GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Petak 28. maj 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
28/05/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...


POŠTOVANI KORISNICI,

ZBOG USLOVA OTEŽANIH NAPADOM NATO NA ELEKTROENERGETSKI SISTEM SRBIJE POSTOJI MOGUĆNOST DA PREGLEDI VESTI "GLASA JAVNOSTI" NA INTERNETU STIŽU SA ZAKAŠNJENJEM.



U noći između srede i četvrtka, NATO avijacija raketirala Beograd, Niš, Kuršumliju, Valjevo, Kraljevo, Aranđelovac, Užice, Bor i Zrenjanin

Deca na meti NATO

BEOGRAD - Deca Dejana (5) i Stefan Pavlović (8) i 29-godišnja Biljana Momčilović poginula su u sredu u napadu NATO avijacije na Ralju kod Sopota. U Urgentni centar su primljeni teško povređeni Branislava i Vladimir Pavlović, roditelji poginule dece i Ljubinka Ivanović.

Napad na ovo mesto dogodio se u sredu oko 23.15 sati. U to vreme gađana su područja prigradskih naselja Makiš i Ostružnica, kao i rejon Bubanj potoka.

Avijacija NATO ispalila je na Beograd i šire područja grada 53 projektila. Jedan projektil NATO avijacije pogodio je u četvrtak oko 02.00 časa zgradu Jugoimporta SDPR na Novom Beogradu. Raketa nije eksplodirala, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su blokirali prilaze zgradi koja se nalazi u Bulevaru umetnosti, u neposrednoj blizini ambasade NR Kine koju je NATO agresor raketirao 7. maja.

Više snažnih detonacija čulo se u četvrtak i iz pravca Batajnice. Svedoci navode da je iz tog područja odjeknulo čak osamnaest izrazito jakih eksplozija.

UŽICE - Avijacija NATO u četvrtak u 11.55 sa četiri projektila gađala je televizijski i poštanski relej na brdu Zabučje kod Užica.

ĆUPRIJA - NATO avijacija je u četvrtak od 09.25 do 09.40 časova ispalila više od 10 projektila na farmu poljoprivrednog dobra "Dobričevo", oko četiri kilometra udaljenu od Ćuprije.

NIŠ - U četvrtak, u jedan čas i 45 minuta avioni NATO alijanse ponovo su se okomili na severozapadnu industrijsku zonu Niša, i tada je desetak izuzetno razornih detonacija potreslo čitav grad i okolinu.

Oko 03.00 časa neprijateljski avioni su ponovili napad na iste delove Niša.

KURŠUMLIJA - NATO avioni su se, u do sada najžešćem napadu na Kuršumliju, obrušili u četvrtak na prigradsko naselje Markovići.

Napad je trajao od jedan do četiri časa posle ponoći, i za to vreme je ispaljeno oko 30 projektila. Prema prvim informacijama žrtava i povređenih nema.

KRALJEVO - Jedan projektil NATO pao je u četvrtak u dva sata i dvadeset minuta u selo Vraneši, petnaestak kilometara udaljeno od Kraljeva. Projektil je eksplodirao na livadi tako da nije pričino veću materijalnu štetu.

ZRENJANIN - U preletu avijacije NATO alijanse, u četvrtak oko dva časa, jedan projektil je pao blizu železničke stanice u Lukićevu, u blizini Zrenjanina. Projektil nije eksplodirao, ali je pruga oštećena zbog čega je prekinut železnički saobraćaj od Zrenjanina prema Pančevu.

VALJEVO - U selu Rabas, desetak kilometara udaljenom od Valjeva, nadomak Brankovine, u sredu u 23.18 sati, jedan projektil NATO avijacije pao je na livadu zemljoradnika Tome Simića.

Desetak minuta ranije dva projektila na ispaljena su i na planinu Maljen i u širem rejonu Divčibara, čije su se snažne detonacije čule i u tridesetak kilometara udaljenom Valjevu.

