PRAG - Deceniju nakon što je u Pragu upriličena poetična verzija revolucionarnih promena koje su 1989. zbrisale komunizam u istočnoj Evropi, nekadašnji politički zatvorenik i sad već dugogodišnji predsednik Vaclav Havel ubrzano gubi podršku u domovini, dok ga u inostranstvu i dalje smatraju pravom ikonom demokratije, ocenjuje Rojters u tekstu kojim se - u nedelji obeležavanja 10. godišnjice "plišane revolucije" - svodi bilans dostignuća i neuspeha u postkomunističkom razvoju Češke.

Disidentski dramski pisac se na svetskoj političkoj sceni pojavio onda kada je grupa antikomunistički nastrojenih čeških umetnika stala na čelo stotina hiljada Pražana koji su u novembru 1989. na ulicama izvojevali istorijsku pobedu nad totalitarizmom. U samo nekoliko sedmica prošavši put od zatvorske ćelije do praškog dvorca u kome se nalazi predsednička rezidencija, Havel je odmah pozvao na uspostavljanje "civilnog društva", utemeljenog na individualnoj odgovornosti i političkom konsenzusu, i na čijem čelu će se naći moralno nekompromitovani ljudi; odjek njegovih reči, izrečenih na centralnom praškom trgu, Vaclavskim namjestima, dopreo je tada sve do Vašingtona.

Deset godina kasnije, međutim, Česi su u priličnoj meri umorni od njegovog idealističkog pristupa liderskoj poziciji, pa Havela sve više doživljavaju kao čoveka prošlosti; istovremeno, komunisti - protiv kojih se toliko borio - ne samo da su do današnjeg dana uspeli da opstanu, već im je pošlo za rukom i da ponovo postanu relevantna politička snaga. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Havelova popularnost ispod 50 odsto, u odnosu na 90 procenata s početka decenije; a da ciničan odnos prema državnim institucijama dopire duboko, pokazuje i to što su vlada i parlament još nepopularniji - ove institucije uživaju poverenje manje od trećine građana. S druge strane, opet, nijedna druga ličnost nije se nametnula kao mogući Havelov naslednik.

Relativno dobrog zdravlja nakon tri "bliska susreta" sa smrću u isto toliko godina - zbog čega više ne može da uživa u cigaretama - 63-godišnji Havel u poslednje vreme najviše vremena provodi u svojoj privatnoj vili, ili u jednoj od zvaničnih rezidencija izvan Praga. Njegova uspešna borba prvo protiv tumora na plućima krajem 1996, potom protiv unutrašnjeg krvarenja i, konačno, teške upale pluća, podstakla su lične simpatije Čeha prema njemu, ali je njegova politička moć bez obzira na to nastavila da opada.

Ženidba glumicom Dagmar Veskrnovom, manje od godinu dana nakon što je njegova prva supruga Olga, takođe disident, početkom 1996. umrla od raka, naišla je na loš prijem među mnogim Česima.

Prošle sedmice, neposredno uoči desete godišnjice revolucije, češki parlament je dao načelnu saglasnost inicijativi koja će Havelu u ostatku mandata - koji ističe 2003. godine - oduzeti i ono malo preostalih ovlašćenja: da imenuje premijera i članove centralne banke. Autor ironičnih komada koji su se bavili prirodom komunističkog režima i pisac disidentske brošure iz 1978. "Moć nemoćnih", Havel je sada došao u poziciju da je i sam ostavljen bez ikakve moći.

Priredio: V. M.

		Lakoća zaborava "Imam utisak da Česi olako zaboravljaju koliko su srećni što imaju Havela. Postoji tendencija da se on uzima previše zdravo za gotovo", kaže Kjeran Vilijams, stručnjak za istočnoevropsku politiku i predavač na Londonskom univerzitetu. "Ako bacite sveobuhvatan pogled na češku politiku, videćete da je Havel, van svake sumnje, bio pozitivna pojava. E sad, da li je bio onoliki vizionar koliki je mogao da bude? Verovatno nije."