GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Ponedeljak 05. jul 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
05/07/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”


Na Kosovu i Metohiji još nije zavladao mir

Nastavlja se progon Srba

Spaljeno 11 kuća u Miloševu. U Prištini pretučeno 46 Srba, a kidnapovan Milorad Ilić. U đakovičkoj crkvi smešteno 20 ljudi

PRIŠTINA - Potpisivanje zajedničke izjave predstavnika kosmetskih Albanaca i Srba nije donelo mir na Kosmetu. Mada je napetost smanjena, nastavlja se progon Srba.

U toku vikenda u selu Miloševu kod Prištine, spaljeno je 11 srpskih kuća. Najpre su u subotu, oko podneva, u selo upali Albanci naoružani pištoljima i iz kuća izbacili četiri srpske porodice. Potom su kuće spalili. Tokom nedelje spalili su još sedam srpskih kuća. Prema podacima koje smo dobili u Centru za mir i toleranciju, pripadnici "OVK" ušli su u selo s pištoljima, upali u dvorišta, isterali vlasnike iz svojih kuća, stvari izneli na ulicu i na očigled većeg broja meštana, spalili kuće.

Ove incidente Miloševčani su prijavili KFOR-u koji je obećao da će pojačati patrole. Međutim, pripadnici "OVK" pratili su termin dolaska KFOR-ovih patrola i u međuvremenu spalili ono što su naumili. Očekuje se da članovi međunarodne policije dođu na uviđaj.

Posle ovoga, preti opasnost da ovo veliko srpsko selo, sa više od 50 domaćinstava, ostane bez Srba. Albanci su, inače, od dolaska pripadnika KFOR-a u južnu srpsku pokrajinu, etnički očistili Klinu, Vučitrn, veći broj sela u Gnjilanu, pećkoj opštini, Orahovcu, Vitini, Kosovskoj Kamenici.

Od nedelje ni u Uroševcu više nema Srba. Poslednjih petnaestoro su uz pomoć KFOR-a prebačeni na Brezovicu. Na Brezovici, i uopšte u opštini Štrpce, nalazi se oko 10.000 Srba, među kojima 1.000 iz Prizrena i Sredačke župe. Sa Brezovice je ponovo stigao apel da im se pošalje hrana.

Orahovčanima su u nedelju pripadnici KFOR-a iz holandskog kontigenta dostavili hranu, lekove i sanitetski materijal. U Orahovcu se, inače, nalazi oko pet hiljada Srba koji su u totalnom okruženju Albanaca.

Na području Đakovice, takođe, gotovo da i nema Srba. Preostalih dvadesetak, smešteno je u đakovičkoj crkvi.

U Prištini je u nedelju bilo relativno mirno. LJudi se šetaju ulicama i čini se da se vraćaju svakodnevnom životu. Ali, u šetnji gradom primetili smo na zgradama više natpisa koji podsećaju na demonstracije od pre tri večeri. Tako na zgradi pozorišta krupni slovima piše: Adem Jašari.

U Centru za mir i toleranciju rečeno nam je da je prijavljeno nekoliko napada i obijanja stanova, kao i više pretnji. U Centru smo saznali i da je u petak pretučeno 46 lica srpske nacionalnosti. Prijavljeno je i jedno kidnapovanje. Otet je Milorad Ilić iz prištinskog naselja Dardanija.

Milka Milovanović



U ponedeljak u Prištini

Formira se Nacionalni komitet Srba

PRIŠTINA - Kako "Glas" saznaje u ponedeljak će u Prištini biti formiran Nacionalni komitet Srba na Kosovu. Komitet će biti sastavljen od članova Srpskog pokreta otpora, Srpske pravoslavne crkve i uglednih građana sa Kosova i Metohije.

M. M.



Lider Demokratske stranke Zoran Đinđić u nedelju doputovao u Beograd

Drugi su vodili rat

Lider Demokratske stranke Zoran Đinđić stigao je u Beograd nakon višemesečnog boravka u inostranstvu i Crnoj Gori. Đinđića su na aerodromu dočekali pristalice DS i brojne novinarske ekipe.

-Ovo je jedan od najznačajnijih političkih trenutaka, poslednja faza jedne vlasti koja proizvodi samo probleme i nesreće. Najvažniji trenutak za demokratsku opoziciju je da obezbedi smenu te vlasti a da se istovremeno izbegnu nemiri i neredi i destabilizacija zemlje.

Đinđić tvrdi da ne vidi razlog za podizanje optužnice protiv njega jer su "oni rat vodili i organizovali".

Prema njegovim rečima zadatak opozicije je "da postavi poliličke ciljeve koji će usmeriti nezadovoljstvo naroda tako da posle promene.



Filip Vujanović o učešću Crne Gore u Saveznoj vladi

Mandatar mora biti iz DPS

PODGORICA - Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da bi ova republika prihvatila razgovore i učešće u rekonstrukciji Savezne vlade, jedino pod uslovom da se mandat za njen novi sastav obezbedi Demokratskoj partiji socijalista.

