Šteta naneta Jugoslaviji NATO bombama procenjuje se između 30 i 100 milijardi dolara, a lakše će se utvrditi nego naplatiti. Savet bezbednosti nije konstatovao da je izvršena agresija, a Međunarodni sud u Hagu je odbio da donese privremenu meru o zaustavljanju ratnih operacija po tužbi SRJ. U međuvremenu je i rat prestao, domaće komisije utvrđuju ratnu štetu, a kome i sa kakvim izgledima mogu da ispostave "račun" objašnjava dr Konstantin Obradović, ekspert za međunarodno pravo.

		Vijetnamski sindrom - Naplata ratne štete biće dugotrajan proces i skeptičan sam u pogledu pozitivnog završetka. Imajući u vidu politički rejting zemlje, teško je očekivati da će sud u Hagu konstatovati da je 19 najuticajnijih zemalja Zapada izvelo agresiju na SRJ. Moguće je da se problem naplate ratne štete razvlači dok se ne promene političke prilike i vlast u zemlji, pa da se Jugoslaviji posle odobre dodatne pare i pomoć u drugim oblicima. Tako je, recimo, završena i ratna odiseja SAD u Vijetnamu. Na agresiju se "zaboravilo", a Vijetnam je dobio značajna sredstva za obnovu zemlje - objašnjava dr Obradović.

- Spor koji smo pokrenuli u Hagu nije okončan i sud će morati da se opredeli da li je bombardovanje bilo čin agresije. Ako tako "presudi", on će odrediti i naknadu ratne štete koja bi teretila države koje su u agresiji učestvovale a prihvataju nadležnost tog suda. SAD je, recimo, ne priznaje - kaže dr Obradović.

Bez obzira šta će se zaključiti u Hagu, postoji mogućnost da se SRJ obrati drugoj sudskoj ili arbitražnoj instanci i pozove na međunarodno ratno pravo. Sve države su pristupile Ženevskim konvencijama po kojima su, ako je prilikom povrede humanitarnog prava naneta i materijalna šteta, počinioci dužni da je nadoknade. Pošto NATO nije gađao samo vojne ciljeve, već i bolnice, škole i slično, Jugoslavija bi i po ovom osnovu mogla da zahteva naplatu ratne štete. Međutim, tada se od slučaja do slučaja utvrđuje da li je određenim ratnim činom prekršeno humanitarno pravo i istovremeno naneta ratna šteta, upozorava on.

- Međunarodni pravni poredak je nepotpun, ne predviđa obavezno sudovanje, što znači da i druga strana mora da ga prihvati. Kako je verovatno da zemlje koje su učestvovale u razaranjima SRJ neće biti spremne da to učine, ova mogućnost je više teorijske prirode - smatra dr Obradović.

Dodatna teškoća je što Jugoslavija, ako bi se pozvala na povredu ratnog humanitarnog prava, nije priznala nadležnost posebne međunarodne Komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja, što mnoge zapadne zemlje jesu, pa joj ni ona neće biti od koristi. Drugim rečima, ono što na terenu budu utvrdile domaće komisije za ratnu štetu neće dobiti njenu potvrdu, zaključuje dr Obradović.

B. Jager