PRIŠTINA - Tri lica su poginula a dva su ranjena u NATO bombardovanju sela Đelekare i Gornja Budriga u opštini Kosovska Vitina. Avijacija NATO sa dva projektila bombardovala je ta sela u sredu oko 22,45 časa. Materijalna šteta se utvrđuje.

U četvrtak, petnaest minuta po ponoći jednim projektilom raketiran je reon sela Bitinje u opštini Štrpce.
NATO avijacija je u četvrtak oko 9,50 časova ponovo bombardovala okolinu Prištine.
Sa dva projektila gađan je magacin TP "Grmija" u mest Lebane. Poginulih i povređenih nema, a materijalna šteta je velika.

Nešto posle 09.30 časova, takođe, sa dva projektila gađana su sela Verić i Tučep u opštini Istok.

BOR- Avioni NATO su u četvrtak oko 09.30 sati po sedmi put bombardovali ciljeve u Boru. Tokom polusatnog napada čulo se desetak snažnih detonacija. Meta napada je bilo skladište "Jugopetrola" na Zlatinskom putu koje je u prethodnim bombardovanjima u potpunosti uništeno.

 

Najveći broj poletanja u poslednja 24 časa

BRISEL - Avijacija NATO je u poslednja 24 časa izvršila najveći broj poletanja, 741, od početka vazdušnih operacija u Jugoslaviji, 24. marta, saopštila je u četvrtak Alijansa.

Od 741 poletanja, 308 aviona je izvršilo napade, kako se ističe u tom saopštenju



Tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji saopštila

Podignuta optužnica protiv Miloševića

Na "spisku" Tribunala i Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stoiljković

HAG - Tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Luiz Arbur saopštila je u četvrtak da je podigla optužnice protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića, predsednika Srbije Milana Milutinovića, potpredsednika savezne vlade Nikole Šainovića, Ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovića i načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Dragoljuba Ojdanića.

"Postoji kredibilna osnova za verovanje da su optuženi krivično odgovorni za deportaciju 740.000 kosovskih Albanaca i ubistva više od 340 identifikovanih kosovskih Albanaca", izjavila je Arbur na konferenciji za štampu koju je direktno prenosio CNN.

Arbur je dodala da je za optuženima raspisana međunarodna poternica i "apelovala" da se "sami predaju" Tribunalu.

Odluka Tribunala da podigne optužnicu protiv šefa države i u završnici mirovnih pregovora o Kosovu, ocenjena je u prvim dilomatskim reagovanjima kao politički potez, čiji je cilj miniranje mirovnog procesa.



Černomirdin u četvrtak u Beogradu

MOSKVA - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Balkan Viktor Černomirdin će u četvrtak, posle razgovora sa američkim i izaslanikom EU u Moskvi, doputovati u Beograd, saopštio je njegov predstavnik za štampu Valentin Sergejev.

Kako prenose agencije, Sergejev je naveo da nema nikakvih izmena u Černomiridnovim planovima i da ruskog izaslanika na aerodromu Vnukovo-2 čeka avion spreman za poletanje.

U zapadnim diplomatskim krugovima prethodno je nagovešteno da bi Černomirdinov dolazak u Beograd mogao biti odložen zbog izveštaja da je pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu podignuta optužnica protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Još, međutim, nije izvesno da li će sa Černomirdinom u Beograd doputovati i finski predsednik Marti Ahtisari, kako je ranije najavljivano.

Sergejev je novinarima još rekao da su se Černomiridin, Ahtisari i zamenik američkog državnog sekretara Strob Talbot, na razgovorima u Moskvi "u principu" usaglasili oko dokumenta o kosovskoj krizi.

"Dokument je skoro gotov", kazao je on.

 

NATO mora da prekine bombardovanje

VAŠINGTON - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Jugoslaviju Viktor Černomirdin pozvao je u sredu NATO da suspenduje vazdušne napade na SRJ ili će se suočiti sa povlačenjem Rusije iz pregovaračkog procesa.

