-
Imao sam pristojnu zaradu, zanimljiv posao komercijaliste i veliku hladovinu kakvu pruža rad u društvenim firmama. Ipak, vrlo
brzo sam shvatio da ne mogu dugo izdržati u takvoj blagodeti. Uzeo sam radnu knjižicu, zahvalio se kolegama na saradnji i
počeo svoj biznis - počinje svoju ispovest Šapčanin Duško Vuletić - Viola.
- U glavi sam razlučio dve stvari: prvo da je jedino privatni biznis perspektiva svakog čoveka i, drugo, da taj biznis mora
da bude proizvodnja. Lekovito bilje sam odabrao zbog toga što je to priroda stvorila i što ga ne može zameniti nijedna sintetička
materija stvorena u bilo kojoj laboratoriji u svetu. Srbija je najbolja laboratorija pod otvorenim nebom. Video sam da tu
činjenicu niko ne uzima kao osnov biznisa. I krenuo sam sa par hiljada maraka uzetih iz dečje kasice. Svi su vrteli glavom,
mislili da sam lud. A ja sam bio siguran da za mene stvara priroda - nastavlja Viola svoju priču.
Danas, posle pet godina prerade lekovitog bilja, Dušan ima liniju za proizvodnju eteričnih ulja orahovog, čičkovog i lavandinog,
liniju za pakovanje 20 vrsta čajeva i, za nekoliko dana, i proizvodnju čajeva od sušenog voća.
- Okretanje prirodi, uzimanje od prirode i davanje prirodi je osnova mog biznisa. Umesto što se takmičimo sa Zapadom u proizvodnji
automobila i tenkova, bolje bi bilo da uvažimo svoje ekološke prednosti i stvorimo svoju marku. Znanje se najviše plaća u
svetu. Priroda je najveća riznica znanja.... U ovoj zemlji svi misle samo na šverc i brzu zaradu. Proizvodnja mora postati
pokretač života i države i pojedinca. I sada zamislite da sam ja umesto sa par hiljada maraka mogao da računam na kredit od
50-ak hiljada maraka... A država je brdo deviza uložila u velike sisteme i šta je od toga dobila. Radnici u tim sistemima
i dalje rade za 30-ak maraka, proizvodnje niotkuda. Brdo para se slilo u kvazi socijalu umesto da ode u male programe, ekološke
programe, tamo gde nam niko ništa ne može - priča Dušan Vuletić i dodaje:
S ponosom ističe da je osnov moje tehnologije prerade lekovitog bilja ručni rad. Lanac u preradi mora da se ispoštuje do
kraja. U sušari koristim samo prirodne energente, drvo isključivo, prebiranje se obavlja ručno jer se tako prirodna svojstva
lekovitog bilja najbolje očuvaju. Zapošljavam 15 radnika koji imaju pristojnu zaradu i pola života provedu u mirisnom okruženju.
Za sve što sam u postigao mogu da zahvalim bogu i prirodi. Moja fabrika ne radi kada je u kalendaru crveno slovo. Nema te
isporuke koja bi pokrenula proizvodnju kada za to vreme nije.
U novi pogon koji se gradi u Pocerskom Pričinoviću Dušan je uložio 80 hiljada maraka. A tek je prva građevinska faza pri
kraju. Kada na proleće bude završen ovaj objekat zapošljavaće novih 30 radnika.
Umesto što sejemo isključivo kukuruz i pšenicu, kada bi samo 2 odsto od tih zasejanih površina bilo pod lekovitim biljem
država Srbija bi ostvarila veći devizni priliv nego za hiljade hektara tipičnih ratarskih kultura. To je perspektiva srpske
poljoprivrede.
Ako već ne može da kreditira proizvodnju, država treba da održava stabilnost kursa dinara prema marki. Tihim rastom deviznog
kursa proizvodnja svakodnevno gubi. Zna se gde se to preliva. Samo prekidom platnog prometa sa BiH i RS ja sam izgubio hiljadu
maraka, a tek sam razradio to tržište. I zamislite platni promet sa Bjeljinom tu preko Drine odvija se preko banke na Kipru.
A zna se ko ima koristi od bankarskog poslovanja na Kipru. Ako se ovakvi trendovi nestabilnosti nastave ozbiljno mislim da
obustavim investiciju i deo kapitala premestim u Republiku Srpsku ili u Podgoricu.
Moramo se vratiti kultu pijenja čaja. Kafa nije deo naše kulture, to je nabeđeno. A Srbin kaže: Šta će mi čaj, nisam bolestan..
Čaj je najbolji spoj čoveka i prirode. Zato ga treba vratiti u naše duše...
Eto, Muslimani u Bosni kažu "Ba, samo napravi zelenu kutiju i skloni tu ćirilicu i kod nas preko Drine možeš prodati
tonu čaja dnevno. Ni Turci više ne piju samo kafu".
Vreme je da se i u Srbiji novi dan počinje uz čaj...
Dragorad V. Misojčić
video
galerija
Srpsko nasleđe
