Uspeh lečenja zavisi od starosti deteta. Strabizam se najčešće javlja između treće i četvrte godine

BEOGRAD - Može dete na rođenju biti potpuno zdravo i normalnog izgleda, a da roditelji ipak kasnije shvate da im je pomoć lekara neophodna. Obično se nađu u čudu kada primete da njihovo dete ne gleda normalno. Strah se useljava u njihove glave zbog brojnih pitanja, na koja nemaju odgovor: Da li se radi o razrokosti? Ako jeste, šta je uzrokovalo, i da li može da se izleči? Da li će dete morati da nosi naočare?

Ova, i druga pitanja vezana za dečiji strabizam (razrokost) za "Glas javnosti" objašnjava dr Goran Marjanović, specijalista za očne bolesti Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta:

- Dečji strabizam može da se javi na samom rođenju, mada mnogo češće između treće i četvrte godine. A nekada i kasnije. Uzroci su brojni, počevši od oštećenja na očnom dnu pa do refrakcionih anomalija u koje spada kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam, odnosno pogrešna zakrivljenost rožnjače. No, u velikom broju slučajeva uzroci su nepoznati. Bolest je prilično učestala jer se javlja kod blizu šest odsto svetske populacije.

Da nešto nije u redu sa očima, obično prva primeti majka.
Šta lekari u tom slučaju čine?
- Lekari savetuju, još dok se razrokost ne pojavi, da se dete pregleda do 18 meseci života. U 18. mesecu je poželjno da se obavi detaljan pregled očiju. Detetu koje ima strabizam gleda se vidna oštrina, posmatra se primarni položaj očiju, radi test naizmeničnog zaklapanja očiju, a takođe gleda se pokretljivost očnih jabučica u svim pravcima. Pri pregledu je neophodno obaviti i test kojim se traži od deteta da kažiprst prinese prema nosu. Posle ovog osnovnog pregleda, rade se dalji kojima treba da se ustanovi da li je dete kratkovido, dalekovido ili možda ima strabizam. Uz to, detaljno se pregleda i očno dno i traže eventualna zamućenja u optičkim medijima, što podrazumeva degeneraciju rožnjače, zamućenje sočiva, odnosno kataraktu.

Tek kada se sve ovo uradi, pristupa se izboru lečenja. A ono se sastoji u nošenju naočara, zatvaranju oka flasterom, određenih vežbi oka, a ponekad se pribegava i operaciji. Lečenje mora da otpočne što pre, upozorava naš sagovornik, jer je mnogo uspešnije i efikasnije. Ukoliko se krene kasnije, posledice su izraženije, pošto je nekada nemoguće sprovesti adekvatnu rehabilitaciju, a što opet za posledicu ima veću ili manju slabovidost. Samim tim ugrožena je i radna sposobnost.

Z.Ostojić