Kako prenosi Montena faks, crnogorski premijer je u intervjuu britanskom Bi-Bi-Siju ocenio da je pokušaj Momira Bulatovića da on, prema instrukcijama Slobodana Miloševića, ponovo formira navodno rekonstruisanu saveznu vladu, samo pokušaj očuvanja sopstvena vlast, odnosno da se tenzije u Srbiji smire".

- Sve dok se mandat za sastav nove Savezne vlade ne da predstavniku u Crnoj Gori vladajuće koalicije, mi u svemu tome nećemo učestvovati - naglasio je Vujanović.



Bora Milošević odbacio optužbe za etničko čišćenje

Grobnice ništa ne dokazuju

MADRID - Brat predsednika SRJ i jugoslovenski ambasadaor u Moskvi Borislav Milošević izjavio je da masovne grobnice pronađene na Kosovu ne dokazuju da je Srbija izvršila "genocid i etničko čišćenje" tokom kosovskog konflikta.

Borislav Milošević je u intervjuu španskom listu ABC optužio separatitičku "OVK", navodeći da su grobove otkrili i prijavili upravo pripadnici "OVK".

- To su sveže grobnice i "OVK" to dobro zna. Da je to sistematski učinila srbijanska policija, verujem da bi mnogo profesionalnije prikrila te greške i zločine - kazao je Milošević, i dodao da nije isključeno da je reč o civilnim žrtvama nastradalim tokom sukoba srpskih snaga sa "OVK".



Nakon što su Mađarska, Rumunija i Bugarska odbile zahtev Moskve

"Iljušin" još nije poleteo

MOSKVA - Rusija je na neodređeno vreme odložila poletanje dva aviona "iljušin - 76" kojim je u nedelju trebalo da na Kosovo prebaci po stotinak padobranaca, ali je sve odloženo jer Moskva nije dobila dozvolu za njihov prelet preko Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Dva aviona, smeštena na vojnom aerodromu Severnij, kod Moskve, mogu da uzlete u roku od tri sata po donošenju odluke.

Ipak, iako je let odložen, Rusija nastavlja pripremame da svoje vojnike na Kosovo šalje i na druge načine - kopnom i morem. Voz sa 144 ruska vojnika i 13 oklopnih transportera napustio je u petak Tulu, grad na zapadu Rusije, i uputio se za crnomorsku luku Tuapse, odakle bi brodom trebalo da krenu na Balkan i do 16. jula stignu na Kosovo.

Istovremene Štab Crnomorske flote saopštio je da se operacija prebacivanja ruskih mirotvoraca planira sa pet velikih desantnih brodova. U subotu kasno uveče su tri broda isplovila iz Sevastopolja u Novorosijsk na utovar. Početkom nedelje tamo će stići još dva broda.

Rusija na Kosovu već ima kontingent od oko 700 padobranaca i tehničara smeštenih na prištinskom aerodromu Slatina. Ruski kontingent u sastavu Kfora trebalo bi da dostigne 3.600 vojnika.



Predsednik Crvenog krsta u Štrpcima traži

Spasiti prizrenske Srbe

BEOGRAD - Predsednik Crvenog krsta u Štrpcima Milan Đurinac apelovao je na Međunarodni Crveni krst da ispita eventualno postojanje privatnih zatvora u Prizrenu, u kojima, kako se pretpostavlja, albanski teroristi drže Srbe.

- Ima indicija da u Prizrenu postoji nekoliko takvih zatvora, jer je izvestan broj srpskih stanovnika toga grada i njegove okoline jednostavno nestao - rekao je Đurinac, i dodao da je ubijanje i pljačkanje stanova, kao i oduzimanje automobila svakodnevna pojava u tom kraju.

- Albanci koji zaposedaju stanove Srba, jednostavno na vrata okače cedulje sa svojim imenom, a automobili se oduzimaju uz pretnje oružjem ili primenom sile - kazao je Đurinac.



Ministar kulture u Vladi Srbije Željko Simić u Prištini

Očuvana kulturna baština

Stekli su se uslovi ne samo za povratak na Kosmet čelnih ljudi institutcija kulture, već i za dalji rad

PRIŠTINA - Ministar kulture u Vladi Srbije Željko Simić, koji je u nedelju posetio Prištinu, nakon obilaska najznačajnijih kulturnih spomenika, manastira i institucija, za "Glas" je izjavio da je očuvano jezgro srpske kulturne baštine u ovom gradu.

- U toku je procena oštećenih kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Ministarstvo kulture uputilo je civilnom administratoru UN primedbe zbog nasilnog narušavanja poretka u tim kulturnim institucijama koje su i formalno i suštinski pod okriljem Ministarstva kulture Srbije. Stekle su se sve pretpostavke ne samo za povratak na Kosovo i Metohiju čelnih ljudi biblioteke, galerija, pozorišta i arhiva koju su privremeno zbog pritisaka napustili ovaj deo Srbije, već i za dalji rad i razvoj onih kulturnih intitucija kojima je primarni cilj očuvanje trajnih vrednosti i obezbeđenje uslova za opstanak svih kojima je Kosovo i Metohija prirodno zavičajno ležište - kazao je Željko Simić.

