GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Četvrtak 24. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
24/06/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”


Ekonomisti Grupe 17 o završnom računu NATO agresije

Bombe odnele 30 milijardi dolara

Između 200 i 250 hiljada ljudi ostaće direktno ili indirektno bez posla

BEOGRAD - Ukupna ekonomska šteta, koju je NATO bombardovanje nanelo privredi SRJ, iznosi oko 29,6 milijardi dolara, procenili su ekonomisti grupe G 17, autori knjige "Završni račun", koja je promovisana u sredu. Ni ovaj račun nije kompletan, jer ne uključuje štete na stambenom fondu na Kosovu, prirodno bogatstvo i ekološke štete, kao i razorena kulturna dobra.

Gubitak zbog uništene infrastrukture i izgubljenog kapitala iznosi oko 4,1 milijardu dolara, a vrednost izgubljenog društvenog proizvoda teška je još 23,2 milijarde dolara, pod pretpostavkom da će se negativni efekti rata osećati u narednih deset godina. Pri tome, precizirao je dr Mlađan Dinkić, redaktor knjige "Završni račun", ukoliko obnova zemlje ne počne odmah, dakle već u 1999. godini, svi pomenuti troškovi i indirektne štete biće znatno veći.

 

Da se zimus ogrejemo
Ukoliko zapadne zemlje hitno ne odobre sredstva za popravku elektroenergetskih kapaciteta u Srbiji to će ugroziti proces potrebnih reformi u zemlji, upozorio je Dinkić. Pošto je za njihovu popravku potrebno nekoliko meseci, on je pozvao vlade ovih zemalja da nam pozajme trafo stanice iz svojih strateških rezervi i tako omoguće da građani SRJ ove zime imaju struju, odnosno da istovremeno pokažu da oni nisu bili cilj ovog rata.
Sopstvene snage
Ukoliko bi izostala inostrana finansijska pomoć, oslonac na sopstvene snage u obnovi zemlje značio bi da se nivo prošlogodišnje industrijske proizvodnje može dostići tek kroz 15 godina, a proizvodnja iz 1989. čak za 40 godina.

Rat će skresati ukupni društveni proizvod za preko 4o odsto, a sa društvenim proizvodom manjim od hiljadu dolara po glavi stanovnika jugoslovensko društvo postaje siromašno.

Istovremeno između 200 i 250 hiljada ljudi ostaće bez posla zbog direktnih i posrednih posledica rušenja velikih industrijskih postrojenja u Srbiji, ocenjuje Dinkić.

Po njegovim rečima, ukupne potrebe za dodatnim kapitalom za saniranje ovakvih ratnih posledica procenjene su, takođe, na trideset milijardi dolara, pri čemu ne treba zaboraviti da ratom opustošenu jugoslovensku ekonomiju pritiska i težak teret spoljnjeg duga od oko 13 milijardi dolara.

B. Jager



Skupština SRJ u četvrtak, 24. juna, ukida ratno stanje

Glasanje o premijerovom ekspozeu

BEOGRAD - U Saveznu Skupštinu nije stigao nikakav materijal za vanrednu sednicu koja treba da se održi u četvrtak. Kako nam je rečeno u Informativnoj službi Parlamenta poslanici će se izjasniti o predlozima koje će na početku zasedanja u svom ekspozeu izneti premijer Momir Bulatović.

Kako je u utorak saopšteno poslanici oba doma jugoslovenskog Parlamenta razmotriće odluku o ukidanju ratnog stanja u SRJ, kao i izmene i dopune nekoliko saveznih zakona koji imaju za cilj stvaranje uslova za otklanjanje posledica agresije NATO na SRJ i ubrzanu obnovu i rekonstrukciju zemlje.

M. T.



Šešelj: Leva koalicija insistira da ostanemo u Vladi

Razmišljao sam da se povučem iz politike

ČAČAK - Predsednik SRS Vojislav Šešelj izjavio je za TV "Galaksiju" da bi ministri iz redova SRS ostali na funkcijama dok ih parlament ne razreši i bez Uredbe predsednika Srbije kojom se nalaže da svi Vladini ministri zadržavaju svoje dužnosti.

- Kad je reč o Vladi moguća je njena rekonstrukcija, moguć je izbor nove, moguć je novi period konsultacija, a moguća su i neka kompromisna rešenja koja bi sačuvala dosadašnji sastav - rekao je Šešelj.

