UŽICE - Od melanholičnog Oblomova, preko poluratne "Velike sveske", zatvora Ozne i "Proklete avlije", do manipulatora kneza Vićencija u "Meri za meru" i iluzije odlaska iz izgubljenog grada u "Kokoški" - da li je Festival u Srbiji i Jugoslaviji danas mogao da bude drugačiji?
- To je pre svega pitanje za selektora Festivala. Ja u celoj priči vidim pre svega estetiku i estetske kriterijume. Estetika je starija od svih priča. Pozorište oslikava život i ko će koga u toj priči nadigrati, pozorište je život ili život pozorište, dilema je od Hrista pa do današnjih dana. A da je moguće i drugačije pozorište pokazujemo, recimo, mi svojim repertoarom, Dani komedije...

Bio je ovde, na Okruglom stolu, dilema da li je posao pozorišta da postavlja pitanja ili da daje odgovore?
- Pozorište samo postavlja pitanja. Odgovore daje realnost, naša svakodnevica. Nekad se ta pitanja postavljaju pre događaja, nekad posle.

Prošle godine glavna festivalska dilema bila je "šta će nam pozorište kad smo goli i bosi", kako na nju gledate ove godine.
- Naš odgovor na tu dilemu ove godine je - "ćeraćemo se još".

Možete li danas već razmišljati hoće li biti Petog jugoslovenskog festivala?
- Za nas je peti festival već počeo. Dobili smo podršku i grada i organizacionog odbora i levih i desnih snaga. Nije bitno ko će stajati na čelu grada, pozorišta, organizacionog odbora - festivala će biti. Izvesno je da je Festival već dokazao svoju opravdanost, baš ovde i baš na ovakav način i sa baš ovakvom formulom - najboljih jugoslovenskih predstava.

Z. Šaponjić