M. M.



Posle postignutog dogovora sa VJ raški rezervisti deblokirali putevi u ovom kraju

Isplata dugovanja do četvrtka

RAŠKA - Raški rezervisti, pripadnici 37. motorizovane brigade, kasno u subotu su, posle više od 48 sati blokade, deblokirali magistralni put Raška - Kraljevo.

Barikade su uklonjene posle postignutog dogovora na sastanku rezervista sa predstavnicima Vojske Jugoslavije i predsednikom Opštine Raška Milinkom Pantovićem. Na održanom sastanku VJ se obavezala da će rezervistima do četvrtka isplatiti sva dugovanja i da će način isplate biti objavljen preko "Radio Raške" i drugih lokalnih radio stanica. Takođe, očekuje se da će osim raškim dugovanja biti isplaćena i rezervistima u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji.

Nakon postizanja dogovora, rezervisti su sa puteva uklonili traktore, kamione i zapreke čime je na putevima Raške ponovo normalizovan saobraćaj. Rezervisti su obećali da će, ako VJ ne ispoštuje dogovor, ponovo blokirati puteve.

Rezerviste iz Raške proveli su na Kosovu oko tri meseca, a za hrabro držanje na ratištu 37. motorizovana brigada odlikovana je Ordenom narodnog heroja.

M. S.



Slavko Drljević, direktor Hipotekarne banke u Podgorici:

Stanje u federaciji neodrživo

PODGORICA - Crna Gora više ne može prepoznati svoj interes u ovakvoj jugoslovenskoj federaciji - tvrdi Slavko Drljević, direktor Hipotekarne banke u Podgorici, do pre koju godinu potpredsednik republičke Vlade, a poznat i kao zagovornik sopstvene crnogorske valute.

Ekonomski sistem koji je decenijama trajao, napokon se istrošio. Sada se ide iz improvizacije u improvizaciju i stiglo se do samog dna. Zato je takvo stanje neodrživo. Jer, već sada vlada dvovlašće, trovlašće, petovlašće, ni sam ne znam koje - kaže Drljević u intervjuu "Pobjedi".

Ono što odgovara Crnoj Gori ne odgovara Srbiji, a ono što odgovara Srbiji ne može da zaštiti interese Crne Gore. Reč je o takvim konfliktima u ekonomiji koji, naprosto ne mogu da se reše - tvrdi Drljević.

Zato se on zalaže da Crna Gora iskoristi šansu, da se "oslobodi stega federacije" i da uvede sopstvenu valutu.

- Zašto bi, uopšte, bilo "tragično" ako bi u Srbiji funkcionisao dinar, a u Crnoj Gori neki novi konvertabilni dinar, perper ili slično - pita Drljević i odgovara - dinar je svuda onakav kakav je, doneo je, ne samo ekonomsku, već i političku nesreću.

Drljević uverava da na ovakvu odluku Crna Gora više ne treba da čeka. - Jugoslavija je danas poslednja u Evropi po nacionalnom dohotku. Mirenje sa ovakvim stanjem je greh i prema budućim generacijama. Oduka, naravno, nosi određeni rizik, ali se Crna Gora ne sme opterećivati time da je mala. Treba svom narodu da objasni prednost takve odluke, Evropi da kaže šta želi i šta može, a sa Srbijom da izvede čiste račune, kaže Drljević.

I. Č.



Mlađan Dinkić, ekonomista Grupe 17 o monetarnom sistemu u SRJ

Dobar recept i zagorelo jelo

Uvođenje novih valuta na Kosovu i u Crnoj Gori dovešće do raspada monetarnog sistema, kaže Dinkić
 

Komentar profesora Stevana Lilića

Moguć raspad

- Često se smatra da je jedinstvo monetarnog, finansijskog i fiskalnog sistema bitno obeležje suvereniteta. Sa pravne tačke to jedinstvo nije nužan uslov postojanja suvereniteta iako je logičan i racionalan - kaže Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta, stručnjak za ustavno pravo.

Postoje dva primera za to, kaže Lilić. Prvi je da u postkomunističkim zemljama postoje paralelni monetarni sistemi jer pored domaće valute u platnom prometu učestvuje i strana konvertibilna, a drugi je još zanimljiviji. U Škotskoj koja je u okviru Velike Britanije, više unitarne nego federalne države, funkcioniše škotska funta kao platežno sredstvo. NJome se, međutim ne može plaćati u ostalom delu Britanije, ali se može zameniti u menjačnici prema utvrđenom kursu, kaže Lilić.

BEOGRAD - Ako međunarodna zajednica uvede konvertibilnu valutu na Kosovu i ako Crna Gora slično postupi, raspašće se monetarni sistem, a time i država, kaže Mlađan Dinkić, ekonomista iz Grupe 17, povodom najava da će se u ovim delovima SRJ uvesti nove valute.

U istoriji nije poznato, kaže Dinkić da je u jednoj državi funkcionisalo tri valute. U jednom periodu dve valute su važile u Kini i Hongkongu, a rezultat toga je da je kapital bežao u Hongkong gde je, pored slabe domaće, postojala i novouvedena čvrsta valuta.

