Imao sam ponude iz inostranstva, međutim Podgorica je prilika da u jugoslovenskoj košarci kažem poslednju reč. Primanja igrača u domaćem prvenstvu sve veća. Uspešne svi u blato guraju, ali imam dovoljno iskustva da se od takvih odbranim

Dejan Tomašević

Za sobom ste ostavili četvorogodišnji period u Partizanu. Kako ocenjujete učinak, kako su i mnogi stručnjaci tvrdili, jedne od najtalentovanijih generacija jugoslovenske košarke?
- Kao ekipa mogli smo mnogo više. Osvojili smo dve titule i u naredne dve godine ostajali bez trofeja. Ne bežim, naravno, ni od sopstvene krivice. I one sezone kada smo stigli do fajnal - fora nismo učinili šta je trebalo. Puno je razloga, najveći krivci smo mi igrači, mada su i ljudi iz uprave činili greške. Treneri su se smenjivali kao na traci, činjene su greške pri dovođenju igrača i građenja same koncepcije. Bez obzira na individualne kvalitete, Partizan jednostavno nije imao tim. Stoga su i radikalni rezovi na kraju ove sezone sasvim logični.

Pretpostavlja se da je rastanak s Partizanom protekao korektno.
- Nema razloga da tako ne bude. Došao sam u klub na prozivku, pozdravio se sa igračima i upravom i otišao na zajednički ručak sa navijačima.

Kako su "grobari" reagovali na odlazak prve zvezde tima?
- Sigurno im nije bilo pravo. Mislim da im je moje prisustvo u ekipi mnogo značilo, ali naposletku, izrazili su želju da dođu u Podgoricu na moju prvu utakmicu u dresu Budućnosti. Uostalom, na ovaj ili onaj način jednog dana vratiću se u Partizan. Nije isključeno ni da se vratim kao košarkaš.

Neko bi očekivao da to kažete za Crvenu zvezdu?
- Klinac sam bio kada sam igrao za Crvenu zvezdu, tako da nisam ni mogao da stvorim neke dublje odnose. Crveno - beli sada imaju nove igrače, novu upravu, niko iz moje generacije nije ostao. Priznajem da mi je Partizan bliži srcu od Crvene zvezde.

		Ništa novo u Francuskoj Kako ocenjujete učinak reprezentacije na minulom šampionatu Evrope u Francuskoj? - Sputala nas je neverovatna količina pehova. Ključna je bila povreda prvog plejmejkera Saše Obradovića. Tvrdim da bismo sa njim pobedili Italijane u polufinalu i kasnije osvojili zlato. Što se kvaliteta košarke tiče, ništa posebno u Francuskoj nisam video. Ono što sam video jeste da će Jugoslavija još dugo vladati, a nadam se povratku već na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

Najavljivali ste odlazak u inostranstvo, pored toga, mnogi smatraju da ste kvalitetom prevazišli domaće prvenstvo. Otkud onda Dejan Tomašević u Budućnosti?
- Bez lažne skromnosti, smatram da sam još pre dve - tri godine prevazišao naš šampionat. Međutim, ostalo je mnogo stvari koje nisam uradio u domaćoj košarci. To me pritiska. Želim da sa jednom jugoslovenskom ekipom napravim možda ono što je Partizan učinio 1991. godine. Imao sam ponude iz inostranstva, možda je čak i bilo bolje da sam otišao, ali ipak mislim da u ovom trenutku nisam načinio pogrešan korak.

Koliko je temperament visokog napona, neko tvrdi i tvrdoglavost, uticao na dosadašnju karijeru?
- Takav sam i sigurno se neću promeniti. Pretpostavljam da je bilo i dobrih i loših posledica, ali mislim da sada ipak racionalnije sagledavam stvari i da ću u novu ekipu u celosti ugraditi lični profesionalizam.

Da li ste se zbog te osobine sukobljavali sa autoritetima, ili možda samozvanim autoritetima?
- Posao kojim se bavim takve je prirode da uvek ima nekih problema, naročito ako ga obavljate prilično uspešno. Tada većina ljudi želi da te vidi dole, duboko u blatu. Retki su oni koji sa iskrenom radošću prate uspone u karijeri. Sada imam 26 godina, učio sam na sopstvenim greškama i imam dovoljno iskustva da se oduprem zlonamernima.

Koliko je porodica uticala da u stresnim prilikama obuzdate emocije?
- Mnogo! Sada neke stvari gledam drugačije, a neke su kliznule i u drugi plan. Porodica mi je na prvom mestu, naročito kada za mesec dana postanem otac.

		Budućnost broj 1 Budućnost raspolaže reprezentativnom postavom. Definišite domete tima u nailazećoj sezoni? - Posebno posle dolaska Topića koji je istovremeno značajno oslabio Crvenu zvezdu, mogu reći da smo glavni favorit u domaćem prvenstvu. Bio bih najsrećniji kada bismo osvojili Evro ligu, ali jako je bitan kontinuitet igre i svestan sam da ćemo imati mnogo problema. Ipak, ne treba sumnjati da će Muta postaviti stvari na mesto. Dobro je što premijerni meč igramo u Podgorici, na možda najvrelijem terenu u Evropi. Prvi favorit u grupi je Fortitudo, verovatno najjači tim u Evropi, ali raduje me što sam sa Partizanom protiv Italijana uvek dobro igrao. Jako sam zadovoljan i što je Cibona sa nama i smatram da uz Efes i Budućnost, u toj skupini treba tražiti prve tri ekipe.

U kojoj meri ova smutna vremena utiču na sportiste, odnosno koliko oni ostaju van domašaja realnosti?
- Sportisti u Jugoslaviji mogu sebi da priušte ono što radnici u fabrici ne mogu. Međutim, u skloništu nema razlike između sportista i radnika. Tamo su svi jednaki i svako je hrabar na svoj način. Sportisti su po prirodi hrabri ljudi i mislim da bi trebalo da budu vodič ostalima. Takođe su učinili i mnogo lepih stvari tokom ovih godina.

Barata se basnoslovnim ciframa kada se govori o igračima koji su prešli u Budućnost. Da li se to menja odnos platežne moći na relaciji domaći klubovi - bogati evropski klubovi?
- U Crvenoj zvezdi za četiri godine zarađivao sam simbolične cifre, praktično igrao džabe ili samo za penziju. U Partizanu ugovori su iz godine u godinu drastično uvećavani. Ove sezone ekipe iz Jugoslavije mogle su čak da vrate asove iz inostranstva, samo da nije bilo tog prokletog rata. Evo, Saša Obradović se vratio u Crvenu zvezdu. Sudbinu će krojiti učinak naših klubova ove godine u Evropi.

Često smo bili svedoci varničave atmosfere na utakmicama koje ste igrali protiv Budućnosti. Hoće li to uticati na dobrodošlicu?
- Daću uvek sve od sebe da pobedim na svaki dozvoljen način. Na utakmicama ujednačenih rivala mora doći do varnica. Ono što me užasno nervira je što se ova politička situacija ocrtava na našim utakmicama, pritom mislim na Partizan, Crvenu zvezdu i Budućnost. Ali to su stvari na koje ne mogu da utičem. Imao sam prvi kontakt sa "varvarima" na utakmici sa "Grupom 7" i odlično su me prihvatili. Straha nije bilo, kao onda kada sam iz Crvene zvezde prešao u Partizan.

Šta sanja Dejan Tomašević i koliko je blizu ostvarenja sna?
- Veoma sam blizu da jedan san dosanjam. Za mesec dana postaću otac i to izbija na prvo mesto. Sve drugo manje je važno!

V. Preradović