Od početka bombardovanja predsednik SRJ Slobodan Milošević svojim ukazima dodelio je oko 4.200 odlikovanja u šest navrata.

Prvih sedam dodeljeno je pet dana po proglašenju ratnog stanja i početku agresije NATO na našu zemlju, a potom su odličja deljena za državne praznike - na Dan Državnosti, Dan pobede, Dan bezbednosti, Dan Vojske Jugoslavije i Dan ustanka naroda Srbije.

U poslednjoj sedmojulskoj "turi" dodeljeno je nešto više od hiljadu odlikovanja i to ne samo vojnicima i policajcima, već najširem spektru ličnosti, institucija i grupacija - od domova zdravlja, preko neuropsihijatrijskih instituta, do raznoraznih preduzeća i medijskih kuća. Ordenje će tako nositi i takozvani "branioci mostova", iako nije poznato ko će u ime ratnih čuvara Gazele, Brankovog i Pančevačkog mosta primiti orden jugoslovenske zastave, budući da takva skupina nije registrovana ni kao pravno lice ni kao ustanova, pa po Zakonu o odlikovanjima ne može da bude odlikovana. Osim, naravno, ako predsednik nema spisak imena svih "branilaca mostova", pa će se ići po tom sistemu.

Nema sumnje da su mnoga od ovih odlikovanja došla u prave ruke i na prave adrese, dodeljena su istinskim herojima, braniocima zemlje u NATO agresiji.

		Medalja za deset dinara Istorijski gledajući spomenice su posle ratova mnogo masovnije dodeljivane. Albanskom spomenicom je, na primer, odlikovano 142.148 pripadnika srpske vojske (te sveštenika i pripadnika stranih vojnih misija) koji su se povlačili preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Partizanskom spomenicom 1941, koju su dobijali partizani-prvoborci, odlikovano je 27.537 ljudi. Ordenom narodnog heroja u SFRJ odlikovano je oko 1.400 najzaslužnijih, s tim što je Josip Broz bio trostruki nosilac. Najvišim priznanjem bivše Jugoslavije, Ordenom jugoslovenske velike zvezde, odlikovano je tek stotinjak ljudi. Nesumnjivo najmasovnija medalja Titove Jugoslavije, Medalja zasluga za narod, "štancovana" je u skoro pola miliona primeraka, pa se danas na "buvljacima" može pronaći za desetak dinara po komadu.

Međutim, priča o odlikovanjima se i inače našla u procepu zakonsko-tehničkih nejasnoća. Advokat Tihomir Stojanović objašnjava da SRJ od 27. aprila 1992. godine nije imala zakon o odlikovanjima. "Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava SRJ prestala je važnost Zakona o odlikovanjima SFRJ i bilo je propisano da će se novi zakon doneti u roku od šest meseci. Međutim, rađeno je nekoliko nacrta koji nisu kao predlog dostavljani Saveznoj skupštini, pa je tek 3. decembra prošle godine usvojen zakon o odlikovanjima SRJ"- kaže Stojanović.

Arhitekta Dragomir Acović, kao predsednik Srpskog heraldičkog društva "Beli orao" i član Američkog društva za ordenje i medalje, učestvovao je u radu komisije Savezne vlade zadužene da napravi nacrt zakona, ali je iz nje, nezadovoljan izmenama predloženog, istupio u leto prošle godine.

- LJudi ovde pre svega ne znaju mnogo o odlikovanjima i tretiraju ih ili kao neku vrstu đinđuve, ili kao neku vrstu formalnog načina da država izbegne da vam da unapređenje u službi i veću platu. Međutim, odlikovanja u ozbiljnoj državi predstavljaju vrlo ozbiljnu stvar i ona su vrsta ugovora između države i zaslužnih građana. Država te građane uvršćuje dodelom odlikovanja u nešto što se može nazvati nacionalnom elitom, a oni zauzvrat državi dozvoljavaju da se koristi njihovim imenom, delom i zaslugom. Mi smo sa tih pozicija počeli rad u komisiji i složili se da jedan dobar zakon mora da bude zakon koji će vezati ruke državi jer odlikovanja nikada ne može da kompromituje onaj koji je odlikovan, već onaj koji ih dodeljuje. Drugo, želeli smo da u zakon unesemo pojedina rešenja iz naše državne tradicije, pre Broza, i u tome je postojala prilična saglasnost komisije - objašnjava Acović.

Kada je stvar došla na dnevni red Savezne vlade prihvaćena je u celini, ali je problem nastao kod razmatranja u detaljima. Tada je na nečiju intervenciju taj predlog skinut sa dnevnog reda i do leta prošle godine bio je na ledu kada su zatražene njegove izmene.