- Jedini način da se predupredi izdvajanje tih teritorija iz monetarnog sistema SRJ i krene u makroekonomsku stabilizaciju jeste da savezna država što pre, najkasnije do septembra uvede dvovalutni sistem kao prelazno rešenje dok se ne sprovedu reforme. U dvovalutnom monetarnom sistemu, pored slabe nacionalne, cirkuliše i jedna jaka valuta. One su međusobno vezane fluktuirajućim kursom ukoliko se planira duže trajanje tog sistema ili fiksnim ako se želi da jaka valuta što pre istisne slabiji novac - kaže Dinkić.

Dvovalutni sistem moguće je, prema rečima Dinkića, uvesti bez pomoći stranog kapitala radi povećanja deviznih rezervi. Legalizacija nemačke marke koja u SRJ već funkcioniše kao paralelno sredstvo plaćanja, dovelo bi do spontane legalizacije velikog dela transakcija iz sfere sive ekonomije. To bi povećalo bazu za oporezivanje i povoljno delovalo na uravnoteženje državnog budžeta, smanjenje deficita i inflacije, ističe Dinkić.

Savezna država bi relativno lako mogla da uvede dvovalutni sistem jer on u praksi već funkcioniše pošto se plaćanja obavljaju markama i dinarima, kaže Dinkić uz napomenu da to treba legalizovati. Međutim, uvođenje dvovalutnog monetarnog sistema, dodaje Dinkić, podrazumeva političke promene. Vlada u koju je izgubljeno poverenje i kad bi uvela dvovalutni monetarni sistem od njega ne bi bilo koristi jer oni koji se bave sivom ekonomijom ne bi joj verovali i nastavili bi da rade ilegalno. To bi se, kaže Dinkić moglo uporediti sa dobrim receptom u rukama lošeg kuvara. Rezultat bi bio zagorelo jelo, naglasio je Dinkić.

S.Jovičić



Za Tivat po tri leta JAT-a i ''Montenegro erlajns''-a

BEOGRAD- Aerodrom "Beograd" otvoren je u nedelju za poletanje i sletanje aviona i saobraćaj se normalno odvija, sapšteno je iz Saobraćajnog centra naše najveće vazdušne luke.

U međunarodnom saobraćaju za nedelju su predviđena dva leta za Moskvu.

JAT će za Tivat pored jutarnjeg leta u 7 časova, imati i letove u 14.30 i 18 časova, a iz Tivta avioni sleću na beogradski aerodrom u 9.30, 17.20 i 20.30 časova.



U nedelju ujutro u Gornjem Milanovcu

Bomba u centru grada

GORNJI MILANOVAC - U centru Gornjeg Milanovca, ispred hotela "Šumadija", u nedelju ujutro oko četiri sata, odjeknula je eksplozija ručne bombe. U trenutku eksplozije ispred "Šumadije" bilo je dosta mladih koji se tu obično okupljaju, jedan mladić je povređen, ali srećom, nije bilo žrtava.

Jaka detonacija probudila je mnoge Gornjomilanovčane, a na hirurškom odeljenju Bolnice u Gornjem Milanovcu saopšteno da je jedan mladić lakše povređen od gelera.

Od jake detonacije popucali su izlozi na delu hotela i radnji koje se nalaze u neposrednoj blizini. Na trotoaru je ostalo i oštećenje. Počinilac nije poznat, a istraga je još u toku.

Ž. P.



Na Kosovu ostali Zoran Anđelković i malobrojni srpski funkcioneri, a Živorad Igić ogorčen:

Ovo je stampedo anarhije

Stigle bande iz Albanije, pljačkaju i ubijaju. Gde su revolucionari iz 1988. Kako su bežali Srbi funkcioneri

Drugog dana po dolasku u Prištinu, prva stvar koja mi je pala na pamet bila je: kako bi bilo lepo svratiti preko puta "Granda" u "Eskimko" kod Grozdane Šolević, gde sam nekad ispijao najbolje kafe. Ali, Grozdana i Šole, prvi čovek "antibirokratske revolucije" s kraja osamdesetih, odavno su se preselili u Niš.

Seo sam pored telefona, ispijajući neku drugu kafu, i ubrzo shvatio da moj lični prištinski telefonski imenik više ne važi. Pored loših veza i pokidanih linija u NATO bombardovanju, na većinu brojeva koje sam tražio niko se nije javljao.

Kad su Rusi spektakularno ušli u Prištinu, da bi potom postali "nevidljivi" kao onaj famozni F117, Kosta Bulatović, prvi iza Miroslava Šolevića među Miloševićevim kosovskim "revolucionarima", bio je na lečenju u Igalu. Pošto je "svratio" u porodičnu kuću u Crnoj Gori, tu će, kako sam saznao iz porodičnog kruga, "ostati do daljeg".

"Treći čovek", a kasnije i jedan od Miloševićevih najvećih odanika, Bogdan Kecman, direktor prištinskog "Jugopetrola", pobegao je u prvom talasu, neposredno posle povlačenja policije i Vojske Jugoslavije, pričaju preostali prištinski Srbi.

Predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković, koga od milošte zovu Baki i na koga se svela srpska država na Kosovu, pozvao je ovih dana predsednika "Jugopetrola" Dragana Tomića i javno zatražio da smeni Kecmana, koji je i dalje zadržao fotelju u kojoj više ne sedi.

