Bez naknadne pameti i doterivanja. Iskreno i istinito za one sklone zaboravu. Ovo je moj vid odbrane otadžbine

Da nas je veliki pesnik Ivan V. Lalić, jedan od najznačajnijih srpskih poeta druge polovine ovoga veka, samo prividno napustio pre tri godine, svedoči mesto i uloga njegovog ukupnog stvaralačkog opusa, netipična za naše prilike. Smrt ovog tvorca i znalca poezije i pesništva, koji je sve vreme svog delovanja pesnički rastao - da bi u svojim završnim knjigama "Pismo" i "Četiri kanona" dostigao punu meru - nije prekinula delovanje njegove poezije. S pravom bi se moglo reći da je ono danas čak i značajnije. Da je tako, svedoči posthumno objavljivanje prvog (za sada i jedinog) zbornika o njegovom delu

("Ivan V. Lalić pesnik", izdanje Povelje u Kraljevu), posthumna dodela prve Vitalove nagrade knjizi "Četiri kanona", i možda pre svega, luksuzno opremljeno "Delo" u četiri knjige, objavljeno pre dve godine u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva koje je priredio dr Aleksandar Jovanović. Pojavu "Dela" propratio je tada i časopis "Književnost" objavivši tematski broj o Laliću.

- Ono što je najznačajnije, jeste činjenica da je Lalićeva poezija živa i kod čitalaca i kod tumača. Sve više se uviđa njena veličina i značaj. Ona se danas čita sa velikim uzbuđenjem i svešću o njenoj dubini, kaže profesor Jovanović.

D. V.