Posle Sarajeva i Mostara nemačka rediteljka Maren Krea Frize čiji je film "Zoe" prikazan na Festivalu autorskog filma, sliku prostora bivše Jugoslavije želela je da zaokruži boravkom u Beogradu.

Po uputstvu prevodioca ("ne razdvajajte se od kopije") koje joj je u prvi mah izgledalo suludo i smešno, Maren je u Beograd doputovala sa ručnim prtljagom koji su činile 32 kilograma teške kopije filma.

Lični prtljag, međutim, koji je uredno predala na aerodromu, zalutao je negde u Nemačkoj, sa malim izgledima da do povratka bude pronađen (sva sreća da nije putovala JAT-om, reći će organizatori).

Ipak, Maren se ne da omesti u "osvajanju" Beograda. U subotu je tragajući za četkicom za zube naletela na demonstrante, raspitala se o čemu je reč i priključila im se, uprkos strahu svoje koleginice scenografkinje. Neki studenti su joj objasnili "da nije opasno". U utorak će se pridružiti studentskom protestu.

Da li Vas je neko od prijatelja odvraćao od dolaska u Beograd?
- Ne, naprotiv, producent je smatrao da neizostavno treba da dođem.

Na konferenciji za štampu nemačka kinematografija je predstavljena kao i dalje vodeća u Evropi. Da li se slažete?
- U nemačkom filmu ima tako malo toga što mi se dopada. Zanimljiviji su mi evropski filmovi i radovi stranaca koji žive u Nemačkoj. Izdvojila bih reditelje poput Turčina Tomasa Aslana, a od Nemaca Volfganga Bekera i Kristijana Šmita.

Da li ste zapazili našu glumicu Anicu Dobru?
- Ona je Jugoslovenka, vaša poznata glumica? Nisam to znala, ona je već dugo u poslu, odlična je, gledala sam je u jednom filmu.

Da li kao žena reditelj u Nemačkoj, poput mnogih Vaših koleginica u Evropi, imate posebno iskustvo?
- Ne mogu reći da nam bilo šta stoji na putu. Treba imati snage. Ako čovek nema smetnji iznutra, sve spoljašnje barijere su smešne.

Junaci Vašeg debitantskog filma nagrađenog za režiju na festivalu u Minhenu ne utiču na svoje živote. To je karakteristika istočnoevropskog filma?
- Junaci mog filma, koji bi se mogao podvesti pod estetiku ružnog, nalaze se na ivici egzistencijalnog minimuma. Oni su mladi ljudi koji tragaju za identitetom i srećom. Glavna junakinja koja se ne predstavlja pravim imenom već pseudonimom Zoe dolazi iz provincije u Istočni Berlin. To nije slučajno, Berlin je grad u kojem ima najmanje Berlinaca, puno je onih pridošlih, koji bi da budu neko drugi.

Vesna Milivojević