Setio sam se jedne večeri krajem osamdesetih, kad sam ja, kao tadašnji "četvrti vernik", s pomenutom trojicom sedeo u kafani "Breza" u Kosovu Polju i pitao ih šta će biti ako ih Milošević izneveri i odstupi od onog obećanja "niko ne sme da bije narod". U mene je već počeo da se uvlači crv sumnje, ali oni su odgovorili u glas: "Onda nam ne preostaje drugo nego da ponesemo šta možemo i da se selimo".

O tome ko je šta poneo, u Prištini se danas ispredaju šokantne priče koje nisu za objavljivanje, ali ne zato što nisu verodostojne, nego zbog javnog tužioca koji novinarima ne ostavlja vreme da dokažu istinu, nego radi po principu prekog sudije. Ove priče se, međutim, ne odnose se na Šolevića i Bulatovića, nego na poslednju socijalističku vrhušku u pokrajini.

Bio sam prijatno iznenađen kad sam posle bežanije ispred "Granda" sreo Zorana Grujića, bivšeg gradonačelnika Kosova Polja, poslanika SPS u republičkom parlamentu i sada direktora SDK u Prištini. Kad sam ga pozvao telefonom, niko se nije javljao. Čovek živi u poluilegali, ali je ostao. A neki, koji su pobegli, opisivali su mi ranije ovog mirnog i tihog čoveka kao "kukavicu".

- Dođi da ti kažem - reče Grujić i pođosmo u jedini preostali srpski kafić "Gral", preko puta sedišta Misije UN. Od Grujića koji kaže da je "jedini preostali direktor Srbin" u Prištini, saznajem da među "priče s najtužnijim krajem" spadaju ljudi od Miloševićevog najvećeg poverenja. Vojislav Živković, predsednik SPS Kosova - pobegao. Minja Milovanović, direktor ŽTO - pobegao. Otišli su i Milorad Samardžić, LJubo Vujović, Voja Vučinić, Dušan Simić, Boško Budimirović - sve kosovski poslovni i politički krem.

Nastavak teksta



LJubivoje Ršumović proslavio 60. rođendan u "Porodici bistrih potoka"

Više nam ale ne fale

Boljeg načina za razmenu "šeste banke" nema - u subotu 3. jula izjutra, legendarni LJuba Ršum, poznat i kao LJubivoje Ršumović "dečji pesnik", seo je za volan svog džipa, na prazna sedišta rasporedio četiri gajbe "koka-kole", pritisnuo gas papučicu i odjurio u pravcu planine Rudnik da bi proslavio 60. rođendan.

Nekako u isto vreme grupica ljudi spremala se da blokira magistralni put LJig-Gornji Milanovac, na prevoju kod rudničkog sela Zagradevac. Predvodio ih je Boža Mandić, književnik, osnivač ekološke kolonije "Porodica bistrih potoka", tog dana šef parade nazvane "Srpski Vudstok" u okviru koje se slavio i Ršumov rođendan.

Kada se iza krivine pojavio džip, tridesetak ljudi se raširilo po drumu, vičući "LJubo, LJubo", a Boža se poklonio svom velikom drugu i pesniku. "Kad čovek razmeni šestu banku, poželi ovakvu radovanku" - stihovano je, odmah, uzvratio Ršum, i u pratnji rođendanske svite, blatnjavom šumskom stazom "zagazio" u prvi dan šezdesetih.

Bio je to početak vikend druženja sa Ršumom u "Porodici bistrih potoka" na Rudniku, gde je tokom dva dana u fantastičnom ambijentu, igralo, pevalo, skakalo i recitovalo, stotinak uglavnom mladih ljudi. Sve je organizovao Boža, a LJuba je prihvatio ideju. Slavljenik nikoga specijalno nije zvao, pa je sam priznao da devedeset pet odsto prisutnih prvi put u životu vidi, što mu uopšte nije smetalo...

Slavljenička torta, dar Ekološkog teatra "Različak" iz Bačke Palanke, sa natpisom "od srca", dobili su za doručak svi. Bilo je i drugih poklona: uramljena fotografija srušenog novosadskog mosta, jedna frula, poslanica Nikolaja Velimirovića štampana na pergamentu - i što-šta još, pošto Ršum nije sve otpakovao. Želje slavljeniku su bile slične: da živi još 60 godina, a on sam nije hteo da kaže nijednu: "Svoje želje čuvam u fiokama i javno ih ne govorim" - objasnio je.

Onda je ceo skup, na proplanku između tri kuće građene u starom srpskom seoskom stilu, igrao takozvani "nežni ragbi", izum domaćina Bože. Pravila su smišljena na licu mesta - formirane su dve ekipe po sistemu "zapamtite ko je s nama", a igralo se "bez grubost, malo dinamično". Mada je Ršumova ekipa pobedila, on je vešto izbegavao gužve oko lopte i čini se bio dobar "plejmejker".

Mladi beogradski glumac i multimedijalni umetnik Džoni Racković, obučen samo u bokserice i vojničku košulju, sa "guru" motkom u ruci, delio je pravdu u ulozi sudije.

