Gej lobi "Arkadija" i grupa za lezbejska prava "Labris", a u saradnji sa Centrom za ženske studije, Evropskim udruženjem mladih Srbije i Institutom za filozofiju i društvenu teoriju, organizuje Kampanju protiv homofobije (koja uključuje i borbu protiv lezbofobije), sa ciljem da se poboljša položaj seksualnih manjina u Srbiji.

Tokom istraživanja, gej i lezbejska udruženja došla su do zaključka da je naša zemlja u velikoj meri homofobična.

Sociolog Ivana Spasić objašnjava razloge ovakvog stanja:
- Pre svega u pitanju je mačističko - patrijarhalno nasleđe u kojem su muško-ženski odnosi strogo definisani, tako da se u njihovom okviru homoseksualnost tretira kao greška prirode. Postoje i političko - zakonski razlozi. Pederastija je važila kao krivično delo (koliko je poznato ovaj se zakon nije odnosio i na lezbejke) sve do 1994. godine, kada je zakon konačno dekriminalizovan. Ali, toj zakonskoj promeni nije dat nikakav publicitet tako da je sve prošlo u tišini - kaže sagovornica "Glasa".

Gej populacija je, kako iznosi Kampanja protiv homofobije, često izložena verbalnim i fizičkim napadima. Ali svojevrsni paradoks je u tome što se upravo njihovi dosijei nalaze u svakoj policijskoj stanici u Srbiji.

Homoseksualcima i lezbejkama je takođe onemogućeno političko organizovanje, a u Srbiji danas ne postoji ni jedno javno glasilo koje bi se isključivo bavilo ovom temom. U aktuelnim medijima uglavnom se prema homoseksualcima odnose sa nipodaštavanjem i podsmehom. Naročito je indikativno da se u srpskoj psihijatriji homoseksualnost i dalje tretira kao bolest.

Aktivnosti Kampanje protiv homofobije se, po rečima Dušana Maljkovića, jednog od članova Koordinacionog odbora ovog projekta, tiču sledećeg:

		Podrška partijskim homoseksualcima U Srbiji vlada opši konzervatizam koji je povezan sa aktuelnim režimom, a homofobičnost se intenzivirala naročito tokom bombardovanja, kada je povećana militarizacija i patrijarhalizacija društva - smatra Dušan Maljković i nastavlja: "Paradoksalno je, da je upravo opozicija, koja sebe predstavlja alternativom u odnosu na režim, isto tako ekstremno homofobična. Mi smo, u svojoj borbi za ljudska prava, nadpolitični i ne vezujemo se ni za jednu stranku. Mi svakako podržavamo homoseksualce u tim strankama, a ima ih naravno i u vlasti i u opoziciji".

- Mi se bavimo monitoringom papirnih medija u Srbiji i sa Fondom za humanitarno pravo istražujemo na koji način se u navedenim medijima homoseksualnost tretira. Zatim arhiviramo i selektujemo te tekstove i kasnije objavljujemo bibliografije. Objavljujemo i polugodišnje i godišnje "Izveštaje" na srpskom i na engleskom jeziku, u kojima se daje pregled situacije u sferi gej i lezbejskih prava. To je pokušaj da ovi problemi postanu vidljivi, da pokažemo da postojimo. Mislim da su više pod udarom ljudi koji kriju svoju homoseksualnost, a vidi se na njima jer to se uvek vidi - objašnjava Maljković.

U manjim gradskim sredinama homoseksualci su više ugroženi. Čak su registrovani i slučajevi samoubistva. U Beogradu i Novom Sadu stvar je za seksualne manjine pozitivno drugačija. Tu postoje udruženja, klubovi, specijalizovani časopisi i što je naročito važno - besplatna pravna pomoć.

- Kada sam mislio da sam jedini na svetu i kada sam bio vrlo usamljen, puno mi je značilo da pročitam, čujem nešto o homoseksualnosti. Vrlo je važno da ova tema bude javna - kaže Dušan Maljković.

U saradnji sa gej grupama rade i lezbejske grupe. Lepa Mlađenović, psiholog i aktivista lezbejske grupe "Labris", učestvuje u Kampanji protiv homofobije zalažući se za lezbejska prava i protiv lezbofobije.

U svojem krajnjem cilju, lezbejske grupe rade na eliminaciji svih oblika diskriminacije ženskih prava.

- Lezbejska egzistencija se po svojoj društvenoj prirodi cela suprotstavlja kompulzivnoj heterosekualnosti koja navodi žene da zavise od muškaraca - ukazuje Mlađenović i nastavlja - Lezbejke su zato različite od drugih žena jer biraju da budu autonomne. Za uzvrat, patrijarhat ih kažnjava stigmom odvratnosti i izolacije. Nijedna institucija društva u ovoj zemlji ne uključuje lezbejsku egzistenciju, što u velikoj meri otežava našu borbu - ističe aktivistkinja "Labrisa".

Koliko je uopšte moguće rešavati probleme seksualnih manjina u situaciji egzistencijalne krize u kojoj se nalazimo, Dušan Maljković odgovara da problem homofobije ne treba ostavljati za "neka bolja vremena", kada dođe demokratija, već ovu borbu treba shvatiti kao jedno od sredstava da se do demokratije dođe.

U tom smeru planiran je prvi gej - lezbejski skup koji će se održavati početkom decembra u Novom Sadu, prva "Antologija gej i lezbejskog stvaralaštva", a u Galeriji "Haos", od 7 - 17 decembra biće postavljena izložba "Stripom protiv homofobije".

LJubica Pupezin

		Zahtevi "Labrisa" Zahtevi koje je Grupa za lezbejska prava "Labris" uputila jugoslovenskom parlamentu: - usvajanje antidiskriminacionog zakona koji će sankcionisati činove mržnje prema lezbejkama i homoseksualcima - usvajanje zakona koji će uvesti istopolnu vanbračnu i bračnu zajednicu - usvajanje zakona kojim će se omogućiti samohranim i invalidnim ženama, lezbejkama i lezbejskim parovima pravo na usvajanje dece i veštačku oplodnju.