Černomirdin je takođe zapretio da će obustaviti vojno-tehnološku saradnju sa SAD-om i zapadnom Evropom, da će odložiti ratifikaciju sporazuma START II i da će Rusija iskoristi pravo na veto kada UN bude raspravljala o rezoluciji o SRJ



Senat ponovo odbacio kopnene snage bez dozvole Kongresa

VAŠINGTON - Sa 77 glasova "protiv" i 21 "za" američki senat je u sredu ponovo odbacio meru koja bi ograničila američke vojne operacije na Kosovu bez dozvole Kongresa.

Tri nedelje pošto je odbacio predlog da se američkom predsedniku Bilu Klintonu dozvoli upotreba kopnenih trupa u vazdušnim udarima na Jugoslaviju, Senat je odbacio i predlog da se zabrane sredstva za ofanzivane ili mirovne snage u Jugoslaviji posle 1. oktobra bez prethodne dozvole Kongresa.



Počela jednodnevna diskusija o "Maršalovom planu" za Balkan

BON - Zapadne zemlje i specijalizovane svetske finansijske institucije počele su u sredu u Bonu jednodnevne razgovore o začetku svojevrsnog Maršalovog plana za obnovu jugoistočne Evrope, nakon okončanja kosovskog konflikta.

Šef nemačke diplomatije Joška Fišer pozvao je predstavnike tridesetak zemalja i svetskih organizacija da rade na "ambicioznom projektu" za unapređenje demokratije i ekonomskog razvoja na Balkanu, posle okončanja vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju, javlja Rojters.

"Moramo prekinuti ovu apsurdnost u kojoj je lakše skupiti novac za rat nego za mir", rekao jeFišer.

Pored zemalja Evropske unije, na sastanku su i predstavnici NATO, OEBS-a, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, Zapadne Evropske unije, Evropske investicione banke, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Japana i Kanade.



Bivši američki predsednik, Džimi Karter

NATO brutalno ubija civile

NJUJORK - Bivši američki predsednik Džimi Karter smatra da su vazdušni napadi na SR Jugoslaviju kontraproduktivni, naglašavajući da u njemu stradaju civili. U tekstu koji je u sredu objavio "Njujork Tajms", Karter j ocenio da je "odluka da se napadne ceo narod kontraproduktivna".

- Naše uništavanje civila je sada postalo besmisleno i veoma brutalno - dodaje Karter navodeći kao primer štete koje su prouzrokovale kasetne bombe.

Karter je rekao da 25.000 poletanja NATO-a i 14.000 projektila i bombi bačenih na Srbiju ne predstavljaju jasne pokazatelje o uspehu Alijanse u tom konfliktu.



Još 14.000 NATO vojnika u Makedoniji

BRISEL - Zemlje NATO zatražiće od Skoplja da dozvoli slanje u Makedoniju novog kontingenta od oko 14.000 vojnika, čime bi se na 30.000 povećao broj trupa Alijanse u toj zemlji, saznaje Frans pres u diplomatskim izvorima.

Neimenovani diplomata kazao je da je cilj NATO da bude spreman za slanje mirovnih snaga na Kosovo.

- Ako su trupe raspoređene blizu pokrajine, primena mira će biti lakša - rekao je on.



Leonid Ivašov, šef ruske uprave za međunarodnu vojnu saradnju

Evroazijska unija kao protivteža NATO

MOSKVA - Šef Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva inostranih poslova, general Leonid Ivašov izjavio je da Rusija treba da "inicira stvaranje evroazijske unije kao protivtežu NATO savezu".

- To bi bila protivteža aspiracijama Severnoatlanskog saveza za proširenje područja svog uticaja - izjavio je Ivašov u Institutu za vojnu istoriju Ministarstva odbrane.

Zamoljen da proceni mogućnosti Rusije da u 21. veku ponovo postane supesila, Ivašov je rekao da je ekonomski potencijal Rusije "devet puta veći od američkog". On je, međutim, upozorio da će taj potencijal moći da se iskoristi samo ako Rusija reši svoje unutrašnje političke i ekonomske nesuglasice.



Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu Crne Gore, Novica Vujošević

Humanitarna pomoć bakteriološki ispravna

PODGORICA - Sva humanitarna pomoć koja stiže u Crnu Goru prolazi kroz strogu kontrolu i u ovim pošiljkama nema toksičnih materijala, kako su ovih dana ustvrdili neki predstavnici Socijalističke narodne partije. Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu Crne Gore dr Novica Vujošević kaže da se pošiljke lekova testiraju u ovlašćenim laboratorijama, pri čemu se vrše njihove organoleptičke, mikrobiološke i hemijske analize kojima se utvrđuje ispravnost medikamenata.

Izuzetno je duga procedura kontrole, u kojoj učestvuju sve sami lekari specijalisti, tvrdi dr Vujošević, uz napomenu da se ranije događalo da neke vakcine nisu bile za upotrebu, kao što je bio slučaj sa vakcinom protiv velikog kašlja iz Mađarske 1994. godine. Ova vakcina je sadržala toksične materije i uništena je. Nije, u jednom slučaju, upotrebljena ni vakcina iz Italije. Prema tome, ističe dr Vujošević, nije moguće da neispravni lekovi dođu do pacijenata i do korisnika, kako je to tvrdila poslanik SNP u crnogorskom parlamentu Zorica Tajić - Rabrenović.

Optuživanje humanitarnih organizacija da namerno u Jugosalaviju i u Crnu Goru dopremaju hranu i lekove, opasne po ljudsko zdravlje nije zdravorazumno rezonovanje, napominje dr Vujošević, dodajući da bi bez humanitarne pomoći bilo velikih problema i nevolja, kako za bolesnike, tako i za stanovništvo u celini.

I.Čiković



EKSKLUZIVNO
Oskarovac Nikita Mihalkov za "Glas javnosti" o svom novom filmu

Kakve filmove gledaš - takav si čovek

Snimio sam "Sibirskog berberina" za 100 miliona stranaca u mojoj zemlji koji ne poznaju svoju istoriju i kulturu

SMOLENSK - Na Festivalu slovenskih i pravoslavnih zemalja u Smolensku, novi film Nikite Mihalkova "Sibirski berberin" koji je otvorio Kanski festival - nije prikazan.

- Ovaj festival ne pokušava da liči na bilo koji drugi. Nije bogat i nema svetskih zvezda, zato mi se dopada - kaže za naš list Nikita Mihalkov - Ako na jednom festivalu možete da vidite šta ljudi snimaju, i šta misle, ako nagradu dobije onaj ko ima pravo da se nazove umetnikom, onda je to dovoljno. Govorim o festivalu a ne o velikom gluvarenju. Često se ruski festivali trude da liče na evropske. Iz lokalnog komiteta partije, pozajme crveni tepih i svi hodaju kao da se nalaze u Kanu. Svetu smo interesantni samo ako idemo svojim putem, sledimo svoju tradiciju... Valjda je zanimljivije i prirodnije gledati film o Rusiji, snimljen u Rusiji nego u Holivudu.

Zamerke na Vaš film u Rusiji svode se na suviše Holivuda, američkih glumaca, 70 odsto dijaloga na engleskom.
- Svejedno mi je šta kritičari misle. O meni se toliko pisalo. Najvažniji u životu su vera, zdravlje, ljubav i čista savest. Sve ostalo je nebitno. Znam da film nisam snimao zbog novca ili slave, da se nekom dopadnem. Dovoljno mi je to što deca između 14 i 16 godina gledaju moj film po četiri puta. "Sibirski berberin" je u Rusiji gledaniji od "Titanika" a u Francuskoj se daje u 360 bioskopa i ima 2,5 puta više gledalaca od francuskog filma, koji je sa njim paralelno počeo da se prikazuje. Oni koji ništa ne razumeju kažu da sam snimio film za strance. Odgovaram im: "Tačno je. Jesam snimio film za strance". Ali, za 100 miliona stranaca koji žive u mojoj zemlji. Za sve one koji ne poznaju svoju zemlju, neznaju njenu istoriju i kulturu. Znate kako je u Rusiji. Ljudi idu u bioskop da gledaju one filmove koje ruže i osporavaju. Po tome kako gledate jedan film i šta u njemu nalazite, može se zaključiti kakav ste čovek.