 

EKSKLUZIVNO

Neobjavljena Ršumova ratna pesma

U kosmosu tako stoje stvari,
neće pesma dok smrt gospodari,
crn se oblak nadneo nad pluća
nema vatre, nema nadahnuća.
Duša čeka da tišina krene,
neće pesma dok cvile sirene.
Lete glave, srpske kuće gore,
smrt uzima čak i metafore,
tužno srce slika katakombe,
neće pesma dok padaju bombe.
Nema reči, zdrave i svečane,
neće pesma dok ruše Dečane,
crna voda došla mi do guše,
neće pesma dok mostove ruše.
Pesma zna što nikad neću znati,
zato neće dok moj narod pati.

Pomenuti Džoni u jedan popodne otvorio je "književno veče", sa radnim naslovom: "Počast LJubi Ršumu". Posle pledoajea Bože Mandića, koji je konstatovao da "ako je neko opljačkao nebo, onda je to Ršum", LJuba je objasnio da će pročitati nekoliko pesama koje niko do sada nije čuo. Otvorio je dve sveske, dnevnik i pisanku, ispisane tako da se jedino on u njima snalazi i pročitao dve ozbiljne pesme, napisane tokom bombardovanja.

- Samo sam jednu dečju pesmu napisao dok je trajao rat. Zove se "Ršum kvari decu" i nastala je kada sam sa svojim unukom Aleksom igrao fudbal jednog ratnog prepodneva. Aleksa je stalno pričao o skloništu, pa sam mu ja rekao: Stani, digni glavu ka nebu i vikni - Uuuaa, govnari. Pitao je - kome. Ja sam rekao: Ovima gore. Nije mu bilo jasno kojima gore, ali je viknuo. Rekao sam mu onda: Sad vikni, j.... vam mater. I tako smo on i ja ceo dan igrali fudbal i psovali, a on posle toga nije više pominjao sklonište. Naravno, dogovor je bio, mami i tati - ni reči - ispričao je Ršum, o nastanku svoje prve dečje ratne pesme.

Pričalo se malo i o čuvenim alama koje "jedu decu nevaljalu", na šta je pesnik objasnio da je poslednjih godina shvatio kako nam "više ni ale ne fale, ale su tu". To je možda i bila poruka slavlja koje se popodne pretvorila u rok koncert grupe "Bjesovi".

Posle prirodnog ručka za sve (sir, lepinja, ajvar, paradajz, krastavci...), Ršum je šutirao penale (pogodio je šest od devet) na improvizovani gol, a onda je usledila stručna masaža stopala i leđa, kao još jedan poklon domaćina.

- Hoćemo Ršumu da vratimo vitalnost, da mu vratimo sve što je on dao mladima za svojih šezdeset godina - rekao je Boža Mandić.

Atmosfera je kulminirala u subotu uveče, rokenrol igrankom uz pivo i vino. Kroz planinu su odjekivali zvuci šezdesetih, kada je Ršum, neko je primetio, pravio ršum po igrankama.

Onda su po livadama svi zaspali, sanjajući, verovatno, ale...

D. Petrović
Foto: P. Vujanić



"Na raskršću epoha", festival Grad teatar Budva u u ponedeljak 5.jula podiže svoje zavese

Osvajanje grada, kulturna diverzija

Uprkos svim okolnostima u kojima je Jugoslavija živela prethodnih meseci, festival će se održati kao nada u neka bolja vremena, u ono lepše čemu nas umetnost uči

BUDVA - Jedan od najznačajnijih festivala - pozornica jugoslovenskog pozorišnog, likovnog, književnog i muzičkog života, festival Grad teatar Budva, u ponedeljak 5.jula, trinaesti put podiže zavese pod naslovom "Na raskršću epoha".

Najduži jugoslovenski festival otvora projekat Slobodana Milatovića "CrnoGorskaGradskaGerila", Crna Gora-jedinstveni kulturni prostor, pod naslovom "Osvajanje grada, kulturna diverzija", napravljen u saradnji sa fakultetom dramskih umetnosti na Cetinju. Muzički program otvoriće "Tajni brak" u režiji Gordane Dragović, u izvođenju Kamerne opere "Madlenianu", a likovni, izložba slika jednog od najznačajnijih crnogorskih slikara Mihaila Vukotića.

- Najvažnije za ovogodišnji festival Grad teatar, jeste činjenica što će se, uprkos svim okolnostima u kojima je Jugoslavija živela prethodnih meseci, i ove godine održati - kaže Branislava Liješević, direktor Grada teatra. - Svojom potvrđenom koncepcijom, on će i ovog leta oživeti budvanski prostor, Citadelu, vratiće nadu u neka bolja vremena, u ono lepše, čemu nas umetnost uči. Upravo zato, mislim da je 13. festival značajniji nego ikada.

