BEOGRAD - Da bismo znali da li nešto kod proizvodnje lekova u "Galenici" valja ili ne valja, morali bismo da budemo upućeni u sve što se tamo zbiva. S obzirom na to da više nemamo uvid u događanja oko lekova u ovoj našoj najvećoj fabrici, ne možemo ni da damo pravi odgovor, ističe akademik profesor dr Ljubiša Rakić, dobro upućen u proizvodnju lekova iz vremena ICN Jugoslavije. Sa tog aspekta dr Rakić kaže:

- Prošle i pretprošle godine snabdevenost lekovima bila je odlična. ICN je obezbeđivala 60 odsto svih preparata domaćem tržištu u vrednosti od 200 miliona dolara godišnje. ICN Jugoslavija je i u najtežim trenucima mogla da nabavlja sirovine od proverenih proizvođača zahvaljujući kreditima matične kompanije u Kosta Mesi. Sa drugim domaćim proizvođačima postizala se optimalna snabdevenost i to superkvalitetnim lekovima od sirovina nabavljanih od vrhunskih zapadnoevropskih proizvođača. Međutim, sada je sasvim druga priča. Da bi bilo lekova, mora normalno da se odvija proizvodnja za koju su neophodne sirovine, a za njih novac. Kako nema novca za kupovinu sirovina, proces proizvodnje je otežan, pri čemu je rezultat svega- nestašica lekova. Da je ovo činjenično stanje, potvrđuju i proizvođači koji se žale da nemaju para za kupovinu repromaterijala.

Naš sagovornik upozorava i na neprimereno niske cene lekova, koje moraju da se promene. Dugovanja na ime isporučenih preparata koja su enormno visoka takođe treba da se podmire.

Na pitanje, šta misli o sve većem preusmeravanju države na istočno tržište u kupovini sirovina i lekova, dr Rakić reaguje pre svega kao lekar:

- Nemam ništa protiv istočnog tržišta, ali lekovi koji se tamo kupuju moraju biti proverenog kvaliteta. Jer, nije etički stanovništvu davati neproverene lekove. Nije dovoljno deklarativno se izjašnjavati o otvorenim strateškim postupcima prema svetu. Radi dobijanja najboljeg i najkvalitetnijeg proizvoda, domaća politika iskreno mora da kreira otvorenu državu, otvoreno društvo i otvorenu saradnju.

Z. Ostojić