Kao predsednik "Fonda ruske kulture" slavni ruski reditelj Nikita Mihajlkov izdvojio je ključna materijalna sredstva za Festival "Zlatni vitez".

Mihalkov, koji je za sat vremena boravka u Smolensku podigao veliku zvezdanu prašinu, ostavlja utisak autentičnog aristokrate ali drži i do imidža čoveka iz naroda.

Na kraju njegovog boravka jedan mladić od petnaestak godina, prišao mu je i upitao ga: "Nikita Sergejeviču, da li se osećate krivim što jedan dečak, bezvezni huligan koji vas je gađao jajima, leži u Butirskom zatvorskom za teške kriminalce. Više nego uzbuđeni Mihalkov je 15 minuta vatreno polemisao sa mladićem. Demantovao je optužbe da je dečaka šutirao, dok ga je njegov bodi gard držao, kako su preneli mediji. Tvrdio je da je dečak imao pištolj i da je uhapšen posle ovog krivičnog dela koji nema veze sa napadom na njega.

Vesna Milivojević



Rita Kinka nastupa sa Beogradskom filharmonijom

Bombe ne odlučuju kada ću da sviram

Pijanistkinja Rita Kinka predstaviće se na dva koncerta sa muzikom Rahmanjinova na sceni Kolarčeve zadužbine, u petak u 14 časova i na sceni zemunske opere "Madlenijanum", u subotu u podne.

- Klavirski koncert br. 2 Rahmanjinova sam neposredno pred rat spremila za koncerte u Skoplju koji su na kraju otkazani. Zato sam odlučila da taj program čuje beogradska publika. Slične koncerte sam održala u Novom Sadu pre rušenja trećeg, Žeželjevog mosta. Natalija Trul i ja trebalo bi da nastupamo u Novom Sadu 21. juna na Svetski dan muzike. Imam pozive za gostovanja u Austriji, tokom leta planirano je da odem u Moskvu i na Kipar - kaže Rita Kinka.

Ostali ste u Novom Sadu, aktivno nastupate i predajete na novosadskoj Akademiji u veoma teškim uslovima...
- Normalno je da svi radimo ono što smo i pre rata radili. Moj posao je moja unutrašnja potreba, kao disanje. Odluku o tome kada ću da prestanem da sviram trebalo bi da donesem sama, a ne rat ili bombe. Planiram i radim i dalje sa studentima. Bez obzira na situaciju mi, profesori moramo da budemo dostupni svojim učenicima.

B. Lijeskić



Miodrag Tabački o učešću na Praškom kvadrijenalu

Omaž scenografiji

Jedno od najznačajnijih predstavljanja jugoslovenskog teatra u svetu

Posle osam godina, na Praškom kvadrijenalu, najvećoj svetskoj manifestaciji pozorišne scenografije, kostimografije i arhitekture, pojaviće se i naši umetnici. U programu "Omaž scenografiji" Jugoslaviju će predstavljati Miodrag Tabački.

- Imao sam više od 15 samostalnih izložbi, od kojih je najznačajnija bila u Parizu. Prag je, međutim, još značajniji jer će Kvadrijenale videti najstručnija publika iz sveta.