Za razliku od prethodnih festivala, ovogodišnji će trajati 41 dan, a svojim programima predstaviće mozaik najboljih godišnjih kulturnih ostvarenja. Budvanska publika imaće priliku da vidi predstave nagrađenih reditelja Grada teatra, Dejana Mijača, Nikite Milivojevića, dok će se u ciklusu "Savremena crnogorska drama", predstaviti Radmila Vojvodić sa svojim autorskim projektom "Montenegrini". Reditelj Jagoš Marković potpisaće ovog leta jedinu produkciju Grada teatra, "Kokošku", Nikolaja Koljade.

Dečje pozorište iz Podgorice igraće tri predstave, a ovogodišnji muzički program predstaviće i dva značajna projekta - "Omaž Astoru Pjacoli" i "Flauta Mediterana". U likovnom programu, biće predstavljene slike Milorada Bate Mihajlovića, Bertrana Mulena, Jelene Tomašević i Dušana Otaševića.

R. Radosavljević



Prva i druga strana bronzane medalje na 31. Evropskom prvenstvu u Francuskoj

Nije zlato sve što sija

PARIZ - Košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je bronzanu medalju na 31. Evropskom prvenstvu u Francuskoj, ili bolje napisati: nije uspela da odbrani zlato kako je čitav svet i Jugoslavija (ako uopšte pripada tom svetu) i očekivala.

Plavi su se u odnosu na Barselonu, spustili dva stepenika niže, odgurnuti nekom čudnom rukom sportskih okolnosti i, ruku na srce, snažnim italijanskim zamahom. Na tron je sela briljantna ekipa Bogdana Tanjevića, ako je za utehu, našeg čoveka sa našim zlatom na grudima. Ako ćemo opet nazad u utehu i istoriju, i Gregor Fućka (MVP turnira) je nekada imao crveni pasoš sa kojim smo ponosno putovali gde smo hteli. Sada imamo plavi pasoš i obično nam nije potreban...

- I mi i naš narod smo tako žarko želeli to zlato. Kao suvo zlato... - bila je prva reakcija Dejana Bodiroge, posle pobede nad Francuskom. - Sve što se događalo u mojoj zemlji, teralo nas je da zapnemo još jače, ali, eto, ispalo je da baš sada nismo mogli. Smatram da je bronza uspeh, jer su nas maleri pratili iz meča u meč. Ispalo je da postoji nešto bolje od našeg košarkaškog znanja. Ja ipak volim ovu medalju, kao i sve ostale.

I trener Željko Obradović ima specifično gledište sa bronzanog postolja.
- Ovaj tim je navikao na pobede. Finala su se ređala i niko nikada nije pomišljao da za nas u košarci postoji drugo ili treće mesto. To su divni momci i sjajni igrači. Eto, dogodio se Pariz, sutra je novi dan.

Možda je ipak sreća u nesreći da su plavi, a i navijači plavih, konačno shvatili da ništa nije večno, te da će i ove životne muke jednoga dana neumitno proći. Život jeste igra, baš kao i košarka, ali osim igara na sportskim terenima, narodu su potrebne pobede i preostalih 350 dana koliko se ne igraju Olimpijade, evropska i svetska prvenstva. Ironije li ili simbolike, pred Skupštinom se uvek radujemo, a iza tugujemo.

Grada Branković

 

Bogdan Tanjević, naš prvak Evrope na italijanskoj klupi

Zaljubljen sam u igrače!

Osvojili smo zlato ovde u Parizu. Samo ga nosi jedan čovek u ime svih nas. Bogdan Tanjević je Italiji vratio ono što je osvojila pre 16 godina.
- Pitate me dal' sam očekivao pobedu u finalu? Jok, ti si očekivao - simpatično nam se osmehnuo Boša Tanjević.
Koja je formula uspeha?
- Jednostavno, ljubav i rad, a ne destrukcija. I ovo što se nažalost dešava u našoj zemlji.
Kako je biti ispred Jugoslavije?
- Lično sam ponosan jer je to biti ispred prvaka sveta.
Kako sebe vidite u zlatnom izdanju?
- Ništa se ne menja. Ista želja me je pratila kroz celu karijeru, i nikada nisam gazio preko mrtvih. Ja nisam trener koji žrtvuje igrače, čak sam zaljubljen u njih. Recimo, onu generaciju iz Bosne smrtno volim. I De Pol i Fućka i Bodiroga su moja deca, jer od šesnaeste godine treniram sa njima. Volim atlete, talente koji vole da treniraju, momke pozitivnog karaktera. Sa njima je uspeh neminovan.



Perica Ognjenović odmor provodi u Kanu ne pomišljajući da napusti "kraljevski klub"

Ne idem nikuda iz Reala!

Ponude gode, ali o njima, za sada, ne razmišljam

Perica Ognjenović nije u prvom planu kod trenera Reala Džona Tošaka koji mu je ukazivao tek par sporadičnih prilika. Ipak, nekadašnji mladi i "A" reprezentativac Jugoslavije ne uzbuđuje se mnogo, već odmor provodi u sunčanom Kanu sa verenicom.

-Više nego ikad odmor mi je potreban i stvarno uživam-prvi su utisci koje je Ognjenović izneo u intervjuu "Marki"-Ipak, radim i vežbam svakog dana kako bih ostao u kondiciji.

Dobili ste poziv da sa ostalim prvotimcima Reala idete na pripreme?
-Da i jedva čekam da one počnu. Moramo da se dobro spremimo da bismo vratili titulu na "Bernabeu".

 

60 sekundi u prvenstvu

Od dolaska u Real pre šest meseci Perica Ognjenović je za "kraljevski klub" nastupio u samo tri zvanična meča. U dva susreta polufinala Kupa Španije protiv Valensije, a u prvenstvu samo minut protiv La Korunje.

Tošak će prema onome što pružite na pripremama u Nionu odlučiti da li ćete ostati u Realu ili ne?
-Svi krećemo od nule na pripremama. Moram da dokažem treneru da imam kvalitet za Real. Ako sam potpisao za "kraljevski klub" to je zato što želim da igram u njemu, a ne zbog para-objašnjava Perica.

Saragosa je jedna od zainteresovanih?
-Želim da se dokažem u Realu, da osvajam titule. Neću da idem u neki drugi klub, iako mi je drago što ima ozbiljnih ponuda. Međutim, sve te pozive uopšte ne slušam, barem za sada.



"Glas javnosti" u Mađarskoj, na veličanstvenoj proslavi sportiste veka, u organizaciji Udruženja sportskih novinara sveta

25 Veličanstvenih

Proslavu u "Visihaz teatru" otvorio predsednik MOK Huan Antonio Samaran. Zvezde večeri Mišel Platini, Žan Klod Kili, Larisa Latinjina, Daun Frejzer, Li Ning, Aleksandar Kareljin, Ferenc Puškaš, Laslo Pap...
 

Francusko veče

Bilo je to, u neku ruku, i francusko sportsko veče. Mišel Platini je primio trofej "Žil Rime" za sjajnu organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj, koja je proglašena za najbonju u 1988. godini, a Žan Klod Kili, inače predsednik biciklističke trke "Tur d Frans", trofej "Pjer de Kuberten"

Inače, fudbalska reprezentacija "galskih petlova", takođe je proglašena za najbolju u minuloj godini, na drugom mestu su košarkaši Čikago bulsa, a na trećem fudbaleri Real Madrida.

Udruženje sportskih novinara sveta (AIPS) prvo je "zagrizlo" da među hiljadama asova, vanzemaljaca, izabere sportistu veka. Ipak, i predstavnici "sedme sile" nisu hteli, ili nisu smeli da se odluče za jednog, pa je doneto solomonsko rešenje: proglašeno je 25 najboljih u minulih 100 godina. Fešta je upriličena u Budimpešti, za vreme 62. kongresa AIPS, kao sastavni deo proslave 75 godina postojanja svetske novinarske asocijacije.

Najbrojniji su bili atletičari, sa pet nominacija: Karl Luis, Džesi Ovens (SAD), Kipčonge Keino (Kenija), Pavao Nurmi (Finska) i Emil Zatopek (Češka), a odmah za njima fudbaleri: Franc Bekenbauer (Nemačka), Bobi Čarlton (Engleska), Ferenc Puškaš (Mađarska), Pele (Brazil) i gimnastičari: Nađa Komaneči (Rumunija), Larisa Latinjina (Rusija), Li Ning (Kina) i Savao Kato (Japan). Piloti Formule 1 su imali dva predstavnika, Huana Manuela Fanđa (Argentina) i Niki Laudu (Austrija), koliko i bokseri: Mohamed Ali (SAD), Laslo Pap (Mađarska) i plivači: Daun Frejzer (Australija) i Mark Špic (SAD). Najzad, u konkurenciji su bili i hokejaš na ledu Vejn Grecki (Kanada), košarkaš Majkl Džordan (SAD), biciklista Edi Merks (Belgija), dizač tegova Naim Sulemanoglu (Turska), rvač Aleksandar Kareljin (Rusija) i skijaš Žan Klod Kili (Francuska).

A na rezervnoj listi, sportista koji su skoro ušli u "Top 25" našli su se atletičari Feni Blankers Koen (Holandija), Abebe Bikila (Etiopija) i Sergej Bubka ( Ukrajina), teniseri: Martina Navratilova (SAD), Rod Lejver (Australija) i Bjorn Borg (Švedska), bicilista Fausto Kopi (Italija), kros-kantri skijaš Bjorn Daeli (Norveška), hokejaš Gordi Hou (Kanada) i automobilist Alan Prost (Francuska).

Mađari su se potrudili da proslava bude na visokom nivou, pa se u "Visihaz teatru" okupila elita. "Vrpcu je presekao", predsednik MOK, Huan Antonio Samaran rečima:

- Sa zadovoljstvom sam došao u Budimpeštu, na veoma značajnu proslavu 75 godina AIPS, a moje zadovoljstvo je bilo veće kada mi je prezentirana sjajna ideja da se na proslavi proglasi i sportista veka. I ovom prilikom ću ponoviti, da je olimpizam nešto sveto i da ćemo sve učiniti i žestoko raditi da prvo očistimo našu kuću(!), kako bismo ostalima dali primer.

A onda je krenuo šareni program u kome su sportisti, koji su stigli u glavni grad Mađarske, bili u glavnoj ulozi...

Nastavak teksta






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange