"Intelektualcima na istočnoj obali je spor oko evolucione teorije jednako dalek kao Homerovo doba", pisao je ugledni istoričar Ričard Hofštater 1963. u svojoj knjizi o antiintelektualizmu u Americi. U zaleđu je sve drugačije, upozoravao je on.

Četvrt veka kasnije dijagnoza ovog istoričara još uvek je aktuelna: američka inteligencija je pre nekoliko nedelja sa priličnim užasom konstatovala da je najviša školska ustanova u američkoj žitnici Kanzasu proterala tvorca evolucione teorije Čarlsa Darvina iz obaveznog nastavnog programa. Tako je lokalnim školskim vlastima prepuštena odluka da se na nastavi biologije podučava evoluciona teorija, ili istorija postanja.

Biblijska glupost ne nailazi na odobravanje samo u Kanzasu. U zemlji verskih fanatika i jevanđelista, sujeverja i isusomanije, religiozne biblijske jurišne jedinice u mnogim krajevima Amerike obrušavaju se na nastavne programe, čemu se podsmeva elita koja se zalaže za visokotehnološka čuda Amerike, mikroprocesore i genetičku tehnologiju, za čudotvorno oružje i elektronske berze. S jedne strane dobitnici Nobelove nagrade, Silikonska dolina i nevidljivi bombarderi, a sa druge Adam i Eva. S jedne strane elita, a sa druge masa sumnjivog nivoa obrazovanja i prilično nesigurna koja se ponaša kao majmuni, ali nikako ne želi da prihvati da potiče od njih.

Ne postoji "nijedna zemlja na svetu u kojoj hrišćanstvo vrši veći uticaj na čovekovu dušu", čudio se pre veka i po francuski mislilac De Tokvil. U tome se do danas ništa nije promenilo: 90 odsto Amerikanaca navodno veruje u Boga, nebo i život posle smrti. A sa verom dolazi i sujeverje. Uzalud ćete u američkim soliterima tražiti trinaesti sprat, ali zato ćete naći NLO i ljude koje su kidnapovali vanzemaljci.

		Amerika u brojkama: 50% - udeo Amerikanaca koji veruju da će katastrofa koju je prouzrokovao čovek uništiti civilizaciju u sledećem veku. 10.113 - broj devica koje su se osigurale od bezgrešnog začeća u narednih godinu dana. 26% - stanovnika Alabame koji zahtevaju zabranu rasno-mešovitih brakova 2/3 - površina gole stražnjice koja se prema zakonima okruga Meneti u Floridi može pokazati 1:4 - rizik klinike za abortuse da će biti meta atentatora 2:1 - odnos između Amerikanaca koji veruju televizijskim vestima i onih koji veruju štampanim medijima. 30 - broj evakuacija u jednoj gimnaziji u NJu Džersiju za godinu dana posle pretnji podmetanja bombe 5 - prosečni broj dece koje svakog dana ubijaju roditelji ili staratelji 2,3 miliona dolara - donacija jedne teksaške porodice jednom univerzitetu za kloniranje kućnog ljubimca 36 - procenat đaka obuhvaćenih obaveznim školovanjem koji su stariji od 22 godine 11 - procenat majki koje bi abortirale ako bi bebi pretila gojaznost 69 - broj maloletnih kriminalaca koji čekaju na pogubljenje 34 - prosečan broj učenika kojima se svakodnevno zabranjuje ulazak u školu zbog nošenja oružja 1.500 - zapremina neba u kubnim miljama, prema procenama propovednika Bila Grejema. 23 - procenat Amerikanaca koji zahtevaju zabranu pušenja 52 - procenat dece koja se rađaju u veoma siromašnim porodicama u Njujorku

Na kraju ovog veka koji je protekao u znaku Amerike ova država ne zrači trijumfalizmom već dezorijentacijom i strahom. Još je Džon Kvinsi Adams, šesti američki predsednik, govorio: "Trećina naroda je perverzna, trećina spava, a ostatak krši ruke i uzalud jadikuje zbog nadolazećeg zla koje ne može da spreči". Iako Džon Vejn još jaše na platnu, Divlji zapad je mrtav, a na njegovo mesto stupio je strah i zabrinutost da će pasti Dau-Džonsonov indeks, da nema kraja opštem sunovratu morala i da će asteroid izbaciti Zemlju iz orbite.

Možda su glavne vrednosti američkog društva mladost, slava, pare i lepota, ali pod blistavom površinom krije se strah od života pa nije teško naići na upozorenje: "Izvadite dete iz kolica pre nego što ih sklopite".

To je dvostruko neoprostiv greh ako je potomak specijalno "dizajniran" kupovinom jajašceta! Donatorka jajašceta mora da bude lepa, da brzo crni na suncu i po mogućnosti bude studentkinja na elitnom univerzitetu. Idealno jajašce može da košta do 50.000 dolara, čime se elita na još jedan način distancira od mase.

Kasnije će dete snova pohađati skupu privatnu školu gde je Darvin car, dok se Adam i Eva smatraju strip-ličnostima za siromašne. Njihova deca pohađaju javne škole u kojima se malo uči, koje prokišnjavaju i gde protestantski fundamentalisti zahtevaju utešne nastavne programe koji bi trebalo da nauče decu da je Bog stvorio svet, a ne neke teorije fizičara i biologa. Veliki deo čovečanstva sastoji se od "slabih i neukih muškaraca i žena koji se verskim motivima odvraćaju od rđavih dela", kako je još Bendžamin Frenklin hvalio disciplinujuću moć religije.

U tome se u protekla dva veka ništa nije promenilo, naprotiv, faktor hrišćanske utehe postao je još neophodniji jer je pod uslovima raspomamljenog tržišta televizijski program pao na iznenađujuće nizak nivo i plaši decu i odrasle. Televizija budi nove strahove koji su ščepali Ameriku za kolektivnu gušu. Tek što prođe jedna epidemija straha - od dečaka koji besomučno ubijaju drugove u školama, hamburgera koji izazivaju bolesti, smrtonosnih malina - na horizontu se pomalja nova opasnost, još veća i strašnija od prethodne.

Sada prete vazdušni jastuci u vozilima, silikonske grudi i uragani, rezistentne bakterije i požari u avionima. Američki građanin se, međutim, hvata ukoštac defanzivnom preventivnom taktikom, pre svega veruje u Isusa i Bibliju jer odmah iza ugla vreba apokalipsa.

Možda bi Amerika u sporu oko Darvina i Biblije najbolje prošla ako bi se sve strane u sporu oko nastanka sveta dogovorile da tvorac prapraska nije Bog, već Kalvin Klajn. S jedne strane bi modifikovani nastavni program sadržao element glorifikacije, a s druge bi mediji postmodernog društva konačno mogli da objave nešto potpuno bezazleno - naime da je njujorški dizajner stvorio svet. Elita bi se tiskala na Kalvinovim zabavama, a mase bi štedele da nose modu tvorca. U svakom slučaju ovo rešenje bi bilo u skladu s tržišnim načinom razmišljanja.