Uskoro će se u Beogradu prvi put pojaviti SOS telefon za pomoć deci čija su prava i opstanak ugroženi. Ideja je potekla iz okrilja organizacije "Prijatelji dece Srbije" koja je, između ostalog, prva reagovala na konvenciju UN o pravima deteta. U cilju realizacije njenog programa, na našim prostorima osnovan je Odbor za zaštitu prava deteta Srbije i inicirano stvaranje Bukvara dečjih prava čiji je jedan od idejnih tvoraca pesnik Ljubivoje Ršumović. Svojim delom i perom pesnik već godinama pokušava da izmoli "poštovanje za stanovnike rastom manje".

- Na pozive mališana odgovaraće Doktor za dečje probleme, inače jedan od pozitivnih likova osmišljen u Bukvaru dečjih prava. Njega će, zapravo, predstavljati jedan tim ljudi sastavljen od psihologa, sociologa, pravnika i pesnika koji će se neprestano smenjivati i razgovorom decu informisati o njihovim pravima. Biće to osobe koje, pre svega, imaju dovoljno pozitivne energije usmerene na rešavanje svih dečjih problema - ističe Ršumović.

		Dnevnik je tajna Ukoliko se roditelji usude da čitaju pisma i dnevnike svoje dece bez njihovog dopuštenja, izlažu se opasnosti da budu optuženi za krivično delo jer su prekršili pravo privatnosti deteta koje je garantovano konvencijom UN koju je je još pre deset godina prihvatila i potpisala i naša zemlja.

Prema osnovnoj zamisli ovog projekta, pomoć će biti pružena svoj deci bez obzira na vrstu njihovih problema, pri čemu se podrazumeva svaka ugroženost deteta, od one najbezazlenije do ekstremnih slučajeva kada je njihov opstanak doveden u pitanje. S tim u vezi, ističu psiholozi, svi postupci roditelja koji ugrožavaju integritet deteta na bilo koji način, jednaki su onome koji se tiču njegovog opstanka. Uništenje mentalnog zdravlja deteta neuporedivo je teži oblik krivice nego fizičko zlostavljanje. Upravo iz tog razloga jedan od osnovnih ciljeva SOS telefona biće upoznavanje dece sa njihovim pravima shodno 42. članu konvencije UN koju je potpisala i naša zemlja.

- Konvencija predstavlja zakonski tekst, odnosno krivični zakonik za sve vrste zlostavljanja dece, kako mentalnog tako i fizičkog, i ima za cilj da štiti mališane u svim segmentima života - objašnjava nam Ršumović.

Ovog meseca navršiće se deset godina kako je naša zemlja potpisala pomenutu konvenciju, ali je do sada sve ostalo samo na papiru. U cilju njene realizacije, Ršumović je dao predlog da se neki roditelji koji se oglušuju o pomenuta prava dece kazne i time budu primer drugima da konačno vrlo ozbiljno shvate svoje potomke kao zaštićene članove ovog društva. Dodaje ipak, pomirljivo, da je konvencija dala izvestan ustupak roditeljima jer postoji izvesna dopuna člana pri čemu se roditeljima dopušta izvesna intervencija ukoliko je to u višem interesu deteta.

Nesporna je činjenica, o čemu svedoče i zvanični podaci, da je izvestan broj dece zlostavljan od strane svojih roditelja. Priče su ponekad toliko zastrašujuće da nam je neshvatljivo da se odigravaju tu negde oko nas.

Nedavno je zabeležen slučaj jedne četrnaestogodišnje devojčice koja je izvršila samoubistvo pošto je obljubio otac. Pismo koje je pronađeno posle njene smrti, svedoči o ovom strašnom događaju. O ovoj vrsti ugroženosti dece, Ršumović kaže:

- Na žalost, postoje slučajevi silovanja ne samo devojčica već i dečaka od strane njihovih roditelja kao i mnoga druga zlostavljanja dece. Kod nas, međutim, još postoji patrijarhalni moral koji ima kako dobre, tako i loše strane. Pozitivne u tome što ograničava broj ovih ekstremnih slučajeva, a sa druge strane, kada su oni ipak dogode, predstavljaju tabu temu za samu porodicu i čitavo društvo - svedoči o ovom problemu Ršumović.

Na kraju, treba reći i to da su sve zemlje koje su potpisale konvenciju, među kojima je i naša, obavezne da zaštite decu od svih životnih nedaća kao što su siromaštvo, stradanja i patnje. Prema mišljenju većine članova Organizacije za zaštitu i prava deteta u Srbiji, naša zemlja, iako je pismeno prihvatila ovu obavezu, nije u stanju da pruži adekvatnu zaštitu najmlađima. Neuporedivo je bilo lakše potpisati konvenciju nego sprovesti je u delo. Učinjeno je malo ili gotovo ništa na socijalnoj zaštiti nezbrinute dece, što se odražava na porast broja maloletničke delinkvencije, pojavi narkomanije u osnovnim i srednjim školama i slično.

Ovu sumornu sliku stvarnosti pokušaće da ublaži SOS telefon i Doktor za dečje probleme koji će vratiti osmeh na njihova lica i čuvati im proleća.

Ž. Milenković