GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Subota 19. jun 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
19/06/99 00:10 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar

Tražimo saradnike...


Novo: Audio arhiva „Glasa javnosti”



U Prištinu se vraćaju Albanci, "OVK" se šeta po gradu

Život se normalizuje, ali ne i za Srbe

Separatisti maltreriraju i otimaju ljude, oduzimaju im imovinu. Neredi pred bolnicom

PRIŠTINA - Pred prištinskim hotelom "Grand" koji je, inače, sa raznih strana sveta "zauzelo" više od 1.500 novinara, sa svom svojom pratećom tehnikom, u petak je nešto pre podne pristiglo i nekoliko autobusa iz Gostivara i drugih krajeva Makedonije. Albanci se vraćaju masovno svojim kućama.

Prištinski hotel "Grand" je posetila i uniformisana grupa pripadnika tzv. OVK. Oružje nisu nosili, ali su prodefilovali hodnicima ovog hotela i zadržali se sa stranim novinarima, a potom se udaljili. Nekoliko uniformisanih pripadnika OVK primećeno je u petak i na prištinskim ulicama, koje su inače iz dana u dan opsednute sa sve većim brojem šetača.

U Prištini su inače, u :etvrtak i petak polupane benzinske pumpe, pa su ljudi točili benzin u svojim automobilima, kantama i flašama, dok je bilo goriva i struje.

Informativni centar "Centra za mir i toleranciju" je saopštio da su se nepoznata lica sa amblemima na majicama pojavila i u blizini crkve Sv. Nikole i da su uznemiravali oca Miroslava.

 

KFOR zaštitio bolesne

Grupa Albanaca je u petak ujutro opsela KBC u Prištini. LJudi su nasilno ušli u prostorije centra tvrdeći da su radnici. Dok su se direktor centra Rade Grbić i Radica Radović, dekan, objašnjavali sa grupom nepoznatih Albanaca koje je predvodio izvesni lekar Mazlum Belegu koji se vratio iz inostranstva, pristigle su snage KFOR-a.

Visoki oficir grupi Albanaca je rekao da je ovo bolnica sa više od 700 pacijenata, da joj treba mir, a ne neredi. Ne mogu se pred bolnicom praviti poeni, rekao je on. Posle se situacija privremeno primirila, ali je i dalje grupa albanskih civila među kojima je bilo i pojedinaca sa oružjem, ostala u krugu KBC-a.

Saopšteno je, takođe, da je Slobodanu Aćimoviću iz Uroševca u Prištini otet automobil, ali i to da je grupa albanskih civila u prištinskom naselju Sunačni breg izašla na ulice i počela da zaustavlja automobile i kontroliše građane. Saopšteno je da je u Devet Jugovića nestao Branko Đukić, da je kod Štimlja otet Slobodan Stolić, a da je Branko Marković nestao u prištinskom naselju Vranjevac. U ovom ozloglašenom naselju nestali su i Stanislav Kocić, Desimir i Nebojša Stolić, a otet su i Dragan i Milutin Dimitrijević.

Veća grupa Albanaca iz Albanije izvršila je u petak napad na kuće Goranaca, na području sela Orćuša i Kruševo u dragaškoj opštini, saopštio je Centar za mir i toleranciju. Isti izvor je potvrdio da je u petak oko 13 sati veća grupa naoružanih Albanaca izvršila paljbu po objektu Medicinske škole u Prištini, gde su bile smeštene izbeglice iz Krajine. U selu Gatnje, kod Uroševca, nestali su Novak i Zorka Kolarević, a u selu Gušica kod Kosovske Vitine kidnapovana je osmočlana porodica Jokić. U zamenu za njihovo oslobađanje traži se jedan ovdašnji policajac.

Veća grupa Albanaca, istakla je u petak, nešto posle podneva na zgradu OŠ "Dositej Obradović" u naselju Ulpijana albansku zastavu.

Centar za mir i toleranciju obaveštava da je veća grupa naoružanih Albanaca izašla iz lipovačkih šuma u lipljanskoj opštini i ušla u selo Goleš, na nekoliko kilometara daleko od aerodroma "Slatina" gde su smeštene snage iz Rusije. U ovom selu su zapaljene srpske kuće. Dok ovo javljamo, Centar za mir i toleranciju saopštava da je u prištinskom naselju Vranjevac kidnapovan Zoran Raičević, a u Vučitrnu Jovica Kordić.

R. Barjaktarević



Bil Klinton o rusko - američkim pregovorima u Helsinkiju

Rešena skoro sva pitanja

KELN - HELSINKI - Sva pitanja u vezi sa učešćem Rusije u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu su rešena - izjavio je u petak američki predsednik Bil Klinton, koji je doputovao u Keln na samit samit sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije.

Inače, rusko-američki pregovori o učešću Rusije u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu nastavljeni su u petak ujutro u Helsinikiju. Na sastanku su učestvovali ministri inostranih poslova i odbrane Rusije i SAD Igor Ivanov i Igor Sergejev, kao i Madlen Olbrajt i Vilijam Koen.

- Sve će biti u redu. Dogovorićemo se - rekao je član ruske delegacije Boris Majorski.

I predsednik Finske Marti Ahtisari se u četvrtak sastao se sa ministrima odbrane i spoljnih poslova Rusije i SAD. Kako je saopšteno Ahtisari je sastanak sazvao kako bi se upoznao sa tokom pregovora.



NATO pozvao Srbe da ostanu na Kosovu

"OVK" na može biti vojska

BRISEL - NATO je u petak pozvao Srbe da se ne iseljavaju sa Kosova i obećao da će pojačanim dejstovanjem snaga Kfora zaštititi njihova prava i sprečiti napade na srpsko stanovništvo i njihovu imovinu.

Portparol NATO-a Džejmi Šej saopštio je i da su NATO komandanti vođama separatističke OVK u četvrtak uveče "podneli na potpisivanje" tehnički sporazum o postupkuu i rokovima demilitarizacije.

On je istakao da OVK ne može biti nikakva "vojska, niti oružana snaga sa teškim naoružanjem", već samo jedna od političkih grupacija na Kosovu i da može biti "delom ukljucena u buduću civilnu policiju, ustrojenu na demokratskim načelima".

Šej je rekao da je "veoma značajno" to što je patrijarh Pavle juče otišao u Prištinu i nastojao da susretima sa komandantom Kfor Majklom Džeksonom i izaslanikom UN Seržiom de Melom utiče na kosovske Srbe i vladiku prizrenskog Artemija da ne napuštaju Kosovo.



Hašim Tači, politički lider separatističke "OVK"

Poziv Srbima za ostanak

TETOVO - Politički lider separatističke "OVK" Hašim Tači pozvao je Srbe da se vrate na Kosovo jer, kako je rekao, "nemaju čega da se plaše".

U intervjuu agenciji Rojters u Tetovu, Tači je izjavio da će na Kosovu u budućnosti biti mesta za sve etničke grupe i da su "albanskom društvu potrebni Srbi", jer "oni mogu da daju veliki doprinost stabilnosti Kosova".

On je naveo da predsednik SRJ Slobodan Milošević nosi najveću odgovornost za represiju, a da obični Srbi nemaju čega da se plaše.

- Mi nismo počeli rat da bismo sproveli naše etničko čišćenje na Kosovu, počeli smo borbu jer smo želeli jednakost i uspostavljanje demokratskog poretka. Masakre nisu počinili obični Srbi, već režim. Mi nemamo planove za organizovanje bilo kakve represije protiv Srba, oni su takođe žrtve ovog rata - rekao je predstavnik "OVK".

On je izrazio spremnost da se u bilo koje doba sretne sa liderom Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom, ali je dodao da ne zna gde se on trenutno nalazi.



Alen Rišar izneo ideju za celovitost pokrajine

Formirati nacionalne zone na Kosmetu

PARIZ - Francuski ministar odbrane Alen Rišar zauzeo se za raspoređivanje pripadnika različitih nacionalnih zajednica sa Kosmeta u odvojene zone, jer smatra da bi se tako sačuvala celovitost pokrajine.