		Odlikovani Rusi, Finac, Danac... Među odlikovanima u poslednja četiri meseca osim jugoslovenskih državljana ima i stranaca. Advokat Stojanović kaže da su posmrtno odlikovani Rusi Bulah Vitalij Grabovič i Fjodor Šuljga koji su poginuli hrabro se boreći u redovima VJ. Odlikovani su i Rus Stefan Bulgakov, Finac Piter Olak, te Danac Nilsen, koji su ranjeni u borbama kod karaule Košare. - Interesantno je da je Nilsen bio u Verifikacionoj misiji OEBS-a pa se po okončanju misije javio kao dobrovoljac da spere ljagu sa svog obraza jer se, kako sam kaže, ta organizacija prevashodno bavila špijunažom - ističe Stojanović.

- Priroda tih izmena je bila takva da sam ja morao da napustim komisiju jer su one dezavuisale čitav zakon. Dakle, tražilo se ukidanje ograničenja državi (o broju dodela, načinu predlaganja, postojanju nezavisnih ordenskih saveta...), a u sistem odlikovanja unet je jedan ogroman broj odlikovanja iz komunističkih vremena, koja se ne mogu smatrati opštim nasleđem. Neki čisto politički ordeni iz prethodnih vremena uneti su u taj novi zakon, recimo Orden jugoslovenske zastave kojim su odlikovani i Idi Amin Dada i general Anton Tus. Ja, recimo, nisam mogao da shvatim da je Stefan Nemanja, rodonačelnik svih država koje su se na ovim prostorima ređale, ličnost manjeg značaja od jugoslovenske zastave"- kaže Acović.

Zakonom o odlikovanjima iz decembra prošle godine regulisano je da u SRJ postoji 17 ordena, pet velikih odlikovanja i 7 medalja.

Postoje i spomenice, ali su one regulisane samo jednom rečenicom (dodeljuju se "radi obeležavanja određenih događaja od opšteg značaja"). Odlikovanja ukazom dodeljuje predsednik SRJ koji je i sam, prema postojećem Zakonu, stupanjem na funkciju doživotni nosilac Ordena Jugoslavije na velikoj ogrlici. Dalje je propisano da se odlikovanja SRJ "po pravilu dodeljuju dva puta godišnje, u junu i decembru". U Zakonu je objašnjeno za kakve zasluge se dodeljuju priznanja, ko može da ih dobije, te kaznene odredbe.

Odlukom o opisu znakova odlikovanja SRJ i njihovih minijatura, tek šest meseci od donošenja Zakona, 17. juna ove godine Vlada je i materijalizovala priznanja. U toj odluci predočen je detaljan izgled priznanja i to ne svih. Na primer, kako objašnjava advokat Stojanović, u dotičnoj odluci nema opisa izgleda Ordena Jugoslavije na velikoj ogrlici.

- Pojedini ordeni, kako se vidi iz odluke, u odnosu na materijal od kojeg su napravljeni predstavljaju veliku vrednost. Uzmimo, recimo, Orden slobode koji je izrađen od zlata u obliku petokrake zvezde prečnika 68 milimetara. U sredini se nalazi brilijant prečnika 6 milimetara oivičen jednim krugom rubina. Površina zvezde je ispunjena rubinima, a kraci oivičeni nizom brilijanata - kaže Stojanović.

		Takovski krst Prvo srpsko odlikovanje je Medalja "za privrženost" koju je povodom Svetoandrejske skupštine ustanovio Miloš Obrenović. Prvi srpski orden je Takovski krst i uveo ga je 1865. godine, povodom pedesetogodišnjice drugog ustanka, knez Mihailo.

Čini se da je najveća misterija ko proizvodi odlikovanja SRJ i kada će ona biti uručena jer propisi ništa ne preciziraju. Nezvanično se pominje da je posao poveren Zavodu za izradu novčanica, gde se ne može dobiti valjana informacija o tome.

Utisak je da je država u dodelu odlikovanja, koje je većina odlikovanih nesumnjivo i zaslužila, pošla brzopleto. Dešavalo se da pripadnici odlikovanih jedinica blokiraju puteve tražeći svoje dnevnice, pa se može zaključiti da su i ovog puta preovladali dnevno-politički interesi "da se sačuva mir u kući". "Sam broj ovih dodela je normalan za rat koji traje tri do četiri godine. Međutim, za rat koji traje 77 dana, bez obzira na njegovu specifičnost, količina je, čini se, malo preterana. Da je reč o spomenicama to bi drugačije izgledalo"- kaže Acović.

Dragoljub Petrović