Da li će upravo završeni sabor srpske opozicije i dijaspore u Budimpešti zaista biti zapisan kao istorijski, što su i mnogi učesnici tvrdili, ili će ostati samo protokolarni skup sa lepim željama, videće se veoma brzo.

Za ovo prvo ima prilično razloga, a kao i dosad jedan jedini uslov je da naša rascepkana opozicija zaista i ispoštuje potpisano.

Kako su nam svi viđeniji lideri stranaka rekli, oni su spremni da ujedinjeni krenu u susret izborima i na taj način legalno i na demokratski način smene aktuelni režim.

Miroslav Majkl Đorđević, biznismen iz San Franciska, veoma im je jasno poručio u ime cele dijaspore da podrška (čitaj novac) svih Srba sveta doslovce zavisi samo od njihovog (ne) ujedinjenja.

U Budimpešti su opozicionarima predali papir sa nekoliko zahteva od kojih je br. 1 bio onaj sa nedvosmislenim zahtevom za ujedinjenjem što je opet bio uslov svih uslova.

Pored toga, zahtevano je da se na izbore ide sa jednom listom, a tu je već nastao problem zvani "srpska posla" jer odmah su počela razmišljanja ko će biti prvi na listi, Vuk, Đinđić, Avramović ili neko treći. "Svetski" Srbi nisu to decidirano rekli, ali je kroz govore najveća naklonost iskazana ovom najstarijem. Zauzvrat, "domaćim" Srbima obećano je sve, od finansijske, do materijalne i stručne pomoći.

Kako smo nezvanično saznali, dogovor oko konačnog teksta Deklaracije išao je veoma teško i to upravo oko detalja teksta koji su se ticali jedinstvene liste.

U petak u popodnevnim časovima (za subotu je bilo planirano potpisivanje) postalo je veoma "vruće", a beskonačno dogovaranje iza zatvorenih vrata presekao je princ Aleksandar koji je "pregovaračima" poslao kratku i jasnu poruku: "Hoću da vidim gotovu deklaraciju".

Tada je postignut kompromis da će se opozicija (ipak) udružiti, a izlazak na izbore sa jedinstvenom listom da bude "po mogućstvu".

S druge strane, Srbi iz rasejanja jasno su odgovorili na "otadžbinsko" cepidlačenje i pomoć, odnosno novac (ipak) obećali, ali to nije ušlo završni dokument, već je zapisano da će dijaspora pružiti "stručnu i materijalnu" pomoć. "Detalj" oko finansijske pomoći je izostao.

Sve u svemu, domaćim protivnicima režima ostavljen je jednostavan izbor, "ili se ujedinite i na izborima srušite režim, ili ostanite opozicija sledećih sto godina", kako je za "Glas" izjavio Majkl Đorđević. Učine li to što se traži, dobiće sve, odbiju li - ništa. Ovo prvo potpisali su i obećali da će učiniti. "Dosta je bilo priče. Sada sa reči na dela. Onda će se videti koliko ko vredi i zaista drži reč", poručio im je Đorđević.

Milan Mijailović
Foto: Zoran Mrđa

Prestolonaslednik Dolaskom princa Aleksandra Karađorđevića ceo skup je poprimio znatno svečaniji ton. Prema njemu, kao i prisutnim vladikama, svi su se ophodili sa velikim poštovanjem i prosto utrkivali za zajedničko slikanje. Sa govornice se čulo mnogo zahteva za uspostavljanje monarhije u zemlji, a zanimljivo je da se niko nije izjasnio protiv. Sam princ zračio je skromnošću, strpljivo se rukovao i slikao sa svima koji su to želeli. Glasinu da je upravo on od Klintona dobio mandat da koordinira radom opozicije na rušenju režima za "Glas" je demantovao i nazvao "kafanskom pričom na koju ne treba obraćati pažnju".

Analiza Saboru je prisustvovao i analitičar domaćih zbivanja i istraživač javnog mnjenja Srbobran Branković. Kao kompetentnog za procenu uspeha skupa pitali smo šta misli o saboru. "Vreme će pokazati, ali se ipak može reći da je skup uspeo. Mislim da će do ujedinjenja opozicije doći, ali ne tako brzo. Postalo je jasno da sudbina opozicije zavisi najviše od činjenice da li će se ujediniti SPO i DS, mislim da su i Vuk i Đinđić toga svesni, odnosno da će na tome i raditi", rekao je Branković.

Drugo i treće mesto Zoran Đinđić došao je sa danom zakašnjenja na Sabor i odmah postao glavna meta domaćih i stranih novinara. Svestan da je u toj "ekipi" iz Srbije prvi među jednakima tako se i ponašao stojeći u svim značajnijim prilikama odmah pored princa, a ni dijaspora nije ostala ravnodušna trošeći desetine filmova na slikanje sa njim. Na naše pitanje da li je za monarhiju, uvijeno je odgovorio da "prvo treba srušiti režim, pa onda da se izjasnimo". Opet smo pitali da li je on lično za monarhiju i dobili isti odgovor. "A u duši?", insistirali smo. "Nije bitno šta je meni u duši, ali demokratija...". Tu smo odustali... Treće mesto po popularnosti ravnopravno su podelili Biljana Plavšić i Vojislav Mihailović. Prva je prosto plenila odmerenošću i otmenim držanjem, a drugi je bio jednostavno obožavan od dijaspore, više zbog dede, ali i činjenice da je beogradski gradonačelnik.