Sramota! Pa gde ovo ima?! Sve su ti to, bre, manijaci! Nema tu jedan normalan! Ej, dete pa nekad se znalo, tak'i su na robiju išli! - ozlojeđena je vremešna bakica.

Šezdesetogodišnja Dara Marković, kako se predstavlja, prstom je uprla u pravcu "Obale naturista" na beogradskoj Adi ciganliji. Smetaju baki nudisti, golaći kako ona kaže. Nije toga bilo u njeno vreme. Ali, vremena se menjaju, a legitimno i Ustavom zagarantovano pravo svakog čoveka jeste i da se kupa i sunča go ako to poželi. S nekim davnim vihorom prohujala su baka Darina zakopčana vremena. NJena prošla, a došla neka nova emancipovana i razgaćena...

Priču o beogradskim nudistima uopšte nije lako napisati, a kamoli islikati. Jedno je, ipak, biti k'o od majke rođen na plaži beogradskog jezera, nešto sasvim drugo osvanuti na duplerici tiražnog dnevnika. Klasičan odnos novinar - sagovornik ovde ne daje uobičajene rezultate.

- Pa šta ako sam nudista?! Pa, nisam valjda Marsovac... Hajde gledaj svoja posla! - nije raspoložen za priču prvi golać namernik koga je startovao Vaš reporter.

A nudisti su na Adi grupisani u formacije "dva, pa tri, pa dva...". Dede, babe, sredovečna gospoda i poneki omladinac. A ni njima nije lako:

- Prolaze, dobacuju, provociraju... Šta da ti pričam, ima raznih ljudi. Jedan matori se svakog bogovetnog dana nacrta gore na biciklističkoj stazi, čučne i počne da zvera kroz neki ruski dogled. Bolestan čovek, šta će... - nudističku muku pregolemu ispoveda "čika Bane" koji ovde na "Obali naturista" letuje već dvadesetak godina. Navikao je već na radoznalce svake vrste, ali slikanje za novine, naravno, ne dolazi u obzir.

Podno jednog od "reni bunara" beogradskog vodovoda skrasila se čitava porodica. Tata, mama, dve kćerke i sin i svi, naravno, goli. Tata je profesor matematike u jednoj beogradskoj gimnaziji, ima čudno prezime koje kaže "nije za novine" i smatra da je nudizam pre svega stvar životnog opredeljenja.
- Pravo da vam kažem neprijatno mi je jedino kada sretnem nekog od svojih đaka...

Nije da smo očekivali Naomi Kempbel, ali pravi je podvig među beogradskim nudistkinjama pronaći zgodno žensko, zategnuto... Miljama daleko, ali ipak najbliža idealu, je Milica. Dvadeset osam joj je godina i sama je na plaži. Ni pres kartica radoznalog reportera, ni svi komplimenti ovoga sveta, nisu mogli da iz nje izmame ništa osim imena i šumnog uzdaha koji je trebalo da znači: "ala je ovaj dosadan". NJena duga plava kosa i jedre grudi brzo su nestali u mutnoj savskoj vodi, ostavljajući potpisnika ovih redova široko otvorenih usta i prazne beležnice.

U kafiću na makiškom delu nudističke plaže, na kojem se po nepisanom pravilu okupljaju mlađi poklonici golotinje, crnpurasti konobar pripoveda zanimljivu storiju. Navikao je već, kaže, na golišave mušterije, ali tu nedavno se baš onako dobrano zbunio:

- Taman sam dolazio na posao kad mi neko maše sa plaže. Priđem, pogledam malo bolje, a ono moja školska drugarica. Gola, baš onako skroz. Joooj, što mi je bilo neprijatno. Sve je to, burazeru, drugačije kada pričamo o tome, ali što kaže Bora malčice je drukčije u praksi. Sine, pa nisam znao gde pre da pogledam, dal' u oči, dal' malo niže - iskren je konobar.

Odatle, sa tapacirane stolice kafića, pucao je pogled na golišavu plažu. Usred kadra dvojica nabildovanih leže jedan pokraj drugog. Nežno se dodiruju nožnim prstima. Baš svašta na ovome svetu...

Negde na izlazu sa ovog dela plaže stara zarđala, davno okačena tabla: "Obala naturista; uživajte u prirodi!".

Da li je nudizam stvar životnog opredeljenja, ili patološkog egzibicionizma, pitanje je za raspravu, ali šalu na stranu: ušteda na kupaćim kostimima svakako je značajna stavka u prosečnom srbijanskom kućnom budžetu .

D. J. V.