Balerina Gabrijela Teglaši je u Srpskom narodnom pozorištu prešla dug put od zadnjeg reda ansambla do prvog soliste, pedagoga, repetitora i asistenta koreografa. Odnedavno je direktor Baleta našeg najstarijeg profesionalnog teatra.

Muški deo ansambla Baleta SNP znatno se osuo tokom rata.
- Ne samo to, već i oni na koje sam računala odlaze zbog usavršavanja, napredovanja, ali i obezbeđivanja puke egzistencije. Zato planiram da u ansambl uključim momke iz Baletske škole, koji su i naši stipendisti. Međutim, nedostaju prvaci koji bi nosili repertoar. Postoji mogućnost da se angažuju jedan, eventualno dva igrača iz nekih evropskih baletskih kuća, ali za njih morate ili imati dobar, raznolik, "besan" repertoar, ili im ponuditi dobru platu, stan... Srećom, s druge strane, ženski ansambl je dosta podmlađen.

		Kad portir zapreti Već je u anegdote ušla svojevremena pretnja portira Srpskog narodnog pozorišta da će tražiti beneficirani radni staž zbog permanentnog straha da je potpuno nepoznato lice koje je "isprepadao" na ulazu (ponovo) novi upravnik ili direktor jednog od sektora. I zaposleni su bili u stalnoj tenziji, jer kolegu sa kojim su se u veselom stanju sinoć zakačili u pozorišnom klubu, ujutru mogu upoznati kao novog šefa.

Kako u takvim uslovima ukomponovati repertoar?
- Do Nove godine ne vidim mogućnost za novu premijeru, ali planiram da obnovim stare predstave, odnosno "Izbiračicu", "Konjića grbonjića"... U ovoj sezoni sve će ipak biti usmereno ka obeležavanju 25. maja 2000. godine, kada Balet SNP slavi pola veka postojanja. Taj jubilej mora biti obeležen novom premijerom, ali i "nedeljom baleta", tokom koje bi se napravio svojevrstan presek našeg rada u tih 50 godina. U perspektivi, insistiraću da se zadrži tzv. gvozdeni repertoar, da se neguju dela iz nacionalne baštine, ali i da se okrenemo novim tendencijama, avangardnim jednočinkama, koje bi mogle da privuku raznovrsnu publiku.

Na baletskim predstavama sale su sve praznije?
- Koreni te pojave su dublji, jer negde smo "uz put" zaturili kult dolaska u pozorište. Pored toga, možda i našom greškom, izgubili smo i jednu čitavu generaciju baletske publike, pa sada moramo krenuti iz početka. Stoga se ponovo razmišlja o matineima, generacijski "obojenim" predstavama... Naš ansambl nije ništa lošiji od onih u Sloveniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, ali kao da mu nedostaje samopouzdanje. Zato ću u te mlade igrače, u profesiju za koju sam se opredelila još kao mala, uložiti svu svoju energiju, a imam je toliko da ponekad i plaši ljude.

M.Stajić