INTERVJU

Dr Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije i šef SRS

Srbiju čekaju strašno teški dani

Potpredsednik Vlade Srbije i šef Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj opet je u žiži domaće i svetske javnosti. Naime, zbog potpisivanja mirovnog sporazuma,odnosno zbog neslaganja da NATO trupe trupe u okviru mirovnih snaga UN dođu na Kosovo, dr Šešelj je najavio da će njegovi radikali istupiti iz koalicije sa levim blokom u Srbiji, posle četrnaestomesečne saradnje.

- Mi smo u Vladu ušli da bi sačuvali Kosovo i Metohiju. Znali smo da predstoji nasrtaj Amerikanaca i drugih zapadnih sila na Srbiju sa ciljem da se u ovoj fazi otmu Kosovo i Metohija. Mi smo na to upozoravali na vreme. Smatrali smo da se Kosovo i Metohija moraju braniti već u Kninu, a kasnije odbranom Republike Srpske. Sad je došao red na Kosovo, ali na ovom se zapadni agresori neće zaustaviti. Nasrnuće na Rašku oblast, Sandžak, Crnu Goru, Vojvodinu.
Branili smo Kosovo svim sredstvima, branili smo Kosovo po skupu cenu, ali uspešno. Ali, u jednom trenutku naši koalicioni partneri su ocenili da treba prihvatiti ultimatum sa zapada, podleći ruskim pritiscima preko Černomirdina i popustiti. Mi to nismo prihvatili. Mišljenja smo da treba izdržati do kraja, jer jednom bi agresija morala prestati, a suviše smo skupu cenu platili da bi sad odustali od odbrane Kosova. Mnogo industrijskih objekata u Srbiji je razoreno, komunikacija, mnogo ljudi je poginulo.

Ovaj plan je krajnje nepovoljan po Srbiju i srpski radikali neće prihvatiti američke, engleske i nemačke okupatore i nikad nećemo prihvatiti potpuno povlačenje naše vojske i policije sa Kosova. Ovim planom se Kosovo i Metohija izdvajaju iz pravnog poretka Srbije, uvodi se okupatorska uprava i okupator zauzima taj deo teritorije.

Šta je bila alternativa?
-Bilo bi još bombardovanja, ali ono bi moralo stati. NATO se ne bi tako lako usudio da krene u invaziju kopnenim trupama. Za njih bi to bilo politički neprihvatljivo, jer bi pretrpeli ogromne gubitke. Niko nije dobio rat samo bombardovanjem iz vazduha. To je ta alternativa, to su dva ključna razloga zbog kojih nameravamo da istupimo iz Vlade.

Šta čeka Srbiju?
- Srbiju čeka još mnogo velikih muka, neizvesnosti, nevolja i nesreće. Nevolja nevolju sustiže. Da smo izdržali na Kosovu, zaustavili bi pokušaj da nam se oduzmu Crna Gora, Raška, Vojvodina... Ovako, otvorili smo novu stranicu iskušenja. Jednom smo morali izdržati bombardovanje i invaziju do kraja. Ovim načinom ubija se moral u narodu, u vojsci. Imali smo izuzetno visok odziv rezervista, izuzetno uspelu mobilizaciju. Ko će te ljude ubediti da sutra treba da se brani Raška oblast, Crna Gora ili Vojvodina? To je ono što me najviše muči ovih dana i što mi prouzrokuje besane noći.

U javnosti postoji uverenje da sve to što se dogodilo sa Kosovom posledica ne baš vešte unutrašnje politike, ali prvenstveno i krajnje neprimerene i nepravedne svetske politike prema Srbima?
- Ne bih rekao da je to rezultat naše unutrašnje politike, odnosno ta dva faktora se ne mogu dovesti u istu ravan i nisu vremenski podudarni. Kosovski problem u Srbiji je prisutan odavno, ali definitivno za sve je kriva komunistička revolucija. Kriv je i kralj Aleksandar što je napravio Jugoslaviju, državu sa Hrvatima i Slovencima. Ali, to je istorija. Međutim, ako bi analizirali šta u poslednje vreme nije urađeno, onda moram da kažem da je kosovski problem trebalo rešiti 1991. i to žestoko. Tada, kad su se otcepljivali Slovenija i Hrvatska, kad je Amerika ratovala sa Irakom. Trebalo je radikalno rešiti to pitanje i dovesti ga pred svršen čin. Tako bi sačuvali i Makedoniju. Da smo odbranili RSK, kosovskim muslimanima ne bi palo na pamet da se otcepljuju. Ali, to je ono šta bi bilo da je bilo. Lako je danas biti pametan.

Srpski radikali su na sve to blagovremeno upozoravali i o tome postoje apsolutno čisti pisani dokazi. Ali, šta je tu je. Srbija je još jednom osakaćena, i mora da izdrži to što sledi.

Vaša Vlada je saopštavala u nekoliko navrata da sledi ekonomska obnova?
- Doživeli smo žestok ekonomski udarac. Nemamo mogućnosti da obnovimo razorenu industriju. Nešto ćemo popraviti i osposobiti. Moramo praviti nove rafinerije, mostove, puteve, kuće-sve to sa veoma skromnim novčanim sredstvima. Nikakve spoljne pomoći neće biti to vam garantujem. Pogotovo kad im ovim sporazumom omogućujemo da legalizuju agresiju. Ovaj sporazum Amerikancima daje ono što nikad ne bi dobili mogućnost da operu ruke, da opravdaju agresiju i da je podvedu pod norme međunarodnog prava, da institucionalizuju agresiju pod okriljem UN. Umesto da budu osuđeni i žigosani.

Kakva je suštinska razlika između ovog sporazuma koji smo prihvatili i onog iz Rambujea koji nam je nametan i koji je takođe bio nepravedan ?
-Ima nekakve razlike, ali ta razlika nije vredna ovolikih žrtava i ovolikih razaranja. Razlika je u tome što u ovom papiru stoji da se garantuje teritorijalni integritet SRJ. Ali ta garancija važi dok se eventualno ne otcepi Crna Gora. Nigde se ne govori o Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije i o teritorijalnom integritetu Srbije. U ovim načelima nema garancije da se NATO trupe mogu nesmetano kretati po celom području SRJ. Međutim, ne mogu se ova načela i ovaj plan dovoditi u istu ravan sa planom iz Rambujea. Ova načela su u ravni onih 10 načela kontakt grupe. Znači polazna pozicija. Ta načela kontakt grupe su bila takva da smo ih mi uz izvesne korekcije mogli prihvatiti. Međutim,u Rambujeu došlo je do razrade tih načela i došlo se do nečeg monstruoznog.
Sad su ovde načela monstruozna, i možete zamisliti šta sledi na kraju.

Posle svega šta smo preživeli, građani očekuju da im neko kaže šta ih sve čeka u bližoj i daljoj budućnosti ?
-Ja ne znam ko će šta kome reći. Ovo što govorim,govorim otvoreno i ponavljam -čeka nas još teža situacija. Hleba će biti,biće hrane,ali sve ostalo će biti krajnje loše. Moraćemo ići na racionalizaciju snabdevanja, mnogi ljudi su dodatno ostali bez posla i neće moći da kupe ni hranu.

Očekujete li da će se unutrašnje borbe u Srbiji zaoštriti?
-Verovatno hoće. Svaki demokratski politički proces podrazumeva političke borbe. To je prirodno i nije opasno. Ali opasno je to što će izdajnici dići glavu i što će se Amerikanci mnogo direktnije mešati u naše unutrašnje političke odnose, podsticati i pomagati te izdajnike poput Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vuka Obradovića,da ne govorimo o Milu Đukanoviću. Oni će sad da krenu u dokusurivanje onoga što je u Srbiji još ostalo.

Da se još jednom vratimo onom šta nam se dogodilo. Mnoge zemlje u Evropi i oko nas sačuvale su se razaranja i pogibija. Da li su Srbi zaista morali da stanu na put tom džinovskom mutantu od NATO?
-Pitanje je neprimereno. Slovenija se otcepila i greška Beograda je što taj odlazak Slovenije sprečavan i što nije ranije podstaknut. Ostale zemlje, poput Bugarske, Rumunije, Mađarske su bile u prednosti jer nisu bile federacije. Češka i Slovačka su pukle po preciznom šavu. SFRJ se nije mogla pocepati po šavovima jer je bila zasnovana na antisrpskim stavovima. Srbi nisu mogli mirno da prihvate da se pocepaju u više samostalnih država.

Da "primerimo" pitanje. Da li je SRJ morala da se sukobi sa NATO bez objektivne šanse da ne budemo poraženi?
-Srbi je morala da uđe u taj sukob i nije imala kud. Nije imala izbora. Srbija je mogla da dobije taj rat. Ali, šta znači dobiti taj rat:izdržati i ne dozvoliti da NATO ostvari svoje ciljeve. To smo mogli,ali ovog puta nismo izdržali do kraja. Tu je kod nas subjektivni faktor poklekao.

Poslednjih dana ste, mimo ranije prakse, vrlo oštro govorili i Rusima?
-Nisam naročito oštro govorio o Rusima. Oni nisu bili u stanju da sačuvaju ni svoju državu, a da tražim da brane moju. Na kraju zahvalni smo Rusima što se nisu priključili ovoj agresiji, ako se setimo šta nam je radio Kozirjev i mnogi drugi iz tog antisrpskog ruskog estabilišmenta. Sad se pokazalo šta nam je radio Černomirdin. Očekivao sam mnogo veću pomoć od Rusa, što može da bude pitanje i mojih emocija, ili nekih obećanja iz Rusije,koja nisu održana. Nismo tražili da Rusija ratuje za nas, ali mogla nam je dati savremeno oružje: rakete S-300, avione Suhoj ili savremene Migove, helikoptere.
Imali smo čime da platimo. Rusija nam duguje 1,5 milijardi dolara.To je dug našoj centralnoj banci. A plaćamo im gotovinski gas i naftu.

Kakve su Vaše procene hoće li svi Srbi, kao i Šiptari koji nisu bili lojalni "OVK" ovih dana krenuti ka Srbiji?
-Ja se toga pribojavam. O tome sam govorio i u Skupštini. Srbe dole nema ko da štiti. Ne verujem da će ostati tamo posle povlačenja naše vojske i policije i da se prepuste na milost i nemilost šiptarskim teroristima.

Da li je u vrhovima srpske vlasti, gde još sedite, bilo procena da će se stvari ovako loše završiti?
-Ne. I narod je očekivao da ćemo se do kraja boriti. A funkcije vlasti, od Republike pa naniže bolje su funkcionisale nego u miru.

NATO je protiv nas angažovao veliku silu ljudstva i tehnike. Vojnički gledano, oni nisu pobedili?
-To je tačno, ali šta to znači? To nam nije nikakva uteha.To će istoričari da se čude kako smo izdržali 70 dana. Nisu uspeli značajnije da nam unište vojnu silu. Uništen je izvestan broj fiksnih radarskih sistema i izvestan broj aviona. Čak mislim da je bila greška što su neki naši piloti često samoinicijativno poletali da se bore protiv NATO avijacije. Lično sam gledao kad je uzleteo jedan naš avion u susret više neprijateljskih. Oni su ustuknuli bez borbe.

Đoko Kesić
Foto: Novak Đurović