Suživot različitih zajednica na Kosmetu bi "bez sumnje bio lakši, ako bi one bile nastanjene u različitim zonama", rekao Rišar.

Tu ocenu - koja praktično znači predlog za stvaranje etnički čistih zona na Kosmetu - ministar Rišar je, prema jednom izveštaju koji je objavio Senat, izneo u petak pred odborom za inostrane poslove i odbranu u Luksemburškoj palati (Senatu).

On je, shodno istom izvoru, ocenio da je "raspoređivanje stanovništva široko poželjnije od podele" Kosmeta.



Filip Vujanović, premijer Crne Gore, na konferenciji za novinare

Odnosi sa Srbijom na novim principima

PODGORICA - Crnogorski premijer Filip Vujanović ocenio je u petak da federalne vlasti i vlasti u Srbiji treba da budu smenjene.

On je kazao da "osnovu crnogorske ponude za redefinicijom sadašnjih odnosa" sa Srbijom čine principi koji će onemogućiti zloupotrebu saveznih organa. Na temelju tih principa više neće moći da se desi da u Veću republika Savezne skupštine "budu zastupani partijski interesi", koji su su suprotni državnim ineresima Crne Gore, niti će moći da dođe do toga da predsednik Savezne vlade bude predstavnik opozicione partije.

- Ukoliko našu ponudu Srbija ne prihvati, onda će građani Crne Gore na referendumu morati da se izjasne da li hoće takvu zajednicu koju, lično mislim, ne mogu prihvatiti - rekao je on.

- Sadašnja vlast u Srbiji je pojačala separartišičke tendencije u Crnoj Gori i sada je izraženije raspoloženje prema nezavisnoj Crnoj Gori i to je jedna od negativnih posledica i poraznih strana promašene politike Beograda - rekao je on.



Samit G7 u Kelnu

Kosovo prva tema

KELN - Lideri najbogatijih industrijskih zemalja sveta okupili su se u petak na godišnjem samitu u Kelnu. Na dnevnom redu ovogodišnjeg samita dominira kriza na Kosovu, uz obnovu Balkana i globalnu finansijsku reformu.

Očekuje se da će u vezi sa Kosovom lideri G7 izraditi najbolju procenu koliko će koštati obnova Balkana. Saznaje se da je program pomoći utanačen, ali Jugoslavija neće biti u tom paketu dogod je predsednik Milošević na vlasti.



Uroševac napustilo 20.000 Srba

LESKOVAC - Oko 20.000 Srba iz Uroševca i okoline tog grada napustilo je u četvrtak svoje domove, rekao je jedan od izbeglih Srba iz tog kraja Miroslav Čemerikić.

"Uroševac je za Srbe mrtav grad. Oko 20.000 Srba iz ovog grada i njegove okoline napustilo je svoje domove i krenulo put Srbije. Dok smo odlazili, Šiptari su za nama prali ulice kako bi sa njih sprali srpski miris. Na odlazak smo se odlučili kada je OVK, uz pomoć Amerikanaca iz sastava NATO, zauzela sve institucije i sva komunalna preduzeća", rekao je Čemerikić.



Nova parola mladih koji žive u Srbiji

"Što dalje to bolje"

Najnovija istraživanja pokazuju da sve više tinejdžera želi da napusti zemlju na neodređeno vreme

Prema anketi Republičkog Zavoda za tržište rada, koja je završena neposredno pred početak rata u Srbiji, 36,5 odsto ispitanih gimnazijalaca razmišlja o odlasku u inostranstvo, da tamo nastavi školovanje ili da se zaposli. . Ako bi se podaci i stavovi o napuštanju zemlje prikazali grafički, po godinama, krivulja bi imala blagu uzlaznu liniju, tvrdi Jadranka Dimov, rukovodilac Centra za profesionalnu orijentaciju u Zavodu.

Tri rata u bivšoj i sadašnjoj domovini za manje od 10 godina u naletima su pokrenuli i talase odlazaka iz Srbije, posebno mladih i obrazovanih.

Svaka generacija je smišljala i parole koje su rečitije od bilo kojih podužih objašnjenja govorile o njihovim osećanjima i nezadovoljstvu okolnostima u kojima su živeli. Početkom devedesetih moto onih koji su hteli da odu bio je "jedva čekam da diplomiram, pa da emigriram". Sa sankcijama i inflacijom nastala je i poruka koja je bila vrlo direktna i na prvi pogled ni malo patriotska, jer je glasila "za ovu zemlju me veže samo sila zemljine teže".

Erupcija nezadovoljstva među mladima splasnula je tek kad je u pomoć onemoćaloj ekonomiji pritrčao deda Avram, a jačanje dinara ulilo je nadu i izazvalo oseku odlazaka. Sa krizom oko Kosova sve se vratilo na kolosek ideje o odlasku "zauvek" ili makar na neko vreme, dok ne dođu bolja vremena. A takve namere propraćene su novom parolom, nedavno aktiviranom, koja glasi- "što dalje, to bolje."

Šta kažu mladi koji bi želeli da odu iz Srbije i žive u nekoj drugoj zemlji?
- Hoću da odem i otišla bih i ranije da sam imala prilike. Otišla bih "zauvek", pošto ovde ne vidim nikakvu budućnost za sebe, jer tamo gde lekari imaju manju platu od vozača GSP , ništa bolje ne može da bude. Ni što se tiče političke situacije i apatičnosti naroda, ni tu neće biti promena. Ovde može biti samo gore- tvrdi Nataša Živković, student prve godine Filološkog fakulteta u Beogradu, uz opasku da je najpre htela da ide u Evropu, ali posle onoga što se dešavalo jedanaest nedelja nad nebom u Srbiji, promenila je mišljenje jer ne želi da ide u zemlju gde bi bila "građanin drugog reda".

 

Osakaćena nacija

-Ako nam mladost ode, bićemo osakaćena nacija i zato najenergičnije moramo da preduzmemo sistemske mere- upozorava Jadranka Dimov,rukovodilac Centra za profesionalnu orijentaciju.

Ona takođe podseća da je prema popisu iz 1991. 58 odsto stanovnika bez stečenog znaimanja i da je 7,6 procenata nepismeno.

Natašina koleginica sa fakulteta, Gordana Trikić, takođe je razmišljala da ode u inostranstvo, ali tek posle diplomiranja i ne na neodređeno vreme.
- Najviše bih želela da odem u Australiju, pošto je to zemlja koja nikad nije ratovala, najdalje je od nas i nema neki strateški položaj. Daleko su, a i klima im je divna- kaže ona uz osmeh.

- Da li su priče o odlasku česta tema među mojim prijateljima? Naravno da jesu, svakodnevno govorimo samo o tome. Većina, naročito za vreme rata, htela je da ode- potvrđuje i Ivanka, studentkinja Filološkog, nerazdvojna prijateljica sa pomenutim sagovornicama "Glas"-a.

Jedan od načina za odlazak je i preko agencija koje obezbeđuju školovanje u inostranstvu. NJihova iskustva, međutim, ne potvrđuju teorije o masovnom odlasku.

- Kod nas je rok za prijavljivanje završen pre početka bombardovanja, od tada nismo imali novih prijava, ali nam je dvoje dece otkazalo aranžman. Imali smo jako veliki broj interesenata u čuvenoj godini Ante Markovića, kad se za nastavak školovanja u Americi javilo više od 100 učenika, koji su tamo želeli da završe treći ili četvrti razred srednje škole. Tada su ljudi kupovali devize u banci, očekivali da privreda "procveta", a sad se plaše, jer ne znaju šta ih sutra čeka- objašnjava g-đa Milena Krstić, direktor AJUSA za Centralno -Istočnu Evropu sa sedištem u Budimpešti.

O. Nikolić



 

Milošević primio Teodorakisa

BEOGRAD - Predsednik Republike Slobodan Milošević primio je u petak grčkog kompozitora, istaknutog humanistu i prijatelja Jugoslavije Mikisa Teodorakisa

Ekskluzivno Mikis Teodorakis o politici, ljubavi i snazi muzike

Moj Zorba je vernik slobode

Muzika ima snagu u političkom smislu ali ja je nikada nisam tako koristio. LJude procenjujem prema kulturi. Pravoslavci nisu loši vernici

Kasno u četvrtak Mikis Teodorakis, najveći živi grčki kompozitor, došao je u Beograd. Već pre podne strpljivo je odgovarao na pitanja novinara a u jednom mirnom ugla Atrijuma Narodnog muzeja odgovorio je i na pitanja specijalno za "Glas javnosti".

Pored toga što ste kao kompozitor stvorili nezabravana dela veći deo svog života posvetili ste politici i borbi za slobodu. Kako se slažu politika i muzika?
Muzika ima snagu u političkom smislu, ali je ja nikada nisam koristio u tom smislu, nikada nisam želeo da pravim angažovanu muziku. Poznato je da muzika može da izrazi osećanja slobode, ljubavi, demokratije i u tome je njena snaga... Današnja Evropa je obrukana, njom gospodari američka kultura, pa bi bilo veoma teško da njenu sliku menjamo muzikom i samo muzikom. Ostaje nam da pokušamo da manje slušamo američki muziku, i ne dozvolimo da izgubimo sopstvene korene, kulturnu tradiciju i istorijsko sećanje. Druge procenjujem prema kulturi, a ne po količini dolara koje poseduju.

Da li ste tako procenjivali i Srbe?
- Pokazali ste da jedan mali narod može da kaže "ne" velikoj sili i u tome je vaša pobeda. Mislim da se ovde radi o pokušaju Klintona da da primer kojim bi plašio ubuduće druge "neposlušne" narode. Ovog puta stvar nije bila u religiji. Mnogo su fanatičniji i katolici i protestanti i Jevreji od pravoslvaca. Pravoslavna vera je topla, širokog srca i ne vrši pritisak na ljude ali to, naravno, ne znači da smo mi nevernici, loši vernici. Mi jednostavno nismo pod pritiskom kao što je to slučaj sa drugim veroispovestima. Ali postoji jedna druga stvar oni misle da su protestanti, katolici i Jevreji na jednoj strani, a da se na drugoj nalaze varvari. Moj Grk Zorba je vernik slobode!

Iako je najavljeno da će grčki kompozitor dirigovati na humanitarnom koncertu svite iz baleta "Grk Zorba" u subotu u 20 časova na sceni Kolarčeve zadužbine i da je u planu i njegov solistički koncert u prostorijama AKUD "Lola Ribar", a možda i na Trgu Republike pod otvorenim nebom, bilo je jasno da je ova poseta i za samog Teodorakisa mnogo više od muzičkog događaja. Tome u prilog ide i činjenica da je uz poznatog kompozitora koji je u Beograd stigao sa svojom porodicom, doputovao i najpoznatiji grčki advokat Likuresis, koji je Međunarodnom sudu u Hagu predao tužbu protiv vojnih i političkih vođa NATO zbog agresije na našu zemlju, a doneta je i humanitarna pomoć od 15 tona hrane i lekova.

Biljana Lijeskić
foto: Petar Vujanić



Plavi u Francuskoj

Najbolji jugoslovenski košarkaši otputovali su u petak posle utakmice protiv Ukrajine u Tuluz. Generalna proba pred početak EP bila je idealna prilika da Željko Obradović reši poslednje dileme pred EP.

- Do prve utakmice protiv Izraela ostala su dva dana. Iskoristićemo ih maksimalno kako bi se što bolje adaptirali na dvoranu i uslove igranja u Tuluzu - kaže Obradović.

Da li ste rešili enigmu koja će dva igrača biti prekobrojna?
- To je delikatno pitanje, najteže do sada. Svi košarkaši su u Francuskoj i večeras ću prelomiti - kaže Obradović.



Direktor Obilića Zoran Petrović o eliminaciji sa evro scene

Poštujemo UEFA

Evropska kuća fudbala eliminisala je Obilić sa međunarodne scene uz objašnjenja kako su čelni ljudi kluba "nepodobni". UEFA je, takođe, napomenula kako, sve dok su ti ljudi u klubu, Obilić neće videti Evropu!

- UEFA je još jednom potvrdila da nije nepolitička organizacija i zbog toga, nažalost, sada ispašta Obilić - istakao je direktor Zoran Petrović. - Odluka je pravosnažna, nemamo prava žalbe tako da nam ne preostaje ništa drugo nego da se pomirimo sa eliminacijom za zelenim stolom.

Petrović je nagovestio da čelnici "vitezova", ljudi koji su klub postavili u sam vrh jugoslovenskog fudbala, u želji da Obilić više ne trpi izlive besa UEFA, nameravaju da napuste ta mesta!

- Razmišljamo o novoj garnituri ljudi da sledeće sezone ne bi došli u istu situaciju - otkrio je Petrović.

I. P.



Željko Rebrača žali što u Francuskoj neće biti u plavom dresu

Povređen sam!

Blizu sam Panatinaikosa jer u Americi nisam hteo da se kockam

Dvadeset dana trajala je potera za Željkom Rebračom. Bezbroj okrenutih telefonskih brojeva, glasina i poluistina ispunjavalo je proteklu sedmicu. Mnogi NBA timovi pokazali su interesovanje, plus evropski giganti Panatinaikos, Barselona, Timsistem, Kinder...

- Stigao sam u petak iz San Franciska u Trevizo - najzad poznati glas reprezentativnog centra Željka Rebrače.

Posle četiri godine niste u nacionalnom timu.

- Teško sve ovo podnosim, teško jer tugu zbog neigranja u plavom dresu pojačavaju sumnje u moje zdravstveno stanje. Čujem priče s raznih strana da sam zdrav i da mi je bio važniji ugovor u Americi nego reprezentacija. Takve reči nose bol jer najbolje znam da su potpuno neistinite. Povređen sam i tačka!

Grčki mediji su objavili da ste potpisali za Panatinaikos?
- Nisam još. Postigao sam načelan dogovor, ali to je daleko od definitivnog sporazuma. Utanačeno je blizu 90 odsto, a onih preostalih deset su najbitniji i predstavljaju najveću prepreku. Oko njihovog definisanja često dolazi do razmimoilaženja. Danas imam sastanak sa čelnicima Panatinaikosa i moguće je, ako uspešno budemo priveli kraju posao, da danas stavim potpis na ugovor.

Zašto je propala NBA opcija?
- Nije propala, jednostavno nisam želeo da čekam. Klubovi iz najjače lige na svetu su bili izuzetno zainteresovani, a problem je nastao u trenutku kada sam želeo pravno da regulišem status u klubu. Tražio sam potvrdu na papiru da ću imati pristojnu minutažu, preko 25 po meču. Oni to nisu mogli da mi garantuju... Rekli su da sačekam i da će sve biti u najboljem redu. Igrači koji dolaze van Amerike u NBA ligu ugovor mogu da potpišu tek 1. avgusta. To je meni kasno... Šta ako mi ne bi izašli u susret oko minutaže? U Evropi svi timovi se kompletiraju krajem jula i u toj varijanti ostao bih bez pravog angažmana. Izvisio bih za sledeću sezonu - iskreno priznaje Rebarac.

Da li ćete otići u Francusku da bodrite drugove iz reprezentacije?
- Sigurno ću biti u Parizu na četvrtfinalu, polufinalu i finalu. Ako sve poslove završim ranije pridružiću se nacionalnom timu u Tuluzu ili Pou.

Kako ocenjujete izglede našeg tima na EP?
- Imamo najkvalitetniju reprezentaciju u Evropi i to ćemo potvrditi u Francuskoj. Predstojeće prvenstvo će biti najkvalitetnije jer će biti prisutna mnoga NBA imena - zaključio je Rebrača.

B. Jakić



Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

 


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange