ISTANBUL - Lideri 54 zemlje učesnice samita Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju usvojili su u petak u Istanbulu četiri završna dokumenta, među kojima i Povelju o evropskoj bezbednosti, kojom se ustanovljava načelo da su i sukobi unutar država legitiman predmet brige međunarodne zajednice.

Okupljeni lideri usvojili su i zajedničku deklaraciju u kojoj se ističe da je za krizu u Čečeniji neophodno pronaći političko rešenje, uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta Ruske Federacije i osudu svih oblika terorizma. S tekstom deklaracije saglasila se i Rusija, iako je njena delegacija u Istanbulu prethodno odlučno odbacila bilo kakve kritike na račun ruskih operacija u Čečeniji, smatrajući ih uplitanjem u njena unutrašnja pitanja.

Učesnici samita su pozdravili odluku Rusije da pristane da predsedavajući OEBS, šef norveške diplomatije Knut Volebek, "poseti" region Kavkaza. Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov naknadno je pojasnio da će Volebek moći da poseti samo oblasti pod ruskom kontrolom. "Ne želimo da on postane talac", izjavio je Ivanov za Rojters.

U Povelji o evropskoj bezbednosti članice OEBS su ponovile privrženost miru, poštovanju ljudskih prava, demokratiji i prevenciji sukoba. U jednom od ključnih delova dokumenta, navodi se da su "zemlje učesnice odgovorne pred svojim građanima i jedna pred drugom za sprovođenje obaveza preuzetih u okviru OEBS". "Gledamo na te obaveze kao na našu zajedničku tekovinu i stoga ih smatramo pitanjima od neposredne i legitimne brige svih zemalja učesnica", navodi se u Povelji.

		Kontrola naoružanja Paktom o kontroli konvencionalnog naoružanja u Evropi ponovo su definisane gornje granice oružanih snaga i teškog naoružanja dogovorene po završetku hladnog rata, poslednji put definisane dokumentom iz 1990, kada su bile određene po merilima tadašnja dva suprotstavljena vojno-politička bloka. Sporazumom se određuje i limit snaga koje pojedine zemlje mogu da angažuju u pograničnim oblastima.

Dokument je u ime SAD potpisao predsednik Bil Klinton, dok je rusku stranu predstavljao ministar inostranih poslova Igor Ivanov, s obzirom da je predsednik Boris Jeljcin skup napustio još prekjuče.

Američki zvaničnici ocenili su da će Povelja u oblasti evropske bezbednosti imati učinak sličan onom koji je u oblasti ljudskih prava imala Završna povelja iz Helsinkija. Tim dokumentom je 1975. godine pitanje ljudskih prava iz nadležnosti pojedinih država preneto na međunarodni plan i proglašeno predmetom legitimnog međunarodnog interesovanja.

Na samitu je potpisan i novi Pakt o kontroli konvencionalnog naoružanja u Evropi, kojim se ponovo definišu gornje granice oružanih snaga i teškog naoružanja dogovorene po završetku hladnog rata.

Jedan neimenovani visoki zvaničnik ruskog ministarstva odbrane izjavio je da Pakt, za razliku od prethodne verzije iz 1990. godine, sadrži niz odredaba povoljnih za Rusiju. On je podvukao da je u novom ugovoru za Rusiju povoljno rešeno i pitanje takozvanih krilnih ograničenja, odnosno dopuštenih snaga u pograničnim delovima Evrope, u koje spada i Kavkaz.

Odredbe pakta, prema rečima zvaničnika, dozvoljavaju Rusiji da na tim rubnim pozicijama, a pre svega u severnokavkaskom vojnom okrugu, grupiše dovoljne vojne potencijale.

Na samitu je usvojen i dokument o merama za izgradnju poverenja i bezbednosti u Evropi.

Rusija mora s Kavkaza Američki predsednik je u petak izjavio da Senatu neće predložiti da ratifikuje Pakt o konvencionalnim snagama sve dok Rusija ne smanji svoje vojno prisustvo na Kavkazu. "Tražiću savet Senata i ratifikaciju ovog ugovora tek kada ruske snage u graničnim oblastima zaista budu smanjene na nivoe predviđene usvojenim sporazumom", naveo je Klinton u saopštenju izdatom nakon potpisivanja Pakta.

Nema trgovanja Čečenijom Ruski šef diplomatije Igor Ivanov izjavio je da pozicija Moskve u odnosu na Čečeniju i na pitanje američkog plana stvaranja protivraketne odbrane ne može biti predmet nikakve trgovine. U susretima ruskih i američkih predstavnika tokom samita "ni o kakvim trampama niti o trgovini nije bilo, niti je moglo biti govora", dodao je on.

Zadovoljni i Čečeni Ilijas Ahmadov, "ministar inostranih poslova" vlade u Groznom, izrazio je zadovoljstvo delom deklaracije OEBS koji se odnosi na situaciju u Čečeniji. "Srećni smo što je OEBS uključio i poseban stav u vezi sa problemom Čečenije", naveo je Ahmadov u izjavi koju je u Istanbulu dao agenciji Rojters. Čečenska delegacija na samitu nije imala zvaničan status, ali se ipak sastala sa norveškim i francuskim zvaničnicima. Sastanak sa američkim državnim sekretarom Medlin Olbrajt nije održan navodno samo zbog prezauzetosti Olbrajtove. Inače, ruski MIP je u četvrtak pozvao češkog ambasadora u Moskvi da bi izrazio protest zbog posete "samoproklamovanog šefa čečenske diplomatije" Pragu.