Posle četiri decenije glumačke karijere, vezane najviše za naš elitni teatar, Jugoslovensko dramsko pozorište, Miodrag Mrgud Radovanović je nagradu "Raša Plaović" dobio za ulogu ostvarenu u vaninstitucionalnom pozorišnom projektu, predstavi "Janez", koju je po sopstvenom tekstu u Modernoj garaži postavio Siniša Kovačević.

- U novije vreme igrao sam u četiri predstave Siniše Kovačevića. I, ako je Bata Stojković rekao da je Dušan Kovačević njegov pisac, onda ja mogu da kažem da sam glumac Siniše Kovačevića. U njegovoj leksici i sintaksi ima, kako ja vidim, nepomerljive antičke metrike. Znam napamet i Eshila i Kovačevića, pa, tako, znam i šta govorim, kaže Radovanović.

- Rad u vaninstitucionalnom teatru je zgodan za glumca, jer ga tu iskoriste upravo za ono što mu najviše priliči u određenom trenutku - nastavlja naš sagovornik.

- Ako je mlad, igraće neki mlad lik. Za mene, na primer, u repertoarskom pozorištu, na početku karijere, nije bilo tih nazovi mladalačkih uloga i ja, zapravo, nikad nisam izigrao scensku mladost. Meni su i kao mlađem glumcu davali sve neke zrelije uloge. Uvek ima više kandidata za jednu rolu i ko će je dobiti ne zavisi samo od toga koliko neko tipski odgovara dramskom liku, nego i od toga kakav ko rang ima unutar jedne pozorišne kuće. Nije uvek najbolji glumac prvak, niti je prvak uvek najbolji glumac.

Na svojoj klasi na Akademiji bili ste, iako još mladi, najstariji student. Znači li to i da je Vaše opredeljenje za glumu bilo ozbiljnije, zrelije?
- U vreme kada sam se opredelio za glumu, to je bio poštovan poziv. I država se brinula o glumcima. Dodeljivane su nagrade s debelom novčanom podlogom, nezamislivom u današnjim prilikama. Kod nas su gostovala neka od najslavnijih evropskih i svetskih pozorišta. U Jugoslovenskom dramskom su bili ser Lorens Olivije i Vivijen Li, Marsel Marso, Žerar Filip... Značaj Bitefa je bio ogroman. Jugoslavija je, zahvaljujući tom festivalu, u jednoj godini mogla da vidi ono što svet ne vidi u deset godina. Sada smo osakaćeni jer nemamo pristojnu komunikaciju sa svetom. Ipak, naše pozorište i dalje raspolaže velikim umetničkim kapitalom. Ako govorimo o dramskim piscima, dovoljno je spomenuti dvojicu Kovačevića, Dušana i Sinišu. Pa, ovi mlađi - Biljana Srbljanović samo kupi nagrade po svetu. Stekla je veliki ugled u Nemačkoj koja ima izuzetnu pozorišnu kulturu i tradiciju. To se ne postiže tek tako.

Šta mislite o mladim generacijama glumaca?
- Sjajni su, izvanredni, prosto sam zadivljen. Gledao sam insert iz jednog filma u kojem Sergej Trifunović ispod leve miške stavlja sve one holivudske zvezde. I to onako lako, levom nogom. Usuđujem se da kažem da imamo veći broj talentovanih glumaca nego talentovanih reditelja.

R. Kupres
Foto:D.J.V.