BRISEL - Kris Paten, novi komesar Evropske unije za spoljne odnose, započinje rad suočavajući se sa brojim pitanjima vezanim za način na koji će UN ubuduće voditi svoju spoljnu politiku.

Britanski političar, koji je odmah "bačen u vatru" zbog ovonedeljnog otvaranja redovnog zasedanja Generalne skupštine UN u NJujorku, deliće odgovornost za spoljnu politiku Unije sa Havijerom Solanom, novoimenovanim koordinatorom spoljne i odbrambene politike EU. NJihov odnos, te to kako će sarađivati sa novim predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, od vitalne je važnosti u situaciji kada se EU priprema za prijem novih članova, rekonstrukciju Balkana i povećanje svog uticaja na svetskoj sceni.

		Ista ruka Paten kaže da nema razloga za zabrinutost oko toga kakvi će biti njegovi odnosi sa Solanom, dosadašnjim generalnim sekretarom NATO. "Ne interesuju me bitke za primat. Posla ima za sve nas", poručio je on u izlaganju pred poslanicima Evropskog parlamenta. Jedan Patenov saradnik čak kaže kako se "pouzdano može računati sa tim da će njih dvojica od prvog dana biti kao prsti iste ruke".

Paten i Solana su već izjavili kako se raduju tome što će sarađivati, ali detalji toga kako će zapravo podeliti zaduženja koja se prepliću ostaju nejasni. Očekuje se da će njih dvojica detaljni dogovor o tome obaviti tek narednog meseca, kada Solana zvanično preuzme novouspostavljenu dužnost.

Ukoliko budu sarađivali, njih dvojica bi mogli da predstavljaju izuzetan tim. Ako se budu sukobljavali, mogli bi da potkopaju nade EU da će njen diplomatski uticaj početi da dostiže njenu ekonomsku snagu.

"Prodi se nada da će Paten biti u stanju da spoljnu politiku vodi zajedno sa njim. Nada se i da će Paten moći da uspostavi snažnu vezu sa Solanom, a to je veoma važno", kaže Stenli Krosik, predsednik Evropskog centra za politiku, sa sedištem u Briselu.

Patenov zadatak je, između ostalog, i da koordinira rad nekoliko odeljenja i drugih komesarijata čija nadležnost se preklapa sa njegovom - onima za spoljnu trgovinu, proširenje Unije i razvoj. Na drugoj strani, Solana bi trebalo da se usredsredi na bezbednosna pitanja. Kako će teći njihova saradnja na pitanjima kakvo je Balkan, te da li će neko od njih insistirati da u takvim situacijama ima vodeću reč - to je već drugo pitanje. Isto kao i to na kakav će prijem Paten i Solana naići u pojedinim članicama EU.

"Mislim da su njih dvojica potrebni jedan drugom, i da bi im najveći neprijatelj mogle da budu zemlje članice", primećuje Krosik. Jer, kao i svi lideri EU, i oni se suočavaju sa teškim zadatkom pronalaženja politike prihvatljive svakoj od 15 članica koje često imaju međusobno suprotstavljene političke i ekonomske interese.