Sigurno najkompetentniji stručnjak za "problem" skinhedsa u Srbiji je niški socilog Radomir Đorđević koji je prošle godine svoja istraživanja o ovoj potkulturi objavio u knjizi "Vreme skinhedsa". Kao redak stručnjak za pitanje "skins" pokreta, Đorđević u intervjuu za "Glas" objašnjava profil srpskih "ćelavaca".

Da li su skinhedsi u Srbiji grupacija od koje treba imati određeni strah?
Skinhedsi su došli i na naše prostore i ma koliko ih skrivali (ukoliko to želimo) nemoguće je to u potpunosti učiniti. Skinhedse ne treba skrivati, već zapravo društveno kanalisati. Opet, s druge strane je to teško izvodljivo u našoj ukupnoj stvarnosti kojom smo okruženi i u kojoj postoji prevelika socijalna anomija društva.

U takvim okolnostima teško je govoriti o nekoj ozbiljnoj društvenoj regulativi kada u samom vrhu društvene hijerarhije vlada društveno neprihvatljivo ponašanje. Setimo se svih onih ubistava koja su se dogodila u "vrhu" državnog establišmenta kod nas.

Zato, po mom mišljenju, od običnih skinhedsa mnogo su opasniji oni koje možemo nazvati "državnim skinhedsima". Oni su doduše nevidljivi, ali i te kako uspešno deluju. Svakako, ovo ne znači da su sada "ulični" skinhedsi amnestirani i da mogu da rade što im je volja. Prema mojim saznanjima, skinhedsi kod nas još nisu u toj meri devijantni (izuzev onog slučaja u Beogradu kada je nastradao maloletni Rom 1997.) da bi se pristupilo osnovanoj i zakonski utemeljenoj proceduri u zaštiti od skinhedsa. Mislim da su naši skinhedsi (još) agresivni samo na verbalnoj osnovi. O nekoj organizovanoj agresivnosti za sada se ne može govoriti, ali ni potcenjivati. Sve zavisi od toga do koje će mere ići politički i socijalni sunovrat društva.

Šta pokazuju Vaša istraživanja - iz kojih se socijalnih slojeva regrutuju skinhedsi?
- Moja istraživanja koja sam obavio u svojoj knjizi "Vreme skinhedsa" o socijalnoj stratifikaciji skinhedsa kod nas, nisu se drastično izmenila. I dalje ostaje da se skinhedsi regrutuju pretežno iz siromašnih i duboko anemičnih porodica. Deca iz takvih porodica su i sama u "procepu" između onoga što jesu i onoga što drugi jesu. Rat i opšte beznađe na našem prostoru uspostavlja stanje agresivnosti svuda i na svakom mestu.

Kod naših skinhedsa, pripadnici ove grupacije regrutuju se u novije vreme i iz dobrostojećih porodica, što je samo na prvi pogled iznenađujuće. Radi se naime o "lažnom isterivanju socijalne pravde" za koju se deklarativno zalažu skinhedsi. U svemu ovom ima puno želja za pozerstvom, da se neko primeti kao "skinheds" jer to navodno "deluje" moderno među mladima.

Zato, možemo razlikovati autentične skinhedse - koji su to postali delom što ih je na to terala socijalna situacija i lažne skinhedse koji su to što jesu iz određenog snobizma, društvene provokacije ili želje za avanturom. U teritorijalnom smislu postoji takođe razvrstavanje - na skinhedse sa severa naše zemlje i skinhedse sa juga. Ovi drugi, u mnogome su u inferiornijem položaju u odnosu na prve. Razlog je prvenstveno u socijalnoj kataklizmi i ekonomskom kolapsu juga naše zemlje.

Da li su srpski skinhedsi povezani sa političkim strankama?
Zvanično među našim skinhedsima nema javnog izjašnjavanja i da li pripadaju nekoj političkoj stranci, ali ima neformalnih izjašnjavanja da su jedno vreme podržavali opcije Srpske radikalne stranke, čak i Socijalističke partije Srbije. Kako su ove partije izigrale njihovo nacionalno poverenje, oni su se odrekli ovih partija.

Sa tzv. demokratskim partijama ne žele da koegzistiraju jer one navodno i previše uvažavaju ljudska prava, na šta su skinhedsi posve alergični. Ima puno indicija da pribegavaju obožavanju nekadašnjeg LJotićevog "ZBORA" kao i samog Dimitrija LJotića, iako se zvanične pristalice LJotića distanciraju od skinhedsa, smatrajući ih običnim neznalicama o mestu i ulozi LJotića i njegovoj političkoj aktivnosti. Smatraju ih lenjivcima i vagabundima koji ruže intelektualni značaj dela LJotića.

Iznevereni "politički" skinhedsi se ne usuđuju više da se jače vezuju za političke stranke. Oni smatraju da "njihovo vreme tek dolazi" i da će igrati sve važniju društvenu ulogu. Zato (prema neproverenim informacijama koje imam) oni uveliko rade i na svom političkom ustrojstvu, što može iznenaditi neupućene. Svakako, njihova politička platforma je krajnje radikalna i kosi se sa svim dosadašnjim demokratskim ustrojstvima društva. Naci ideologija ih zaokuplja u punoj meri i fanatično veruju u nju.

Kod naših skinhedsa ima i primesa srpskog arijerstva, što prema najnovijim istorijskim otkrićima (J. Deretić,"Serbi, narod i rasa" 1998) ima osnovanost. Svakako, takva saznanja se ne bi smela zloupotrebljavati.

Zašto skinhedsi mrze ostale nacionalnosti, posebno Rome?
- U evropskim razmerama, to je uglavnom poznato. Kod nas, razlozi su heterogeni. Oni leže u poremećenim međunacionalnim odnosima, u verskim razlozima, političkim neusaglašavanjima i neverovanja u suživot sa nekim narodima na našem prostoru. Takođe ima i istorijskog atavizma prema nekim narodima. Ima i socijalne zavidnosti na relaciji mi - oni.

Srbi su iznevereni, ojađeni, osiromašeni i na donjoj lestvici izdržljivosti, dok u isto vreme, neke grupacije (nekih etničkih zajednica) bolje žive od većine srpskog stanovništva. Romsko stanovništvo se tako poistovećuje sa Jevrejima, Cincarima, koji trgovačkim špekulacijama uspešno izgrađuju svoj budući kapital. Srbi za to vreme ratuju, osiromašuju i plaćaju pri tom sve dažbine državi. Ostali to rade ili ne rade. Društveno bogatstvo se opasno naginje u jednu stranu - prema nacionalnim manjinama, što je nespojivo sa ugledom nekadašnjeg srpskog domaćina.

Srpski narod je potpuno nemotivisan za privređivanjem. Duboko povređen kao glavni narod na Balkanu, srpski narod upada u depresiju i apatiju širokih razmera. Za to vreme, ostale nacionalnosti kao da koriste takvu nemoć srpskog naroda. Otuda i mržnja skinhedsa prema svima ostalima koji koriste srpsku muku, želeći da potisnu srpski narod na marginu društvenog i političkog neuvažavanja.

Skinhedsi, ako zaista misle dobro srpskom narodu, moraju se pridružiti energiji znanja srpskog naroda. Jedino tako mogu nadvladati i sebe i druge koje mrze.

Dragoljub Petrovć