okviru svojih mogućnosti, časno i pošteno, pouče ostale ljude da ne trže spasitelja u jednom čoveku, već da treba da ih vode umni i pošteni ljudi, kojima će narod samo privremeno, od izbora do i zbora, dati pravo da ga predstavljaju i vode putem Demorkatije, koja, takođe, nije idealno uređenje, ali je, za sada, najprihvatljivije, jer jedan čovek malo zna! LJudsko znanje je krhto" Samo narod sve zna" Narod je večan! Samodršci i diktatori odlaze u zaborav (Neron, Hotler itd.). KO još pamti Pontija Pilata, a on je dao da se Isus Hristos razapne na Golgoti!? Hrišćanski narod slavi, svakodnevno, Hrista već 2000. godina.

Sve ovo naš Patrijarh gospodin Pavle dobro zna, naravno, mnogo bolje od mene, ali ja sam samo hteo da potdsetim da nesmemo biti sudije našim bližnjima. Mi smo mali narod! Puno nas je u rasejanju po celom Svetu! U ovim desetogodšnjim ratnim vihorima, na ovim prostorima, srpski narod je najteže prošao! Srbi su satanizovani po svim svetskim meridijanima! Nema ko da nas brani, do mi sami!

Moramo se braniti i od sebe samih, jer mi nismo bolji od drugih naroda! Naravno, da, sigurno, nismo ni lošiji od drugih! Ne smemo dozvoliti da nas političari dele na dobre i loše Srbe, koje će lako gurati u svoje torove! Moramo misliti svojom glavom kao slobodni ljudi! Srbija je mala zemlja, ali mi Srbi imamo samo nju i ona nas!

Petar Lukić, Zemun


Lični stav

Zašto ćuti vrh pravosudne pameti Srbije

Sudska vlast pripada sudovima, koji štite slobode i prava građana, obezbeđuju ustavnost i zakonitost. U praksi ova načela Ustava sprovode sudije, velikom većinom časno, sasvim posvećeno profesiji, Zakonu. Suđenja su javna, a sudije uglavnom anonimne, jer su Ustav i Zakon iznad njihovih imena. Međutim, kada se prekrše Ustav i Zakon, onda je dužnost sudija da o tome govore, da ukazuju na propuste, zahtevaju, odlučuju.

U slučaju poslednjeg razrešenja trojice sudija, sudiej Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića, sudije Vrhovnog suda Srbije Zorana Ivoševića i sudije Petog opštinskog soda u Beogradu Bože Prelevića, prekršeni su i Ustav i Zakon o redovnim sudovima Republike Srbije. Sve je tako jednostavno i ogoljeno. Razrešene su sudije tako brzo i tako lako, bez reči, bez rasprave, bez utvrđenja postojanja razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje ovih sudija , a koja rasprava je morala biti održana na sednici Vrhovnog suda i u istoj učestvovati sve sudije Vrhovnog suda Srbije. Nije poštovana zakonom predviđena procedura koja proizilazi upravo iz Ustava i Zakona o sudovima, predviđena upravo da štiti nezavisnost sudstva. Sasvim je jasno čemu sve vode ovaki nezakoniti postupci.

Kada se sve to već dogodilo, kada je pogažena sudijska vlast, jer su u proceduri razrešenja sudija sasvim zaobiđene sudije Vrhovnog suda Srbije, pogaženo je i dostojanstvo svakog sudije u Srbiji. Sudije su uznemirene i njihovo uznemirenje raste iz dana u dan jer sudije Vrhovnog suda Srbije ćute. Ćute sudije najvišeg sudskog organa. Ćuti vrh pravosudne pameti Srbije, a samo ta pamet, mudrost i znanje može utvrditi postojanje razloga za razrešenja sudija i o tome obavestiti Narodnu skupštinu Srbije. To je zakonska obaveza sudija Vrhovnog suda. To je sudska vlast.

Nije mešanje u politiku konstatovati povredu Ustava i Zakona, biće da je politika ćutati o tome. Apelujem na sve moje kolege, sudije Vrhovnog suda Srbije, da vrše svoju sudijsku dužnost, primenjuju Zakon, te zatraže sazivanje sednice sudija, pa kada su već grubo zaobiđeni u proceduri razrešenja potrebno je da o tome iskažu svoj stav. Vrhovni sud Srbije je najviši sud u Republici Srbiji, i ako postoji sudijska vlast, odluka Vrhovnog suda se mora poštovati.

Radmila Dragičević-Dičić, sudija Okružnog suda u Beogradu


Upozorenje

Demokratija kleca pred gomilom deviza

("Profesori nude studentima drogu", "Glas" 16.12.1999.)

S obzirom da je u poslednjih desetak godina narkomanija poprimila maha, i to u enormnim razmerama, na ovim našim prostorima, bilo je krajnje vreme da se neko ko je "glavnokomandujući" u ovoj zemlji malo zabrine i obrati pažnju na ovaj problem.

Potrudiću se da pođem redom, ako je takva reč u ovoj našoj zemlji još prepoznatljiva. Gospođa Marković ukazuje javnosti na problem narkomanije na fakultetima BU! Normalno da je ona, pre svega kao primerna i uzorna majka dvoje punoletne dece zabrinuta za budući naraštaj, doduše isto punoletni, ove naše Srbije. Pošto je Zakonom o Univerzietu napravljen "filter" nastavnog kadra" šljam" sa fakulteta BU je uklonjen jer molim vas, kakvi su to profesori koji sarađuju sa stranim silama i podrivaju ovaj naš "idilični" sistem! E, pa pošto njih više na fakultetu nema, ostali su oni koje je SPS-JUL filter zadržao kao podobne vaspitače ove naše omladine. Kako smo se "obračunali" sa stranim plaćenicima i razuzdanom bandom profesora, i sredili studente i fakultet, sada se, eto pojavio jedan iznenađujući problem. Naime, profesori (ili neki od njih) su pored svojih naučnih i pedagoških aktivnosti postali i dileri droge.

Verovatno su to postali iz nekog, nama neobjašnjivog razloga, bolje reći hira, s obzirom da im je lični dohodak, plata, nadnica ili već kako hoćete, dovoljna za "izuzetno" visok standard kakav imaju, pa pošto očito nemaju gde da potroše "toliki" novac, ulažu ga u narkotike i "diluju" po fakutletima. Možda, kada bi im obezbedili kinesko tržište za prodaju knjiga, verovatno bi im skrenuli pažnju da počnu da se bave ovom humanom delatnošću, i tako bi rešili problem vezan za preprodaju droge. Zato predlažem da se svi profesori "dileri" ugledate na gospođu Marković, koja je i sama profesor i koja nije "ugazila" u ovaj porok baš zahvaljujući napornim bavljenjem naučnim radom i prodajom knjiga našoj udaljenoj braći. S druge strane, postavlja se pitanje gospođo Marković, (pošto ste raščistili zbrku na fakutletima) kakav je to kriterijum za prijem profesora kao predavača koji "nemaju" diplome i "diluju" drogu, jer znamo da je ostao samo kadar koji ste Vi izabrali?

Međutim, pošto se takvi problemi moraju rešavati iz korena, postavlja se pitanje šta ćemo sa profesorima koji predaju u srednjim i osnovnim školama. Pošto su im kolege sa Univerziteta "protele" posao sa drugom, želela bih da vam skrenem pažnju da se posebno pozabavite ovim kadrom, jer možda se oni bave "podvođenjem" svojih učenika, jer morate priznati da je i prostitucija izuzetno profitabilna delatnot. A takođe i veliki problem.

Zato predlažem da vi kao istaknuti sociolog i profesor "pročešljate" malo i taj sektor, jer su profesori (a sa njima i njihovi učenici i studenti) usled previsokog standarda i redovnih isplata plata, skloni raznim bahanalijama opasnim po demokratiju i prosperitet ove zemlje. Takođe predlažem da im zbog ovakve i ovolike raspusnosti dajete samo pola plate i to isključivo za vreme raspusta, jer će tako usled zakona ponude i potražnje skočiti cena narkoticima, a oni više neće biti u mogućnosti da nabave drogu koju bi zatim "rasturili" po fakutletima. Uzgred, bolje je da "kopaju" po kontejnerima i tako "popunjavaju" svoju egzistencijalnu rupu nego da se bave "dilerisanjem".

S poštovanjem, "bivši narkoman BU"
Irena Arsenić, Beograd


Protest

Spasite jezero

Blace ima jezero stotinak metara od centra grada. Na površini većoj od deset hektara, njegove vode prekrile su plodne oranice. Bogato vodom tokom cele godine, obraslo svakojakim rastinjem, sa obalama koje su, istina, oivičene kanalom, najmanje liči na jezero. Pogled izbliza, vodenom prostranstvu daje utisak kao da ste u pravoj baruštini. Ovde na ovom prostoru, bogatstvo prirode gubi smisao, jer nečiji nemar preti jezeru da bude zaboravljeno pa i uništeno. Jedni posetioci su strasni ribolovci i namernici koji u tišini i dokolici provode slobodne sate. Nema, dabome, para, ali ni entuzijasta, ni dobrih projekata koji bi, da se investicije dobro usmere, Blacu i šire u skoroj budućnosti, mogli život da znače.

Da se jezero kome se ni dubina ne zna, barem očisti i upristoji, posle bi došli i drugi sadržaji. Turizam bi oživeo ekonomsku i ekološku učmalost, a jezeru vratio sjaj i dušu. Jer, legenda kaže da je ovo jezero bilo poznato još u vreme Kosovskog boja. Carica Milica posle pogibije cara Lazara na Kosovu, sva utučena i ožalošćena, očara lepotom jeezera, danima je oplakivala ovde izginule junake i svo blago koje je ponela kosovskim junacima, bacila u jezero. Druga legenda kaže da su vode ovog jezera, govoto slične sa onima u Ohridskom jezeru, jer se, navodno, mešaju nekim podzemnim kanalima. Ima još priča, ali blačkom jezeru potrebni su preduzimljivi ljudi - da se nešto hitno preduzme i vodenom prostranstvu u Blacu da pravi smisao.

Dragan Stojiljković, Prokuplje



     


FastCounter by LinkExchange