Kojim ostvarenjima ćete se ovog puta predstaviti svetu?
- "Omaž scenografiji" je tematska izložba, a podrazumeva ne samo značajna dizajnerska ostvarenja, već i rešenja sa vizionarskim elementima važna za napredak struke. Izloženi radovi bi trebalo da imaju i specifičnosti vezane za prostore iz kojih dolaze. Okosnica onoga što izlažem biće specifičnost igranja u nekonvencionalnim ambijentima. Publika u Pragu videće rešenja za "San letnje noći", iz "Mikelanđela" izgorelog HNK u Splitu, kao i scenografiju iz stare fabrike pare u Antverpenu, gde je bila premijera "Balade o Herhalerinu". Scenografija za "Medeju", premijerno igrana na festivalu u Italiji, predstavlja džinovsku masku postavljenu na jednu od fasada gradskog trga. Tu su i "Pozorišne iluzije" sa balonima od helijuma. Uz ove radove, prilažem i 22 fotografije iz drugih predstava, koje se igraju na klasičnoj sceni - kutiji. Predstavama koje sam pomenuo, zadovoljio sam ono što smatram služenjem umetnosti. Ali, i ono što traži sama izložba - omaž scenografiji.

R. Radosavljević



Slobodan Žujović i Andrija Maričić, filmski autori, o nedovršenom putovanju na festival u Poljskoj

Ambasada kao Kafkin zamak

"Žao nam je što vaša vlada nije imala sluha za potrebe svojih građana da čuju iz prve ruke kako se provode ljudi koji se nalaze pod bombama već 60 dana, satanizovani od strane onih čiji interesi nisu dobrobit jednih, čak ni na uštrb drugih, kako oni to predstavljaju, već krojenje sudbine svih", kaže se, između ostalog, u pismu koje su publici i organizatorima Festivala kratkometražnog filma u Krakovu uputili jugoslovenski reditelji kojima je uskraćena poljska viza i, time, mogućnost da budu gosti manifestacije na kojoj su prikazani njihovi filmovi.

Slobodan Žujović i Andrija Maričić, "nepoželjni" autori poželjnih ostvarenja, pričaju kako su organizatori učinili sve što su mogli da im obezbede ulazak u Poljsku, ali je ambasada te zemlje u Budimpešti bila neumoljiva.

"Osećao sam se kao pred onim Kafkinim zamkom, dok sam stajao pred ambasadom i razgovarao s nekim glasom iz interfona" kaže Žujović. Ambasador je na kraju telefonom obavestio našu ekipu da, na njegovo veliko žaljenje, vize ne mogu dobiti zbog izričite zabrane poljske vlade i ministra za kulturu.

Važno je, ipak, da su filmovi producentske kuće "Fiks fokus" prikazani, a gledaoci su izrazili veliko negodovanje zbog nemogućnosti da se upoznaju sa stvaraocima.

R. Kupres



Dejan Bodiroga, u društvu Dragana Tarlaća, stigao u Solun

Kralj među kraljevima

Drim Tim polako dobija konkretne konture. Beli orlovi rasuti po čitavom svetu doleću u solunsko gnezdo, gde košarkaška reprezentacija Jugoslavije sprovodi drugu fazu priprema za evropski sajam košarke u Francuskoj. U četvrtak u ranim popodnevnim satima u Solun su doputovali učesnici finala grčkog plej - ofa Dejan Bodiroga i Dragan Tarlać.

- Evo, upravo ulazimo u predgrađe Soluna - svedoči u telefonskom razgovoru Dejan Bodiroga - Putujem zajedno sa Draganom Tarlaćem i večeras ćemo imati prvi trening. Malo sam umoran, grčko prvenstvo je okončano pre pet - šest dana. Nisam imao vremena da akumuliram snagu, teške su mi noge, ali motiv je veliki. Dragan i ja ćemo prvih nekoliko dana raditi po posebnom programu, postepeno dozirati trenažno opterećenje.

Poslednjih sedmica mnogo se priča o vašem odlasku u NBA ligu, u srpsku koloniju Sakramenta. Takođe, spominje se i prelazak u Kinder. Da li odlazite iz Atine?
- Za sada nema konkretnih rešenja. Postoje šanse da odem u NBA ligu, a imam i nekoliko zanimljivih ponuda iz Evrope. Imam ugovor sa Panatinaikosom i trenutno sam bliži ostanku u Atini. Videćemo... - zagonetan je najbolji evropski košarkaš u protekloj godini.

Ambicije reprezentacije?
- Bez dileme, najveći smo favoriti. Ako budemo kompletni ne vidim ko može da nam se suprotstavi. Ipak, sport je u pitanju, treba kvalitet dokazati na parketu, a prvenstvo je dugo i svi će želeti baš protiv nas da se dokažu - upozorava Bodiroga.

 

Toroman u Belgiji

Rajko Toroman, nekadašnji trener mlade reprezentacije Jugoslavije i prošle sezone prvi stručnjak Radničkog, postao je novi trener belgijskog prvoligaša Pauer Valvegin. Ugovor je ratifikovan na godinu dana. U tek okončanoj sezoni, Valvegin je zauzeo sedmu poziciju, a angažovanje Toromana predstavlja prvi korak u ostvarenju krupnih ambicija kluba



U četvrtak u Poljskoj počelo 27. prvenstvo Evrope za košarkašice

Bitka za Sidnej

Plave devojke imaju primarni cilj da se kvalifikuju za Olimpijadu

Poljska će od četvrtka pa do 7. juna biti domaćin najboljim evropskim košarkašicama na 27. šampionatu Starog kontinenta. Među 12 selekcija učesnica nalazi se i jugoslovenska reprezentacija predvođena trofejnim tandemom Vesković-Kovačić s kojima su plave dame 1991. u Izraelu osvojile bronzanu medalju. Zato je košarkaški samit u Poljskoj prilika plavima ne samo da izbore jedno od mesta koje garantuje vizu za OI u Sidneju, već i za zapažen povratak na veliku scenu.

Reprezentacija je u Poljskoj kompletirana dolaskom Milanke Nedović koja je u Izraelu sa svojim timom osvojila duplu krunu. Njeno iskustvo kao i košarkašica vršačkog Hemofarma koje su ove sezone uspešno vojevale u Evropskoj ligi mogla bi da bude prevaga u mečevima odluke.

- Ekipa je odlično pripremljena, fizički, tehnički i taktički. Pored svega, radi se o igračicama visoke individualne vrednosti. Dakle, imamo predispozicije za uspeh. Šta se podrazumeva pod uspehom? Pa, najvažniji je prvo plasman u četvrtfinale, a onda... - uz osmeh će selektor Miodrag Vesković.

Sve reprezentacije su podeljene u dve grupe sa po šest timova. U dalje takmičenje, dakle četvrtfinale, plasiraće se najbolje četiri selekcije iz obe grupe koje će zatim nastaviti borbe po sistemu eliminacije (prvi sa četvrtim, drugi sa trećim...).

Grupa "A"

Grupa "B"

Litvanija

Letonija

Rusija

Italija

Nemačka

Češka

Hrvatska

Poljska

Slovačka

Jugoslavija

Francuska

BiH


28. maj: Jugoslavija-BiH (20)
29. maj: Jugoslavija-Poljska (18)
30. maj: Jugoslavija-Litvanija (16)
1. jun: Jugoslavija-Italija (20)
2. jun: Jugoslavija-Češka (18)



Naši rukometaši se privikavaju na egipatsku klimu

Plavi jači od vrućine

Plavi rukometaši u Kairu odbrojavaju poslednje dane pred početak Svetskog prvenstva. Završnicu žestokih priprema naše reprezentacije ne remeti ni velika vrućina u Egiptu.

- Veoma je toplo, vlažnost vazduha je velika, ali polako se aklimatizujemo. Uostalom, zato smo i došli ranije u Kairo - kaže golman plavih Dejan Perić, koji je egipatsku žegu stigao sa prehladom.

- U četvrtak smo počeli i da treniramo normalno, jer smo prvih dana imali kraće treninge zbog toga što se u halama vršile završne pripreme za start takmičenja. Na treninzima smo počeli da uvežbavamo taktiku za prve mečeve sa Kinom i Australijom. Sve teče prema planu i svi radimo punim intenzitetom. Istina, Petrić još nije zalečio povredu leđa, ali nadam se da će uskoro sve biti u redu - zaključio je Perić .





Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

Diskusija/Message board


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange