Nema mnogo ljudi koji probijajući se kroz život iza sebe ostavljaju svetleći trag. Olimpijska baklja Artura Takača svetli na svih sedam kontinentata, gde se njegovo ime izgovara kao sinonim za svestranog sportistu, atletičara, organizacionog maga i odanog savetnika predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Huan Antonija Samarana.

- U Beogradu sam sedam dana, a već u ponedeljak u Sarajevu imam promociju moje knjige "Šezdeset olimpijskih godina". Sa sportskog gledišta, utisci su veoma dobri, zadovoljan sam... Sa Erikom Štraser (Evropska atletska unija) obišao sam Partizan i Crvenu zvezdu. Vidim da sport ponovo kreće napred, uprkos svim poteškoćama koje su objektivne i koje zaista nisu bile male - prenosi Artur Takač.

Veoma ste zaslužni za sondiranje temelja jugoslovenske atletike i sporta uopšte. Kako vidite sadašnje stanje?
- Teško je. Sport se nalazi u finansijskim problemima, a bilo je i čestih razaranja. Ovo je veoma težak period koji treba prevazići. Takođe, i međunarodna zajednica mora da zna da su restrikcije u sportu jedna vrsta genocida. Mislim da bi zdravstvo, sport i nauka trebalo da budu van mera koje sprečavaju razvoj. Očekujem da će međunarodna zajednica to uskoro i uvideti. Naša tradicija je velika, to ne treba zaboraviti.

Jednom prilikom ste izjavili kako verujete da je prošlo vreme kažnjavanja jugoslovenskog sporta.
- Mi u Međunarodnom olipijskom komitetu smo to prevazišli. Jugoslovenski sportisti se pod punim imenom i u punoj organizacionoj formi pripremaju za Olimpijske igre u Sidneju i zimske u Lejk Plesidu. Treba se nadati da će međunarodne sportske federacije u specifičnim sportovima krenuti našim putem.

		Biografija za divljenje Tokom bogate sportske karijere koju je počeo kao fudbaler, nastavio kao teniser i hokejaš i na kraju atletičar, Artur Takač se posle Drugog svetskog rata posvetio stvaranju uslova za razvoj sporta. Izvanredne menadžerske sposobnosti pokazao je velikim doprinosom za osnivanje i napredak Sportskog društva Partizan. Takođe, Takač je rukovodio jugoslovenskim atletskim timom na Olimpijskim igrama 1948, 1952, 1960. i 1964. godine. Vrhunski talenat za organizaciju pokazao je na Sedmom prvenstvu Evrope u atletici koje je 1962. godine održano u Beogradu. Tada je počela njegova karijera u međunarodnoj sportskoj administraciji. Uvek u službi sporta i sportista, kao tehnički direktor MOK Takač je na funkciji savetnika pridobio poverenje trojice olimpijskih predsednika: Averija Brundažea, Lorda Kilanina i Huana Anatonija Samarana.

Nalazite se na vrhu piramide MOK, kakav je pogled odozgo?
- Olimpijski pokret se razvija sa ostalim delatnostima na svetskoj osnovi i to dobro. Mislim da su u okviru pokreta pokrivene potrebe međunarodnih odnosa kroz sport. Dve osnovne opasnosti koje prete međunarodnom sportu i olimpizmu su bojkot i droga. Bojkot je gotovo prevaziđen... Po drugom problemu preduzete su ozbiljne mere: formirana je agencija za borbu protiv droga. MOK je u tu aktivnost uložio 25 miliona dolara. Naš član iz Kanade je i predsednik te agencije. Sport treba da se oslobodi te more.

Zbog optužbi za korupciju, priramida MOK tresla se iz temelja!
- Suočili smo se sa teškoćama. Nekoliko članova MOK dali su ostavke i otišli iz organizacije. U skladu sa vremenom i razvojem, menja se i struktura MOK. Predlog je da se članstvo u MOK ograniči do 75. godine, da se članovi biraju ne doživotno nego na osam godina, da se uvede i demokratska rotacija... Mislim da će do kraja mandata Huan Antonija Samarana, do 2001. godine, ta rekonstrukcija, stvaranje novih organizacionih formi, omogućiti da olimpijski pokret i međunarodni sport nesmetano krenu ka daljem usavršavanju.

Da li još smatrate da iza takvih napada stoji multinacionalna kompanija tipa "Koka kole"?
- Nije Koka kola, nego druge krupne agencije koje sport žele da stave pod svoje okrilje da bi okupile najbolje mimo sportskih organizacija. Naravno, kada je ovakav napad izvršen, takvi su apetiti narasli... Međutim MOK i međunarodne federacije kao i nacionalni komiteti bili su dovoljno jedinstveni u protekloj godini da se takvim opasnostima odupru.

Nije tajna da MOK uz FIFA pripada grupi najbogatijih sportskih organizacija sveta. Kada bi se kojim slučajem MOK poredio sa multinacionalnom kompanijom, koliko bi kapitala mogao da iznese na tržište?
- Ne, ne može se tako porediti - tvrdi Takač. - MOK je zajednička organizacija svetskog sporta sa osnovnim ciljem da se uz razvoj sporta Olimpijske igre odvijaju normalno. Mi smo uspeli da animiramo onaj pozitivni deo svetske privrede: televiziju, elektroniku... da skupimo što više sredstava za fond "Olimpijske solidarnosti". Nama je stalo da i one najsiromašnije zemlje pošalju svoje predstavnike na Igre.

Koliko je MOK (ne)zavistan od političkih tokova?
- U velikoj meri. Više od bilo koje sportske i neke druge organizacije.

Kako odgovarate na povremene optužbe o fašizmu u MOK?
- Deplasirane su i neopravdane. Događaji zbog kojih napadaju Samarana odigrali su se pre 60 i više godina. Španska demokratska javnost, rukovodstvo, uključujući i špansku dinastiju, prigrlilo je Samarana kao vrednog i predanog sportskog radnika i dalo mu je društvene titule i priznanja.

Prema stanju u Jugoslaviji, izgleda kao da smo ispali iz svetske trke. Kakve su šanse da se vratimo na stazu?
- Mi nismo ispali iz trke! Fudbalska reprezentacija ide u Evropu, košarka je u Evropi, odbojka je na evropskoj razini i ja mislim da se razvoj normalno nastavlja i da jugoslovenski sport ne zaostaje. Evo, Slovenija je u fudbalu tukla Ukrajinu, a jaka je i u skijanju. Obnavlja se sport u Bosni i Hercegovini. Hrvatska ima uspeha u nekim sportskim granama, vaterpolo je kao i ovde na visokom nivou, košarka je u svetskim razmerama. Ja te stvari ne vidim tako crno - zaključio je Artur Takač.

Nenad Matejić

		Rivalstvo i drugarstvo sa Borom Stankovićem Tokom beogradske promocije knjige "Šezdeset olimpijskih godina" jednu od pozdravnih beseda održao je i Takačev veliki prijatelj Bora Stanković, generalni sekretar FIBA. - Poznajemo se od vremena kada je on bio generalni sekretar ASJ, a ja sekretar KSJ. Tada baš nismo bili dobri prijatelji jer smo se borili za primat. Međutim, vreme je učinilo svoje, košarka je postala svetski fenomen i pokret. Problem rivaliteta je otklonjen tako da smo sada iskreni drugovi - šeretski je rekao Bora Stanković. Artur Takač nije propusti priliku da replicira... - Nismo baš uvek bili u zategnutim odnosima. Prvo je dominirala atletika, a onda je košarka otišla u svetske visine... To priznajem i zbog toga mu poklanjam uveličanu fotografiju iz 1946. godine u sećanje na vreme kada smo igrali malim loptama - obratio se Takač Stankoviću držeći zajedničku fotografiju sa partije stonog tenisa.