Tražimo saradnike...

EU isključuje SRJ od finansijske pomoći za obnovu

BRISEL - Evropska unija za sada isključuje mogućnost finansijske pomoći SR Jugoslaviji za obnovu infrastrukture uništene tokom vazdušnih napada NATO-a, izjavio je u petak jedan portparol Evropske komisije u Briselu.

"Za sada isključujemo Beograd od bilo kakve finansijske pomoći. Nezamislivo je da se upućuje novac SRJ dok je na vlasti (predsednik) Slobodan Milošević", rekao je taj portparol.

Humanitarna kancelarije Evropske Unije (EĆO) odobrila je hitnu pomoć od 50 miliona evra za plan povratka izbeglica na Kosovo, dodao je portparol Evropske komisije.

Ta pomoć je namenjena za pokrivanje humanitarnih potreba za narednih 60 do 90 dana i izbeglicama koje se vraćaju na Kosovu za nabavku osnovnih materijala za popravku njihovih kuća. Biće podeljeni i odeća, dušeci, pokrivači i drugi kućni predmeti.

Evropska komisije je takođe potvrdila da će se uskoro održati prva donatorska konferencija za Kosovo, prvensteno za pomoć izbeglicama.

Papandreu razgovarao sa Živadinom Jovanovićem

Multietničko Kosovo bitno za Balkan

BEOGRAD - U Beogradu su nešto pre 13 časova završeni razgovori šefa jugoslovenske diplomatije Živadina Jovanovića sa ministrom inostranih poslova Grčke Jorgosom Papandreuom.

Nakon razgovora Jovanović je istakao da je mirovni sporazum za Kosovo "zasnovan na visokim međunarodnim standardima ljudskih prava i prava manjina" i ocenio da "dogovor omogućava da Kosovo sačuva multietnički i multireligijski karakter".

"Bitno je da su očuvani teritorijalni integritet i da niko u regionu, u Evropi i celom svetu ne vidi budućnost u separatizmu i nepoštovanju ganica", ocenio je ministar inostranih poslova SRJ.

Jovanović je izrazio zahvalnost grčkom ministru za "pokazano prijateljstvo grčkog naroda za vreme dvoipomesečne agresije" na SRJ i na "diplomatskoj pomoći koju je pružila Grčka".

Jovanović je dodao da se "ne sme gubiti vreme u izgradnji i rekonstrukciji razorene infrastrukture SRJ", naglasivši da je to "interes celog Balkana".

Papandreu je ocenio da je " veoma važnan deo sporazuma demitlitarizacija separatističke Oslobodilačke vojske Kosova".

Grčki ministar je istakao da je "za Balkan veoma važno da Kosovo ostane multietničko" zbog čega je nakon potpisivanja sporazuma jedan od prioriteta međunarodne zajednice "da se i Srbi osećaju sigurno na Kosovu".

Međunarodne snage bi mogle da uđu u subotu u zoru

SKOPLJE - Međunarodne mirovne snage za Kosovo - Kfor, najverovatnije će ući na Kosovo u subotu u zoru, izjavili su u petak izvori NATO-a u Skoplju.

Prema tim izvorima, znak za polazak bi mogao da bude dat u subotu u četiri sata ujutro. Ako to bude slučaj, onda bi snage Kfora obezbedile glavni put koji od makedonske granice vodi ka Prištini, dodaju isti izvori.

Prema drugim izvorima u Skoplju, taj rok nije "realan", dok je jedan britanski vojni izvor rekao da je to veoma moguće.

Ruska vojna kolona nadomak Beograda

ŠIMANOVCI - Kolona ruskih vojnih vozila stigla je u petak u podne na naplatnu rampu u Šimanovcima, tridesetak kimometara zapadno od Beograda.

Rampu je najpre prešlo pet džipova i jedno komandno vozilo, a zatim je ušlo petnaestak oklopnih transportera i veći broj kamiona.

Na vozilima su ruske zastave, a na njima piše "Kfor", što je oznaka za mirovne snage na Kosovu.

Talbot napustio Moskvu bez dogovora

MOSKVA - Zamenik američkog državnog sekretara Strob Talbot napustio je u petak Moskvu bez postizanja dogovora sa Rusijom o učešću te zemlje u međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu, izjavio je Frans presu portparol američke ambasade.

Talbot je u petak ujutro u Moksvi izjavio da američka i ruska strana nisu postigle dogovor o učešću Rusije, dok je šef ruske vojne delegacije, general Leonid Ivašov izjavio je da su pregovori vojnih delegacija dve zemlje suspendovani na neodređeno vreme, javlja Interfaks.

Pomoćnik generala Ivašova, general Nikolaj Zlenko, izjavio je Frans presu da Rusija ima čvrst stav.

Ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov izjavio je u petak pred početak razgovora sa Talbotom da tek počinju problemi međunarodne zajednice na Kosovu, javlja Itar-Taš.

"Sada počinje najsloženija faza rešavanja kosovske krize. Imamo rezoluciju Saveta bezbednosti UN, ali sada moramo da je primenimo. Moramo da pokrenemo konkretne mere u nastojanju da obnovimo normalan mirnodopski život na Kosovu i u celom regionu", rekao je Ivanov.

Spisak zemalja koje učestvuju u sastavu snaga

BEOGRAD - Sledi spisak zemalja koje će sa najvećim brojem vojnika učestvovati u sastavu međunarodnih snaga za Kosovo - Kfor.

BRITANIJA - 12.000 vojnika, uključujući i komandanta snaga, general- pukovnika Majkla Džeksona. On će formirati štab u Prištini, a većina britanskog kontingenta će se nalaziti na tom području.

NEMAČKA - 8.500 vojnika, koji će biti raspoređeni u jugozapadnom delu Kosova, sa sedištem u Prizrenu. Ovo je prvi put da se nemačka vojska u takom velikom broju šalje u neku zemlju nakon Drugog svetskog rata.

FRANCUSKA - 7.000 vojnika, koji će biti stacionirani u severnom sektoru, sa štabom u Kosovskoj Mitrovici. Te trupe će biti pojačanje kontingentom od 1.200 vojnika iz Ujedinjenih arapskih emirata.

SAD - 7.000 vojnika, uključujući i marince. Većina njih će se nalaziti na jugoistočnom delu Kosova, blizu makedonske granice, sa štabom u Gnjilanima.

ITALIJA - 2.000 vojnika, na zapadnom delu Kosova, sa štabom u Peći.

RUSIJA - Rusija je najavila da se priprema da pošalje do 10.000 vojnika, koji će se nalaziti na severnom delu Kosova, zajedno sa Francuzima.

Odbijen zahtev za ograničavanje sredstava za kosovsku misiju

VAŠINGTON - Predstavnički dom američkog Kongresa u noći između četvrtka i petka je podržao plan predsednika Bila Klintona za upućivanje američkih mirovnih snaga na Kosovo, odbacivši nastojanje republikanaca da ograniče sredstva za finansiranje te operacije.

Klinton je prethodno uputio članovima Kongresa pismo u kome je naveo da neće uzimati novac sa računa neophodnih za finansiranje bojeve gotovosti američkih snaga da bi pokrio troškove kosovske operacije.

Demokrati u Kongresu posebno su kritikovali trenutak izabran za vođenje ove debate, naglašavajući da se time upućuje izuzetno rđav signal američkim vojnicima, natovskim saveznicima i predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.

Po njihovim rečima, rasprava je povedena upravo onog dana kada "SAD slave vojnu pobedu" i kada su pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP počeli da se povlače.

Predstavnički dom je sa 270 glasova "za" i 155 "protiv" usvojio predlog demokrate Ajka Skeltona iz Misurija, člana Odbora za oružane snage, kojim je odbačen zahtev da se zabrani korišćenje sredstava iz budžeta za odbranu za finansiranje borbenih ili mirovnih operacija u Jugoslaviji posle 30. septembra 1999. godine.

Kina zabrinuta zbog rezolucije o Kosovu

PEKING - Kina je u petak izrazila ozbiljne rezerve prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom je prihvaćen mirovni plan za Kosovo, posebno kritikujući to što se u planu ne pominje katastrofa izazvana NATO bombardovanjem Jugoslavije i što se ljudska prava postavljaju iznad državnog suvereniteta.

Peking je, međutim, istakao i da je tom rezolucijom okončano bombardovanje SRJ i da će ona pomoći da se mir i bezbednost vrate u region.

Kineski ambasador u UN Šen Guofang izjavio je agenciji Sinhua da rezolucija "ne odražava u potpunosti principijelne stavove i opravdane bojazni Kine".

Klinton proglasio pobedu

VAŠINGTON - Predsednik SAD Bil Klinton proglasio je pobedu u sukobu oko Kosova.

"Mogu da saopštim američkom narodu da smo izvojevali pobedu za bezbedniji svet, za naše demokratske vrednosti i za jaču Ameriku", rekao je Klinton u televizijskom obraćanju naciji.

On je dodao da je ovo prvi put u poslednjih 79 dana da je nebo nad Jugoslavijom postalo mirno.

Klinton je u petnaestominutnom obraćanju iz Ovalnog kabineta u Beloj kući istakao da je "agresija na nevine ljude okončana i da će njeni efekti biti izbrisani".

Klinton je upozorio i predsednika SRJ Slobodana Miloševića da će svako kršenje sporazuma dovesti do obnove bombardovanja NATO.

Uskoro uspostavljanje linije Beograd-Tivat

BEOGRAD - Jugoslovenski aerotransport (JAT) ubrzano priprema uspostavljanje linije Beograd-Tivat, potvrđeno je agenciji Beta u Medija centru te kompanije.

Ta linija će biti uspostavljanja odmah po dobijanju odobrenja za obnovljanje saobraćaja nad SR Jugoslavijom, a JAT će putnike za Podgoricu od tivatskog aerodroma prevoziti autobusima.

Kako u izdanju od petka, piše "Politika", u međunarodnom saobraćaju objektivno je skoro uspostavljanje linija za Larnaku, Prag, Moskvu, Cirih i neke aerodrome na Bliskom istoku.

Predrag Krkić, direktor Direkcije za puteve

Sledeće nedelje počinje obnova mostova

BEOGRAD - Predrag Krkić, direktor Direkcije za puteve, rekao je u petak da će početkom sledeće nedelje početi rekonstrukcija mosta na Dunavu kod Beške.

"Direkcija za puteve odlučila je da prvo osposobi najfrekventniju saobraćajnicu u SRJ - autoput od Horgoša do makedonske granice, na kojoj se nalazi most kod Beške", saopštio je Krkić.

U isto vreme će biti osposobljena deonica od Raljske petlje do Velike Plane koja je dosad bila dugačka 28 kilometara. Izgradnjom obilaznice kod Krnjeva deonica od Raljske petlje do Velike Plane će biti skraćena na 3,5 kilometra.

"U isto vreme biće započeti i radovi na Ibarskoj magistrali, jer je potrebno osposobiti put od Čačka i Kraljeva prema Crnoj Gori", rekao je Krkić.

On je dodao da će umesto srušenog mosta na Limu kod Kokinog broda biti napravljena obilaznica, nakon čega će deonica puta, koja sada iznosi 40 kilometara biti smanjena na samo 2,5 kilometra. Krkić je naveo da je za 78 dana agresije na magistralnim i regionalnim putevima u Srbiji srušeno ili oštećeno 39 mostova, od čega sedam velikih.

"Direkcija za puteve ubrzano radi na projektnim rešenjima za 19 prioritetnih mostova", rekao je on i istakao da taj posao mora biti urađen prema važećim svetskim standardima, bez obzira što je neophodno i da bude obavljen brzo i u najkraćem roku. Prema njegovim rečima, svi ti poslovi biće urađeni sopstvenim sredstvima.

"Mnoge prijateljske zemlje su najavile pomoć u gradnji mostova na Dunavu, što sa zadovoljstvom prihvatamo kao izraz prijateljstva i solidarnosti", rekao je Krkić.

Džo Mekdermot vođa irskih navijača poručuje Jugoslovenima

Mi smo isti rod

Svojom nekorektnom igrom van terena, Irci su za manje od mesec dana bacili u blato ugled i simpatije uživane od strane Srba. Politika se po ko zna koji put umešala u sport, preteći da izobliči njegov plemeniti smisao, i da od rivalstva načini neprijatljstvo. Brojne ankete, a i tvrdnje čelnika plavih koji su nedavno posetili Dablin, govore da je većina stanovništva Republike Irske nezadovoljna zbog stavova svojih zaničnika. Jedan od njih jeste i "broj 1" irskog fudbala. Legendarni vođa navijača tima zelenih, Džo Mekdermot, rešio je da se obrati jugoslovenskoj javnosti.

- Najpre sam mislio da bi trebalo da se izvinim celom srpskom narodu. Ali zašto ja?! Zašto bilo ko od nas koji ne pripadamo nekolicini plaćenika, kukavica i dezinformisanih robota?

Na koga konrektno mislite?
- Etika mi nalaže da ne imenujem. Generalno, tu spadaju svi oni koji ne shvataju ili ne žele da shvate Irce koji su se gotovo preselili u London, gde sa ostalim pravdoljubivim ljudima protesvuju protiv NATO. Spadaju oni koji se mire sa ulaskom naše zemlje u partnerstvo za mir. Drugim rečima, problem je u onima koji ne shvataju da je imperijalizam ušao u najopasniju fazu, kad su se najmoćniji osvajači ujedinjeni.

Da li su Irci za isključenje Jugoslavije iz kvalifikacija za prenstvo Evrope 2000.?
- Kukavice koje to priželjkuju su kukavice i u svakodnevnom životu. Ponavljam, problem je u ljudima koji podležu nekim medijima, koji plasiraju stav da Srbi imaju funkciju otimača Albanske zemlje. Takvi vas identifiuju sa Englezima koji još uvek drže pod okupacijom severni deo našeg ostrva. Kosovo i Alster se mogu poistovetiti, ali u kom smislu, znamo uglavnom mi koji smo bili u Beogradu i susreli se sa istinom.

Kakav će Vaš stav biti u duelu naših reprezentacija, ukoliko do njega dođe?
- Neiskreno bi bilo reći da bih se dvoumio za koga ću navijati. Voleo bih da moja ekipa pobedi Jugoslaviju, jer je o njenim kvalitetima izlišno govoriti. Naravno, do sledećeg susreta sa nama, plavi će kao i Argentina uživati moju punu podršku.

Otkud "gaučosi" u ovoj priči?
- Moja generacija pamti pobedu Jugosovena nad "Džek Trbosek" reprezentacijom (Engleska) od 5:0. Bilo je to ranih šezdesetih. I Argentina se proslavila u mečevima sa Albionom. Nekoliko puta su pobedili u bitnim susretima. Pratim "gaučose" od početka sedmdesetih. Uvek su mi bili dragi, ali od kako sam upoznao Dijega Maradonu, prosto ih obožavam. Tokom Mondijala u Italiji, radili smo zajedno na snimanju filma. Maradona je glumio novinara, engleski sudija Džordž Kortni kolumbijskog golmana, a ja fudbalskog huligana. Iako ga smatraju prljavim igračem, narkomanom... Dijego će za mene uvek biti prijatan i lepo vaspitan momčić.

Zašto su irski navijači prilikom posete Beogradu prošle jeseni hrlili za suvenirima Crvene zvezde?
- Nisu svi, već samo navijači Mančester Junajteda, kojima i ja pripadam. Naša dva kluba vežu sećanja na minhensku tragediju. Mislim da se može reći da gajima bratske odnose, kao Atletik Bilbao i Sautepton, Seltik i Liverpul...

Neumorni svetski putnik, uskoro će ispuniti i preostala slobodna mesta na svojoj jakni, koju šara uspomenama iz svih zemalja koje je posetio. Čim se naše prilike stabilizuju, eto starog Džoa opet u jugoslovenskoj prestonici.

- Moram ponovo da dođem u Beograd. Za tri dana nisam uspeo da upoznam njegove genijalne stanovnike, kojima ništa ne može skinuti osmeh sa lica. Nakon toga, pravac Los Anđeles, najlepši grad na svetu. Bez obzira na establišment, Amerika je divna zemlja.

Radosav Mikić

Muke vojnika i policajaca koji žive na Kosovu

U izgnanstvo po mirovnom diktatu

PRIŠTINA - Prilikom povlačenja pripadnika Vojske Jugoslavije i policije sa Kosova poseban problem predstavljaće činjenica da je veliki broj ljudi koji će u narednih 11 dana napustiti pokrajinu tu trajno nastanjen.Jedan od njih je i Nebojša, policajac iz Kosovske Mitrovice, koji sa ženom i dva sina stanuje nekoliko stotina metara od improvizovane"policijske stanice", jer je zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova u tom gradu potpuno uništena u jednom od napada avijacije NATO.

"Da se ja pitam ne bih ni odlazio, ali sporazum se mora poštovati i svi vojnici i policajci moraju da napuste Kosovo", rekao je Nebojša, dodajući da će se sigurno vratiti kada mu međunarodne snage budu mogle garantovati bezbednost.

Kao i većina kosovskih Srba, ni on nema rodbinu van Kosova, niti mu,kako kaže, "pada na pamet" da ostavi porodicu na Kosovu.

"Naoružani Šiptari napadali su u proteklih 15 meseci sve što nije njihove vere, i žene i decu i starce. Zar bih mogao da odem, a da iza sebe ostavim porodicu? Ako sve bude kao što je potpisano, vratićemo se uskoro".

"Ako bih nekud išao, morao bih da se odselim kod rodbine u Prištinu ili Đakovicu", priča Nebojša dok stojimo na stepeništu kuće u kojoj se nalazi policijska stanica. Na velikoj ulaznoj kapiji izlepljeno je desetak čitulja policajaca koji su poslednja tri meseca poginuli u zasedama "OVK" ili bombardovanju aviona NATO.

"Šta da kažem?", rekao je gledajući u čitulje. "Najgore je što ni jedan od njih nije poginuo u borbi, već su ih čekali u zasedama u blizini kuća".

Prema njegovim rečima, sudbina Srba na Kosovu zavisiće u velikoj meri od profesionalizma sa kojim svoj budući posao budu obavljale međunarodne mirovne snage.

"Moj otac je u sastavu snaga UN bio u Egiptu. Ako oni što dolaze budu radili kao on, Kosovo možda ima neku perspektivu", rekao je i dodao da će "u suprotnom tu pokrajinu napustiti veliki broj ljudi, i Srba i Šiptara".

"Nadam se da se neće ponašati kao Kosovska verifikaciona misija, jer su oni i bombardovanje NATO najveći krivci za sve što se na Kosovu dešavalo.Srbi su miroljubiv narod.Evo, zarad mira, prihvatili smo i strane trupe na svojoj teritoriju.Posle dugogodišnjeg rada u policiji, ja svakog čoveka mogu da pogledam pravo u oči. Nadam se da će to za nekoliko godina moći da kažu i pripadnici snaga UN", kaže Nebojša.

Rade Maroević(Beta)

Ispred Hrvatske ambasade u Beogradu u dugim redovima građani nedeljama čekaju vize

Gde je bolji svet

BEOGRAD - Idem da vidim brata, kojeg nisam videla četiri godine, i još jednom da skočim u najlepše more, pa nek bude šta bude... - priča tridesettrogodišnja Marica Ivović sa Raba, koja ispred Hrvatske ambasade u Beogradu nedeljama čeka putni list kako bi posetila svoje rodno ostrvo.

Slično priča i Natalije iz Osjeka koja je, kako kaže, pre sedam godina došla na studije u Beograd, i od tada, sem mame koja ju je posećivala, nije videla svoju rodbnu.

- Imala sam nekih kompilkacija oko dokumenata i nikako nisam mogla da otputujem. Nadam se da ću sada dobiti vizu i otići u rodni Osjek. Da li ću se vratiti? Ne znam, posle ova dva i po meseca i ovde mi je dosta svega - rezignirano dodaje Natalija.

U gustom redu po toplom junskom suncu, gotovo od zore, žitelji bivše Jugoslovenske republike Hrvatske, sa strepnjom dolaze i čekaju da li će od predstavnika hrvatskih vlasti dobiti dozvolu za odlazak u svoje rodne gradove.

- Ja već četvrti put, od 1995. kada sam došao u Beograd, putujem za Knin. Ostao mi tamo brat sa porodicom, a ja došao ovde kod moje dece i evo ostao već četiri godine. Star sam već i bolestan, ko zna da li ću moći više da putujem. Idem da ih vidim, pa makar i da umrem tamo. Red bi bio, tamo gde si rođen da i ostaneš - sa tugom u glasu kaže šezdesetoosmogodišlji Pera Josipović. Na njegovu priču nadovezuje se šezdesetogodišnja Josipa Grinović iz okoline Splita, koja kaže da je u Beograd došla 1993. sa ćerkama i zetovima.

- Lepo mi je u Beogradu, ne mogu da se žalim ni za šta. Ali, što si stariji srce jače vuče u rodni kraj. Imam tamo dalju rodbinu i prijatelje. Idem sada prvi put da ih vidim. Želja mi je da moja unučad ovde rođena, mogu da dođu i vide gde su im koreni, gde su im se roditelji upoznali i zavoleli. Valjda će, dok oni porastu, svet postati bolji - s ushićenjem, ali i tugom, priča Josipa.

Ali, odlazak u rodni grad za mnoge je, na nesreću, samo usputna stanica na putu osvajanja boljeg sveta.

- Rodom sam iz okoline Vinkovaca. Došao sam ovde posle onog zla u Hrvatskoj, a slično me dočekalo i ovde. Idem tamo da posetim roditelje, a posle odlazim dalje. Možda za Australiju, tamo mi je kum. Ne može na ovim prostorima biti bolje - kaže tridesetpetogodišnji Marko Mihajlović, diplomirani arhitekta.

B.Vojnić
foto: V. Marković

Ljubiša Tumbaković, najtrofejni trener Partizana i novi vođa atinskog AEK otkriva sve tajne pregovora

Sirtaki za keš

Stručnjak koji je obeležio poslednjih sedam godina rekordima koji će dugo odloveti, sa 1.250.000 maraka po godini postavio novi reper

Ljubavi više nema! Od 28. juna, kada počinju pripreme AEK, Ljubiša Tumbaković, najtrofejniji trener Partizana, radiće za slavu i novac. Emocije će ostati na crno-belom delu Topčiderskog brda, kao i sećanja na večno prijateljstvo, ali profesionalizam tera na promene i nova dokazivanja.

- Treba promeniti klupske boje-sugerišemo Tumbakoviću dok pričamo u hladovini njegove bivše kancelarije na stadionu Partizana.

-Nije to problem, eliminisaćemo žutu, ostaće ona najlepša crna-ne da se novi trener grčkog vicešampiona.

Kako ovo neće biti priča o Partizanu, sedmogodišnjim uspesima, planovima sa AEK, rešili smo da zavirimo iza gvozdene zavese i saznamo kako je i na koji način Tumba "trgovao" sa mnogobrojnim poslodavcima koji su želeli da ga angažuju...

Počinjemo Betisom, klubom koji se diči gazdom koji ima više para nego predsednici Barselone, Real Madrida i Atletika zajedno!? Upravo taj Manuel Ruis de Lopera, čovek koji još nosi bele (gipsane) čarape bio je kamen spoticanja.

- E, tog čoveka treba videti-priča Tumbaković i odmah mu se diže kosa na glavi.-Prvo, nisam hteo da idem u Madrid, rekao sam da se nađemo u Budimpešti, ali kako smo faksom praktično sve utanačili zaputio sam se u prestonicu Španije. Pored Lopere bili su direktor, savetnik i čovek s torbom, kako ga ja zovem i odmah smo počeli priču o pripremama, novim igračima, kao da je sve završeno. E, kada smo krenuli na ekonomiju, kako Španci vole da se izražavaju, počela je fešta. Lopera je ponudio i više nego što je bilo dogovoreno, ali u ratama što sam ja odbio jer sam odlučio da nigde ne idem dok ne vidim keš lovu na ruke. Sigurno je sigurno...

Gledamo Tumbu kako se preznojava dok priča i pokušavamo da shvatimo kako mu je u Madridu bilo...

- Od prvog momenta Lopera mi se nije svideo, shvatio sam da s njim nema saradnje. Težak čovek koji sluša samo sebe, ne dozvoljava nikome da završi misao, prekine te i pita nešto sasvim deseto, jednostavno, ostavlja te uvek na pola puta. Neurotičan i haotičan tip.

Onda osmeh pa nastavak priče:

- Da li verujete, u jednom trenutku, čovek mi kaže da neće moći da dolazi baš na svaki trening, ali će s vremena na vreme gledati šta i kako radim. Pričao mi kako ću moći, ako rezultati budu dobri, da zaradim i do 2,5 miliona maraka za sezonu.

Pregovori su očito bili teški, usledila je pauza za večeru, a onda novi "randevu".

- Ma, ja sam odmah rešio da kažem ne jer sam bio svestan da sa tim čovekom saradnje nema. Ljudi iz agencije koji su vodili pregovore su me čak terali da pristanem jer je novac veliki, a da će mi oni dati u kešu. Ništa nije moglo da me pokoleba. A da priča bude još smešnija, nekadašnji igrač Del Sol, sada direktor, pitao me je kako izgleda moja nedelja pred utakmicu. Kao u školi. Smireno sam mu objasnio da sam ja diplomirao sa "desetkom" pre 20 godina, da sam sada predavač na Sportskoj akdemiji i da ću pokušati da pred ovim skupom opet zaradim ocenu deset. Onda polako, jetko i cinično, potanko sve obrazložio zaključivši da posle takvog i takvog rada nedeljom obično pobeđujem.

Rastanak baš nije bio prijateljski, senjor Lopera je dao samo "pola ruke", ali Tumbaković je morao da odgovori na još jednu špansku ponudu.

- Zvao me je Las Palmas, međutim, pričali smo čisto formalno, oko pola sata. Jer ostrvljani nisu imali nikakvu šansu, a ja sam još postavio uslov da moraju da uđu u Prvu ligu.

Prelazimo na grčki teren, AEK vas je "stigao" iz drugog puta.

- Moram da kažem da je sve išlo preko Partizana, a Atinjani su bili super korektni, javili se direktno, bez menadžera. Dva puta smo se sastali, jednom u Milanu, drugi put u Budimpešti i lako se dogovorili.

- Zar je lako dati milion i 250.000 maraka godišnje - prekidamo Tumbu.

- Nije ti cifra tačna, možda je i veća, ali neću da kažem. Hoću da objasnim ovo: kao trener koji je s Partizanom mnogo postigao, a kako su rezultati merilo vrednosti, ja sam se svoje cene držao. Zbog struke i naših trenera koji će odlaziti preko granice. Naučio sam to pre deceniju u Kuvajtu, nas desetak iz Jugoslavije imali smo minimalac u odnosu na Engleze i Brazilce koji su se štitili međusobno. Kada je transfer veliki, 100-200.000 maraka gore-dole ne znači mnogo, ali se ne sme ispod cene jer se tako obaraju ostali transferi.

Zato je Tumbaković, valjda, odbio izdašniju ponudu Arisa...

- Čelnici prvoligaša iz Soluna su se prvi javili, u novembru prošle godine pričali smo sat-dva u "Kontiju", ponuđen mi je ugovor na pet godina. Na njihovu cifru dodao sam još 30 odsto kako bi me odbili, ali je predsednik kluba koji ima 47 firmi, jedna od njih je i "InterAmerika", rekao da će razmisliti... Kada sam bio u završnim pregovorima sa AEK, javio se i rekao da daje sve u kešu, plus 200.000 maraka više, međutim, bilo je kasno. Dao sam reč, a moji ciljevi su veliki, hoću Ligu šampiona. Do tih visina predstoji nam samo jedan krug kvalifikacija.

Počeo sam pričom o ljubavi, pa da tako i završimo. Pitanje za Tumbu: kako ćete u Atini raditi bez ljubavi?

- To sam pitanje i ja sebi postavio još pre par godina kada sam počeo da razmišljam o inostranstvu. Moje dve ljubavi su Partizan i Radnički... Sada ih ostavljam. Pokušaću da s novim klubom pronađem neke dodirne tačke. Za sada postoji poštovanje jer su mi sve dali, ali zašto da ne verujem da ću zavoleti i ljude i običaje. Uostalom, Grci su pokazali u vreme agresije da su nam ne samo prijatelji, već i braća. A AEK i Partizan su se zbratimili. Više nego dovoljno za početak.

Ljubiša Tumbaković je pričao otvoreno, otkriva genezu razgovora i način pregovaranja. Neka se zna...

Jovan Sekulić

Vladimir Andrić, bariton, predstavlja se u subotu kao Onjegin u istoimenoj operi u Narodnom pozorištu

Pošta iz Holandije

Publiku očarao ulogom Dandinija u "Pepeljugi". Kada tenor postaje bariton

BEOGRAD - "Nudim svoje usluge baritona za ulogu Onjegina na ruskom jeziku. Imam 26 godina isto kao i Puškinov lik koga je slavni pesnik stvorio po sopstvenom uzoru." Ovako glasi ponuda koju je u šali sastavio mladi bariton Vladimir Andrić za svoju navodnu prezentaciju na Internetu. Bio je inspirisan pripremama za premijeru opere "Evegnije Onjegin" Petra Iljiča Čajkovskog, u kojoj ga publika danas u 16 časova u Narodnom pozorištu može videti u naslovnoj ulozi.

Veoma rano za naše prilike, još kao učenik srednje muzičke škole, Vladimir Andrić se ukuljučio u rad Operskog studija u našem nacionalnom tetaru koji je tada vodio Oskar Danon, a studije je nastavio kod slavne Biserke Cvejić. Iako još nije diplomirao iza njega stoje sjajno otpevane role u "Čarobnoj fruli", "Vešticama iz Salema", a publiku je očarao ulogom sluge Dandinija u hit operi ove sezone "Pepeljugi". U prethodnih godinu dana dobitnik je tri značajne nagrade.

- Spremajući ulogu Onjegina slušao sam snimke nekih evropskih i naših pevača. Posebno mi se dopao Dmitri Horoskovski. Svako je originalan na svoj način i nemoguće je kopirati ih.

Uloga sluge Dandinija u "Pepeljugi" je bila komična, Onjegin je nešto sasvim suprotno. Šta Vam više odgovara?
- Uloga Dandinija je zahvalnija. Postoje u većim operskim kućama na Zapadu pevači čiji su glasovi specijalizirani za Rosinija. Dandinija tamo pevaju upravo takvi. Ja nisam taj tip i nadam se da ću jednog dana pevati i Verdijeve uloge. Sada sam između. Bolje se osećam pevajući u "Pepeljugi" ali to je zato što sam do sada otpevao 23 predstave, a sa "Onjeginom" sam tek na početku.

Kažu da prave stvari za baritona dolaze tek u kasnijim godinama?
- Glasovi sa godinama tamne, menjaju se. Mene su dugo vodili kao tenora, a sada sam bariton. Kad je čovek mlad ne zna se kako će se njegov glas razvijati.

U proteklih godinu dana bili ste nagrađeni na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine, na takmičenju koje je organizovao Fond "Blago" i dobili ste nagradu Davidov...
- Prednosti takmičenja su u dinamičnoj komunikaciji. Počeli su da mi stižu katalozi sa drugih međunarodnih takmičenja, a poštom mi je stiglo delo jednog holandskog kompozitora koje mi je posvetio. To je posledica ovih nagrada.

B. Lijeskić
foto. N. Đurović

Povodom svetske praizvedbe komada Petera Handkea "Vožnja čunom"

Beograd čestitao Beču

BEOGRAD - Narodno pozorište uputilo je pismo kolegama u bečkom Burgteatru, u kome im čestita svetsku premijeru komada Petera Handkea "Vožnja čunom", koji se već sprema za izvođenje i u Beogradu.

"Počinjući pripreme u ratnim uslovima, naš ansambl se snažno identifikovao s tim delom. Zato je, verovatno, vašoj premijeri ovde poklonjeno toliko emocija i pažnje. Gospodinu Pajmanu, njegovim glumcima i saradnicima želimo da njihova predstava postigne slavu i dug život. Nadamo se da ćemo deo tog uspeha ponoviti i sa našom predstavom", kaže se u pismu.

RTS počinje snimanje drame Harolda Pintera

"Bez pogovora" - bez nadoknade

BEOGRAD - Dramski tekst "Bez pogovora" engleskog pisca Harolda Pintera, uskoro će zaživeti na malom ekranu. Sredinom juna, redakcija igranog programa RTS sa rediteljem Slobodanom Ž. Jovanovićem počinje snimanje ove televizijske drame. Tekst je prevela Nada Ćurčija Prodanović, urednik je Aleksandar Avramović, direktor fotografije Veselko Krčmar, scenograf Dobrila Stefanović, kostimograf Sofija Kuzmanović. Glavne uloge tumačiće Boris Komnenić i Dragan Petrović.

U RTS ističu da je pisac Harold Pinter omogućio da se drama snimi bez nadoknade.

J.Ž.

U narednih sedam dana o jugoslovenskom fudbalu će se odlučivati na domaćem i evropskom nivou

Nedelja odluke

Odbor za hitna pitanja FSJ u subotu odlučuje o našim klubovima u Evropi, dok će UEFA do kraja sedmice prelomiti o spornom meču sa Irskom

BEOGRAD - Najvažnije da je u našu zemlju došao mir što će se odraziti na sve životne sfere, tako i na fudbal - otvorio je u petak konferenciju za štampu u prostorijama FSJ generalni sekretar Branko Bulatović. - Sada ćemo moći da donosimo odluke, rešimo ratom nastale probleme.

Pred čelnim ljudima jugoslovenskog fudbala, počev od petka, stoji naporna sedmica, nedelja u kojoj će biti donete sve bitne odluke, vezane kako za domaće takmičenje, tako i za Evropu. Odbor za hitna pitanja FSJ trebalo bi do subote u podne da donese deo odluka.

- Pred nama su dve faze: prva izuzetno hitna, a to je prijava klubova za evropska takmičenja. Naime, pošto je potpisan mirovni sporazum ne vidimo razlog zašto se naši klubovi ne bi takmičili. UEFA je kao krajnji rok za prijavu odredila 15. jun, ali ćemo pokušati da pomerimo termin, a smatram i da može jer se u nekim državama, kao što je Španija, šampionat i kup završavaju tek krajem meseca. Međutim, ne treba očekivati da na sednici Odbora za hitna pitanja donesemo sve odluke, gde prvenstveno mislim na sistem takmičenja... O tome ćemo razgovarati do kraja iduće nedelje na sednici Izvršnog odbora - kaže Bulatović.

Drugo pitanje koje "drma" našim fudbalom je utakmica reprezentacije sa Republikom Irskom koja nije bila odigrana zbog sportskog presedana, odluke irske vlade da ne izda vize našoj ekspediciji.

- I ovu odluku očekujemo do kraja iduće nedelje. Dobili smo obaveštenje da će u ponedeljak zasedati Predsednički bord UEFA koji čine prvi čovek Lenart Johanson i potpredsednici Matareze, Braun, Eržik i Ondal. Oni će utvrditi proceduru odlučivanja, odnosno odrediće telo nadležno da kaže konačnu reč. Da li će to biti Disciplinska komisija UEFA, Komisija za Evropsko prvenstvo ili sam Predsednički bord, videćemo.

Mediji su se bavili spekulacijama oko kazne, Irci su čak strepeli da bi mogli biti diskvalifikovani...

- Kako su odigrali utakmicu sa Makedonijom od toga sigurno neće biti ništa. Lično, smatram da figuriraju dve opcije: da ih UEFA kazni oduzimanje bodova i da zakaže novi termin, ili da se meč odigra na neutralnom terenu - mišljenje je Bulatovića.

U jedno sumnje nema: pred jugoslovenskim fudbalom je nedelja za odluke.

B. Cvetojević

Košarkaši dobili dan odmora jer Makedonci ne dolaze

Plavi na prinudnom

Počelo je sitno odbrojavanje... Do starta evropskog vašara košarke u Francuskoj deli nas devet dana. Košarkaški vladari sveta i Evrope u prinudnom egzilu, u Atini, hvataju zalet za novi pohod na pobedničko postolje. Jugoslovenskoj košarkaškoj družini nedostaju sparing utakmice na kojima bi stručni štab mogao da eksperimentiše, menja, uigrava linije. U poslednjem trenutku otkazani su mečevi sa Makedonijom.

- Grčka košarkaška Federacija, preko ministarstva za sport, izdejstvovala je dobijanje viza za makedonsku reprezentaciju, ali konzulat Grčke u Skoplju nije izdao putne dozvole našim južnim komšijama. Igračima smo dali dan pauze, trenirali smo samo pre podne, a u subotu ćemo se okupiti na večernjem treningu. Potreban im je odmor, da se organizam regeneriše. Milan Gurović se požalio na bol u uhu, koji je posledica udarca koji je dobio pre dva meseca u španskom prvenstvu. Mića Berić je dobio dan pauze zbog premora. Ostali rekovalescenti, Tarlać, Tomašević, Danilović i Topić, osećaju se bolje - kaže Željko Obradović.

Obradović namerava da u Francusku povede sve igrače koji su bili na pripremama u Grčkoj. Želi da sačuva koheziju tima, da igračima, koji će otpasti kao prekobrojni, direktnim postupkom da do znanja da računa na njih.

B.J.

Zvezda kaparisala Lukovskog

Na košarkaškoj pijaci polako počinje da se krčka i preti da uskoro proključa. Kao eksplozija odzvanja informacija da Dragan Lukovski želi da promeni klupske boje i crno-beli dres zameni crveno-belim. Lukovski se nalazi na korak od definitivnog dogovora o prelasku u Crvenu zvezdu. Reprezentativni plejmejker je postigao dogovor sa crveno - belima, a prema neproverenim informacijama, potpisao je i predugovor. Zvezda već godinu dana nije ravnodušna i želela bi da vidi na Malom Kalemegdanu Lukovskog, koji ima sve reference da postane naslednik Saše Đorđevića u reprezentativnoj selekciji.

Odlaskom Luke Pavićevića i Dragoljuba Vidačića, drugi jugoslovenski predstavnik u Evroligi je postao deficitaran sa pozicijom organizatora igre. Angažovanjem Lukovskog kao vrsnog pleja taj vakum bi se idealno apsorbovao.

B.J.