- Sada smo u jednoj fazi preispitivanja unutar naše stranke. Bio sam u velikoj dilemi da li da se i dalje aktivno bavim politikom ili da se povučem - dodao je predsednik SRS. Prema njegovim rečima, "očigledno je da SPS i JUL insistiraju i žele ostanak radikala u Vladi".



Upozorenje Srpske pravoslavne crkve

Sve teže Srbima u Peći i Prištini

Albanci srušili spomenik cara Uroša u Uroševcu

BEOGRAD - Bezbedonosno stanje manastira Pećke patrijaršije i preostalih Srba u Peći i manastiru iz sata u sat se pogoršava, jer naoružani Albanci masovno pristižu iz Rugovske klisure i gomilaju se u blizini manastira, piše u saopštenju SPC.

Naoružani Albanci u Peći upadaju u stanove Srba i onaj mali broj preostalih nagone da se iseli, piše u saopštenju i navodi da se sada pouzdano zna da je u Peći kidnapovan 21 Srbin, za njih 14 poznata su imena, a silovane su dve Srpkinje.

SPC je saopštila da je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije obavestio episkopa raško-prizrenskog Artemija da "srpska Metohija može potpuno da nestane, ako ne bude hitne intervencije međunarodnih vojnih snaga prema albanskim zločincima". Episkop Artemije i mitropolit Amfilohije obratili su se komandantima Kfora za pomoć, ističe SPC i navodi da do utorka po podne "nije bilo nikakve pomoći".

U saopštenju se upozorava da se iz dana u dan pogoršava i položaj Srba u Prištini. "I u ovom gradu Albanci se useljavaju u prazne srpske stanove, a iz naseljenih srpskih stanova vlasnici su prinuđeni na iseljenje. Na isti način isteruju se i Srbi iz firmi i bolnica".

SPC ističe da su Albanci u Uroševcu, gde su u ponedeljak napali pravoslavni hram i sveštenstvo, porušili spomenik cara Uroša.



Havijer Solana zapretio albanskim teroristima

Ako je potrebno, upotrebićemo i silu

BON - Generalni sekretar NATO Havijer Solana izjavio je da će Kfor upotrebiti i "silu, ako bude potrebno "da bi razoružao separatističku OVK".

"OVK ima ulogu u budućnosti, ali ona je politička a ne vojna", rekao je Solana za nemački nedeljnik "Vohe".

"Postoje primeri da su paravojne grupe postale političke partije i dobile udeo u civilnoj izgradnji", dodao je on.

Što se tiče rezervi koje neki imaju prema razmeštanju ruskih snaga na određene lokacije na Kosovu, Solana je rekao da "sve zemlje koje šalju vojnike imaju potrebu da oni budu razmešteni negde i da tamo budu odgovorni za bezbednost". Ono što je važno jeste to što su Rusi prihvatili da Kfor bude pod jedinstvenom komandom, istakao je generalni sekretar NATO-a.



Dva Srbina ubijena u Uroševcu

PRIŠTINA - U Uroševcu su ubijeni Nenad Vujinović i njegov sin Srđan, saznaje Beta u srpskim izvorima u Prištini.

Vujinoviće su, prema izjavama sedam Srba koji su ostali u Uroševcu i tamošnjeg sveštenika Srpske pravoslavne crkve, u njihovoj kući, ubili naoružani albanski separatisti.

Preostalih sedam Srba i pravoslavnog sveštenika u Uroševcu čuva 530 grčkih vojnika iz sastava Kfora, ali, prema njihovim rečima, ni to nije dovoljno da spreči napade Albanca na njih i imovinu onih koji su napustili grad.

Spomenik Caru Urošu u centru grada srušen je, a tamošnja pravoslavna crkva stalno je na meti napada, o čemu su komandu Kfora više puta izvestili sveštenici u Prištini.



Lekari KBC u Prištini upozoravaju na ugroženost pacijenata

Srbi lekari nepoželjni

Već treći dan pripadnici tzv. OVK stoje na vratima KBC i sprečavaju ulazak lekarima srpske nacionalnosti

PRIŠTINA - Posle upada grupe Albanaca - lekara, koji su 1991. godine napustili Kliničko-bolnički centar u Prištini, a pre tri dana, u pratnji veće grupe naoružanih i uniformisanih terorista, zaposeli tu zdravstvenu ustanovu, lekari drugih nacionalnosti upozorili su u utorak Mirovnu misiju UN na svoj položaj i moguće katastrofalne posledice po pacijente tog najvećeg kosmetskog zdravstvenog centra.

Na konferenciji za novinare, u ime lekara Srba, Crnogoraca, Goranaca i muslimana dr Rada Trajković je istakla da ti lekari, na čiji dosadašnji rad nije bilo nikakvih pritužbi, više ne mogu da budu odgovorni za sve što se dešava u KBC, jer im je onemogućen rad.

"Već treći dan naoružani pripadnici takozvane OVK stoje na ulazu u KBC i klinike, sprečavaju nam dolazak na posao i maltretiraju nas. Ukoliko, kojim slučajem, uspemo da se probijemo do klinike, uklanjaju nas sa radnih mesta, iz operacionih sala", rekla je dr Rada Trajković.

Dr Rada Trajković je upozorila da lekari Albanci koji su sada upali u KBC skoro deset godina nisu radili u struci, što može da bude pogubno po mnogobrojne pacijente.

Pripadnici Kfora, koji su oko KBC, nisu preduzeli ništa da razoružaju teroriste koji su na ulazima i u krugu bolnice i vrše selekciju pacijenata i lekara koji mogu da uđu na klinike.



Plate kasne za 36.000 radnika

PODGORICA - Blizu 36.000 radnika u Crnoj Gori prima platu sa zakašnjenjem od jedan ili više meseci. To je 43 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Prema sindikalnim podacima, najviše je radnika, gotovo 17.000 kojima plata kasni jedan mesec, ali ima i oko 5.800 radnika koji platu nisu primili već šest meseci ili čitavu godinu dana. Ipak, "rekord" u životu bez plate drži privatno preduzeće "Papir" u Podgorici, čijih 32 radnika plate nisu primili već gotovo tri pune godine.

Najveće kašnjenje u isplati zarada je u Pljevljima, a slede Rožaje, Cetinje, Nikšić i Šavnik, dok su u Podgorici i primorskim opštinama plate redovnije.

I. Č.



Lošije nego lane

BUDVA - U toku održavanja Osme turističke berze, u Grand hotelu "Avala" u Budvi je 22. juna upriličena konferencija za novinare, čiji su domaćini bili Vladimir Mitrović, ministar turizma u Vladi Crne Gore i Velibor Zolak, direktor Republičke turističke organizacije, koji su govorili o turističkom trenutku i ponudi Crne Gore.

Ministar turizma Vladimir Mitrović je istakao, da i pored dobro obavljenih priprema, zbog ratnog stanja koje je protekla dva meseca trajalo u našoj zemlji, ovogodišnja turistička sezona će biti lošija od prošlogodišnje, kada je ostvareno sedam miliona noćenja, a procene govore, da će ukupne štete u crnogorskom turizmu iznositi 35 miliona maraka. No i pored svega, dobar deo domaćeg, za razliku od inostranog turističkog prometa, biće ostvaren, rekao je ministar turizma.

Govore o tome i razgovori i deo ugovorenih aranžmana sa partnerima iz RS, koji u kompenzacionom poslu već sada dostižu iznos od dva miliona maraka, što je vrlo značajno u ovom trenutku.

Direktor Turističke organizacije Crne Gore, Velibor Zolak je upoznao prisutne o propagandno promotivnim manifestacijama i sajmovima u inostranstvu, na kojima se predstavila Crna Gora, kao i aktivnostima koje će obaviti narednih dana, oko narednog ciklusa turističkih sajmova u Londonu, Slovačkoj, Češkoj, u Republici Srpskoj, Novom Sadu i Banjaluci.

- Na ovim sajmovima na organizovan način predstavićemo turističku ponudu Crne Gore, rekao je na konferenciji za novinare Zolak, direktor Turističke organizacije Crne Gore.

R. Pavićević



Novosađanima skela koja im nadomešta porušene mostove postala noćna mora

Put putuje džak koji skiči

Kada je 8. aprila u Novom Sadu između Keja žrtava racije i petrovaradinskog Podgrađa počeo da "preplivava" sedam tona težak čelični splav napravljen od "parčeta pontonca", koji su gurale dve vojne amfibije, većinu prvih putnika činili su znatiželjnici namereni da sa neobičnog plovila "omirišu" talase Velike reke i "iz bliza" vide ostatke nedelju dana ranije potopljenog miljenika, Varadinskog mosta. Dva i po meseca kasnije prekodunavsko ljuljanje u raznoraznim skelama i brodicama postalo je tužna svakodnevica i neminovnost za više od 30.000 Novosađana i žitelja sremske strane vojvođanske prestonice.

"Da mi je od svega ovoga već muka - muka mi je. Na skelu dođeš pre sedam, da pređeš čekaš do devet, a kada konačno stigneš na posao, nisi ni za šta, jer samo misliš kako ćeš opet stajati u redu, gurati se i slušati o tome kako smo pobedili", priča nam trgovac Stojan Đorđević.

 

Obećanja,Rusi,ponton

"Decidirano je od VJ stigla naredba da pontonski most ne može da se postavi dok traje ratno stanje. Radi se, međutim, projektna dokumentacija za tzv. provizorijum, koji bi išao preko stubova Varadinskog mosta. Stigla je takođe i ponuda Moskve za izgradnju do zime velikog mosta na mestu gde je bio Žeželjev. Postoji određeni skepticizam kod stručne javnosti da se takav most može izgraditi u najavljenom vremenu, no očekujemo stručnjake iz glavnog grada Rusije, pa ćemo tada više znati. Ukoliko procenimo da taj most ipak ne može biti gotov do zime - predlagali smo čak i faznu gradnju, odnosno da prvo budu završene pešačke komunikacije a kasnije trase za automobilski i železnički saobraćaj - vratićemo se provizorijumu ili ponovo od vojske tražiti saglasnost za pontonski most. Jer, mi do zime moramo imati jednu čvrstu prekodunavsku vezu", izjavio je za "Glas" Radoje Cvetkov, gradski ministar za urbanizam.

"Skelu prelazim otprilike tri puta nedeljno. Još uvek ne radimo ni ja ni supruga, oboje smo na plaćenom, i mogu samo da zamislim kako je ljudima, koji svako jutro prolaze ovu torturu. Kada baš moram preko, povedem sina, jer klinci imaju prednost, pa se onda šlepam uz njega", kaže Tihomir Šević, radnik u Stambenoj zadruzi "Panonija stan".

Unutar gvozdene ograde, koja sprečava operacije tipa "ko je brži" i krljanje niz strme nasipske stepenice, odnosno pomaže policiji da održi red, pretovareni cegeri, putne torbe, plinske boce, a o biciklima da i ne govorimo. Dok smo čekali da pređemo na preku stranu, par metara ispred nas čovek na leđima nosi džak u kojem se nešto mrda. Između oznojanih i stisnutih tela oseća se nadrealan smrad, a iz vreće dopire skičanje. "Stvarno si preterao... prasiće nosiš u ovaj haos... i ovako ćemo se svi podaviti", čuje se iz mase. "A volite da jedete, a?" odmah odgovara gazda "mrdajućeg" džaka.

Na "sremskom pristaništu" je zorom gotovo nesnošljivo. Hiljade stanovnika Petrovaradina, Bukovca, Ledinaca, Sremskih Karlovaca... hleb svagdašnji zarađuje u glavnom gradu Vojvodine, ali im do posla valja nekako doći, studenti su u sred srede ispitnog roka, a na sve to penzioneri idu po pušlu rotkvica, jer je "na Ribljoj za čitav dinar jeftinije". Komentari tipa "nije vam dosta što ste za vreme rata okupirali skloništa..." postali su sastavni deo lokalnog folklora. U gomili stisnuti mališani plaču, momak u plavom sređuje situaciju i na skelu staju i kolica sa sve bebom. Sreća pa je sunce "utanjilo" ovih dana, inače... Lađari pričaju kako su oni, policajci i vojnici nebrojeno puta priskakali u pomoć zanemoćalim, a nekoliko puta su morali da intervenišu i lekari iz Službe hitne pomoći.

Gospođa Ruža Rašić zaposlena je u pokrajinskom Crvenom krstu i skelu prelazi dva puta dnevno, ali bez obzira na određeni prioritet koji ima (ili bi trebala da ga ima), put preko Velike reke zna da traje i po nekoliko sati. "Radim od 8 do 15, međutim dešava se da u povratku ne stignem na sremsku stranu pre šest popodne. Ipak, najteže mi ćerke to podnose, pošto im je čitavo društvo sa novosadske strane". "Gužve su sve veće i veće, pogotovo ponedeljkom i petkom, a nama je sve teže i teže, jer smo iz dana u dan sve premoreniji", kaže gospođa Rašić.

Vreme je još uvek kako tako lepo - čak i kad kiše liju, kao juče, ipak nije toliko hladno da se na dokovima novosadskim ne može stajati. Ali leto, znamo, neće trajati večno, a kad košava počne duvati, kada se hladnoća bude pod jakne zavlačila i kada prilaz skeli stane lediti... "Nisu ljudi još svesni ni da će deca koliko sutra morati u školu, a kamoli šta će biti kad se Dunav zaledi... Najviše me, u stvari, muči ta neizvesnost... Hoću da znam na čemu sam, pa da planiram. Ako mostova neće biti do zime, moraću, makar upola cene, da prodam stan u Petrovaradinu i potražim nešto u gradu. ", jada nam se preduzetnik Vuk Sretić.

E.N.L.



Ljuboslav Majera ili trećina repertoara 44. Sterijinog pozorja

Medaljon od tanane čipke

Kod profesionalaca začini su sujeta i prestiž. Pozicija reditelja - roditelja

NOVI SAD - Za poznavaoce jugoslovenskog teatra nije čudno što predstave Ljuboslava Majere ("Otmica i vaznesenje Julijane K." i "Zla žena") čine trećinu repertoara 44. Sterijinog pozorja.

- Priroda ovog posla pretpostavlja borbu za najviše domete, ali meni sam rad na predstavi pričinjava ogromno zadovoljstvo i pravu satisfakciju doživljavam tokom "ljubavnog akta" na sceni sa glumcima. Tokom 25 godina drugovanja sa teatrom bilo je mnogo festivala, na nekima sam bio u žiriju, i znam koliko "kuhinja" postoji u celoj toj priči. Takav pristup se može razumeti kada su amateri u pitanju. Kod profesionalaca je drugi tip kuhinje, u kojoj su začini gotovo isključivo sujeta i prestiž. Zdravo je imati dobru konkurenciju, ali ne vredi ukoliko u prvom planu nisu relevantne umetničke stvari.

U svakoj od tvojih dosadašnjih "pozorijanskih" predstava glumci su bili nagrađivani.
- Rad sa glumcima predstavlja svojevrstan odraz jedne porodične slike - ako mi je član porodice nečim nezadovoljan, cela igra, ceo život biva poremećen. Zato moram da tražim gde je problem koji baš ja moram da rešim sa pozicije reditelja-roditelja, tražeći put kojim ćemo zajednički doći do rešenja. To je put strpljenja, put svile, jako dug i neizvestan.

Kažu da je ovo "Majerino vreme", koristeći kao obrazloženje najpogrdnije značenje izraza "minimalizam".
- Meni ne treba dvadesetak metara široko platno, već mali papir i olovka, ili suva igla i komadić bakrenog pleha, da bih mogao da nacrtam ono što želim. Iza dekorativnosti se često krije nemoć apstrahovanja suštine, jer se barokiziranjem svih elemenata u predstavi zapravo prikriva suština. Pokušavam da uz pomoć tanane čipke napravim medaljon, koji će na crnoj haljini, odnosno rikvandu, privući pažnju, pošto ne postoji ništa drugo osim tog detalja. Navikli smo, izgleda, na predstave koje u prvom udaru izazivaju aplauz - ali šta onda?! Često od drveta ne vidimo šumu, jer zašto ne reći, nismo iskreni ni prema sebi, a kamoli prema drugima.

E.N.L.



"Glas" saznaje...

Beogradska opera krajem leta gostuje u Italiji

"Onjegin" i "Pepeljuga" u Rimu

Posle višegodišnje izolacije, prva prava velika turneja u trajanju od 22 dana očekuje ansambl Beogradske opere, krajem avgusta i početkom septembra, u teatru "Sistina" u srcu Rima. Iako se pregovori privode kraju i italijanski menadžer nastoji da utanači poslednje detalje.

"Glas" nezvanično saznaje da ćemo se u večnom gradu predstaviti sa Rosinijevom "Pepeljugom" koja je bila zaštitini znak protekle beogradske pozorišne sezone, "Evgenijem Onjeginom" Čajkovskog, a za tu priliku biće obnovljen i Verdijev "Atila". Tokom leta u Narodnom pozorištu neće biti uobičajene pauze, već će se intenzivno održavati probe, a na put kreću solisti, orkestar i hor pozorišta, sa celokpnim dekorom i kostimima.

Iz Grčke, takođe, stižu novi podsticaji za naše umetnike. Mikis Teodorakis je gostujući prošle nedelje u Beogradu nagovestio da će naš ansambl u sledećoj sezoni početi sa radom na njegovoj operi "Elektra". Grci su spremni da urade dekor i kostime, a orkestar, solistička podela i hor biće iz Beograda. Ovu zajedničku predstavu moći će da vidi publika sledećeg leta u više grčkih gradova u sklopu velikih internacionalnih festivala. Već sada se može reći da će "Elektra" obići svet.

B. Lijeskić



Dragoslav Lazić snima film "Ranjena zemLja" po scenariju Gordana Mihića

Ljubavna priča iz skloništa

Prve stranice scenarija za film "Ranjena zemlja" baziranog na autentičnim sudbinama svojih sugrađana Gordan Mihić je napisao u skloništu. Scenario je nastao za dve nedelje, kako autor kaže iz potrebe da što pre zabeleži sve ono što smo tokom protekla tri meseca preživeli... Prva klapa filma reditelja Dragoslava Lazića, za čiji je igrani prvenac "Tople godine" scenario napisao takođe Mihić, zakazana je za 1. jul. Glavne uloge igraju Nebojša Glogovac, Žarko Laušević, Tatjana Lukjanova, Vera Čukić, Bata Živojinović, Dragan Jovanović...

Po Mihićevim rečima "Ranjena zemlja" prati ljubavi i sudbine običnih ljudi, prožeta je specifičnim humorom i lišena bilo kakve globalne slike ili politike... Priča filma odvija se u jednom beogradskom skloništu u kome u posetu deci i ženi redovno dolazi fotoreporter (Nebojša Glogovac). Paralelna radnja odvija se na mestima koje obilazi fotoreporter, dakle, u Aberdarevoj, Lipovici, Aleksincu, Novom Sadu... te će obilato biti korišćeni dokumentarni zapisi agresije na našu zemlju.

Film će biti snimljen u produkciji Lazićeve kuće "Čaplin" i to elektronikom za petnaest dana, a potom u Budimpešti prebačen na filmsku traku, što znači da može biti prikazan i na nekom od predstojećih domaćih letnjih festivala.

V. M.



Odbor za hitna pitanja FSJ doneo niz odluka vezanih za proširenje saveznih liga

Prva liga sa 22 kluba

 

Šampionat od 31. jula
Početak šampionata 1999/2000 zakazan je za 31. juli u Prvoj ligi i 8. avgust u Drugoj. Kalendar takmičenja biće utvrđen posle odluke o terminu odigravanja meča Republika Irska - Jugoslavija.

Odbor za hitna pitanja FSJ doneo je odluku o sistemu takmičenju za sezonu 1999/2000. Tako će u narednoj sezoni u Prvoj ligi igrati 22, a u tri grupe Druge lige po 18 klubova. Prostom matematikom dolazimo do brojke od 76 saveznih ligaša, što je u odnosu na tek završeno prvenstvo čak 22 kluba više! U elitnoj diviziji su ostali svi klubovi, a ušli su Borac iz Čačka, Čukarički, Sutjeska i beogradski Hajduk. U Drugoj ligi će takođe igrati prošlogodišnji članovi, kojima su se pridružili pobednici republičkih liga, kao i novih 18, po dogovoru 15 iz Srbije i tri iz Crne Gore.

- Bila je ovo iznuđena odluka - objašnjava generalni sekretar FSJ Branko Bulatović. - Ovaj sistem će biti privremen, samo za jednu sezonu. Proširenje liga je posledica rata koji je prekinuo takmičenja i zbog čega smo prvenstva registrovali prema stanju posle 24 kola u Prvoj, odnosno 21 u Drugoj ligi.

Prva liga je proširena sa 18 na 22 kluba, a Druga liga će umesto dve grupe imati tri po 18 takmičara. Zašto toliko drastično povećanje broja klubova?
- Ne bi bilo moralno da smo bilo koji klub izbacili iz lige. Zato smo i odlučili da svi podnesemo veći teret u narednoj sezoni. Istina, najveći teret biće na prvoligašima jer je liga proširena, dok će drugoligašima čak biti i lakše jer je smanjena teritorija sa koje dolaze klubovi. Postoji i mogućnost da već od naredne sezone prihvatimo predlog Crne Gore i još više olakšamo deleći Drugu ligu na četiri grupe - kaže Bulatović.

Svestan je prvi operativac da proširenje nije najsrećnije rešenje...
- Nikada nije bilo popularno. Naš Savez nikada nije ni težio tome, čak smo smanjivali lige, a kada smo ocenili da je došlo vreme odlučili smo se za ligu 18 klubova verujući da je to trajno rešenje. I dalje smo pri ovoj ideji i želimo da se što pre vratimo na taj sistem - istakao je Bulatović, izražavajući zadovoljstvo što su stavovi republičkih saveza Srbije i Crne Gore bili potpuno usaglašeni.

B. Cvetojević

 

Prva liga
Partizan, Obilić, Crvena zvezda, Vojvodina, Rad, Proleter, Hajduk, Kula, OFK Beograd, Sartid, Radnički (Kg), Milicionar, Zemun, Železnik, Budućnost, Mogren, Radnički (N), Priština, Spartak, Borac, Čukarički, Sutjeska, Hajduk (Bg)

Druga liga "Sever"
Zvezdara, Radnički (NB), Beograd, Palilulac, Kolubara, Dinamo, ČSK Pivara, Mladost Apatin, Vrbas, OFK Kikinda, Bečej, Novi Sad, Cement Beočin, Big Bul Bačinci, Teleoptik, BSK Borča, Kabel, Železničar (Bg).

Druga liga "Istok"
Železničar Lajkovac, Budućnost Valjevo, Ml. radnik, Loznica, Bor, Jedinstvo Paraćin, Napredak, C. zvezda Gnjilane, OFK Niš, Trajal, Rudar Kostolac, Rudar (Al. Rudnik), Radnički Svilajnac, ZSK Valjevo, Dubočica, Rađevac, Temnić Lipa, Vučje.

Druga liga "Zapad"
Zeta, Berane, Rudar, Lovćen, Čelik, Bane, Javor, Mladost Lučani, Novi Pazar, Sloboda, Sloga Kraljevo, Mladost Podgorica, Grbalj, Šumadija (Kg), Zlatibor, Jedinstvo (BP), Bokelj, Ibar.



Vladimir Jugović najzad sposoban da zaigra u plavom i dresu Intera

Juga za Hrvate

Kada Italijani kažu da je Vladimir Jugović zdrav, a prošao je u Milanu sve preglede, onda se i Hrvati hvataju za glavu. Uzročno posledična veza... Sjajni igrač sredine terena će, dakle, biti potpuno spreman da 18. avgusta obuče plavi dres reprezentacije protiv Hrvatske, a dakako ne treba pričati koliko je njegovo prisustvo u našem timu značajno.

- Za tu utakmicu će svi biti spremni, a to je bitnije od činjenice da ću i ja bitu stroju - mirno konstatuje Jugović koji će se posle samo godinu dana u madridskom Atletiku preseliti u milanski Inter. - Najvažnije je da je povreda prošlost, a nadam se da je vreme pehova iza mene. Ostaje mi da se striktno pridržavam režima rehabilitacije i vratim uskoro na teren. Svakako, žuriti neću, potrebe nema, moram potpuno da se izlečim.

Ohrabrenje za navijače i selektora Živadinovića...
- Ne bih ja tako gledao. Svaki igrač ima svoju ulogu, obaveze i odgovornost. Ja sam jedinka, a na takvim utakmicama pobeđuje kolektiv. Nadam se da će Hrvati to osetiti...

 

Strašni "kalčo"

- Delim mišljenje većine da će prvenstvo Italije biti jače nego ikada. Svi su se pojačali, svi žele na vrh fudbalske piramide i mesto u Ligi šampiona. Favorite neću nabrajati jer bar šest - sedam ekipa ima sjajne sastave. Svakako da je i Inter u tog grupi, Lipi stvara nov tim, lako u svakom slučaju neće biti. Trofeji su, ipak, deo mog fudbalskog miljea, pa tako i sada razmišljam - zaključio je Jugović.

Španija nije bila srećna za Jugovića jer su ga povrede pratile u seriji.
- Od nekih stvari ne možeš da pobegneš. Ipak, i pored svega, može da se dogodi da ne ostanem bez trofeja. Bez obzira što neću igrati u subotu u Sevilji protiv Valensije i ja sam utkao svoj deo u Kup kralja, pa ću se radovati eventualnoj pobedi baš kao da sam bio na terenu.

Povratak u Italiju je novi izazov za Jugovića, a olkašanje novi - stari trener, Marčelo Lipi.
- Svakako da će igranje u Interu biti veliko iskušenje, ali ne bojim se jer još mnogo mogu da pružim. Lipi je sjajan strateg, ima ideje i viziju, ja sam deo njegovog razmišljanja u tom pravcu...

J. Sekulić



 

Zvezda-Vojvodina(2:0)

NOVI SAD - Golovima Škorića sa bele tačke u 34. i spretnog Drulića u 71. minutu, Crvena zvezda plasirala se u finale Kupa Jugoslavije. Beogradski crveno-beli bili su bolji rival, mudrom igrom posle vođstva znali su da umire domaćina koji je "živnuo" tek u poslednjoj trećini utakmice. Isticao je 60. minut kada je Vojvodina imala najidealniju priliku za izjednačenje, međutim Bogdanović je traljavo izveo jedanaesterac i Kocić je uhvatio živu loptu! Taj trenutak bio je i presudan, Vojvodina je posle toga izgubila tempo a Drulić rešio pitanje finaliste...

N. Ćaćić

Vojvodina-C. zvezda 0:2 (0:1)
Strelci: Škorić u 34. iz jedanaesterca i Drulić u 71. minutu. Stadion Vojvodine. Gledalaca: 10.000. Sudija: Dragan Tripković (Valjevo). Žuti kartoni: Tanasijević, Belić (Vojvodina), Bunjevčević, Kocić, Aćimović, Bjegović (Crvena zvezda).
VOJVODINA: Žilić 6, Habi 6,5 Dragić 6, Tanasijević 7, Ristić 6,5, Bratić 6, Vranješ 6,5, Aleksić 6 (od 46. Belić 6,5), Predić 6 (od 70. Mudrinić), Janković 6,5, Bogdanović 6 (od 70. Krivokapić).
CRVENA ZVEZDA: Kocić 7, Dudić 6,5, Vitakić 6,5, Bjegović 7, Bunjevčević 7, Škorić 7, Bošković 7,5 (od 85. Bajčetić), Gojković 7,5, Drulić 7 (od 90. Mićić), Aćimović 7,5 (od 70. Miljković), Pjanović 6,5.
Igrač utakmice: Branko Bošković (Crvena zvezda).

U polufinalu Kupa Jugoslavije Partizan bolji od Obilića (1:0), Zvezda od Vojvodine (2:0)

Derbi za pehar

Odluka o pobedniku u jednom meču, u subotu 26. juna na "Marakani"

Radiša Ilić, debitant na golu crno-belih, junak je pobede Partizana protiv Obilića. Mladi golman zaustavio je nekoliko odličnih udaraca Grozdića, Rankovića (pogodio stativu), Šarca i ostalih "vitezova", u odlučujućim trenucima, kada se meč lomio, hladnokrvim intervencijama sačuvao mrežu i rano vođstvo svoje ekipe promovišući Partizan u finalistu Kupa Jugoslavije.

Jedini gol na meču delo je Kežmana koji je spretno izbegao ofsajd zamku i preciznim udarcem iskosa savladao Lukića. Kežman je bio među najagilnijim u taboru domaćina, a njemu uz rame sjajni Đorđe Tomić, što je bilo dovoljno za trijumf protiv dobrog Obilića koji u svojim redovima nije imao igrača da kruniše inicijativu u većem delu susreta. Ranković je čak u tri navrata bio u prilici da savlada Ilića, ali je junak crno-bele radosti iz svih duela izlazio kao pobednik.

B. CvetojeviĆ

Partizan-Obilić 1:0 (1:0)
Strelac: Kežman u 5. minutu. Stadion Partizana. Gledalaca: 5.000. Sudija Dejan Delević (Beograd). Žuti kartoni: Rašović, Stanojević, Bjeković (Partizan), Ocokoljić, Grozdić, Ranković (Obilić).
Partizan: Ilić 7,5, Rašović 7, Savić 6,5, Krstajić 7, Stojanovski 7, Stanojević 6(od 89. Vuković-), Ivić 6,5, Ilić 7, Tomić 7, Bjeković 6(od 79. Iliev-), Kežman 7(od 80. Duljaj-).
Obilić: Lukić 7, Mrkić 6,5, Savić 6,5 (od 65. Bojić-), Obradović 7, Ocokoljić 6 (od 46. Lazetić 6,5), Šarac 7, Zimonjić 5,5 (od 65. Jelenković -), Zorić 5, Grozdić 6, Ranković 5, Kovačević 6.






Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange