GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Subota 22. maj 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
22/05/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...


Poginulo devetnaest zatvorenika i stražara

ISTOK - Najmanje 19 osoba je poginulo, a 10 ranjeno u petak kada je avijacija NATO gađala Kazneno-popravni dom u Istoku. Još najmanje sedam leševa ostalo je u zatvoru.

Prema rečima upravnika zatvora Aleksandra Rakočevića, poginuo je i zamenik upravnika Nedžmedin Kaličanin. Još četiri stražara su teže povređena. Veliki broj zatvorenika pobegao je za vreme napada. Od 1.000, koliko ih je bilo na izdržavanju kazne, mnogi su bili pripadnici "OVK", rekao je Rakočević.

KPD u Istoku raketiran je u pet navrata s 24 rakete; u 8,40 sati izručena su dva projektila, u 9,20 sati 10, od 13 do 13,30 sati pet, tri rakete oko 14 sati i od 14,05 do 14,15 sati četiri projektila.

Jedan od portparola NATO u Briselu, general Volter Jerc, potvrdio je ovaj napad, ali nije izneo preciznije podatke.



Avijacija Severoatlantske alijanse dejstvovala u petak po celoj Srbiji

Nove žrtve NATO

SOMBOR - U noći između četvrtka i petka u Somboru je odjeknula serija veoma snažnih detonacija. NATO avijacija gađala je skladište "Naftagasa", u južnoj industrijskoj zoni grada, koja je bila zahvaćena dimom i plamenom. Prema dosadašnjim informacijama, u napadu na Sombor poginuo je Nikola Hinić, a više osoba je ranjeno. Hinić je poginuo kada je jedan projektil avijacije NATO u Ulici Vuka Karadžića pogodio kuće porodica Hinić i Knežević. Njihovi domovi su potpuno uništeni.

BEOGRAD - U četvrtak u 20.20 časova NATO avijacija je gađala skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici u Beogradu. Rezidencija švajcarske ambasade u Beogradu pretrpela je, tokom ovog napada, znatna oštećenja. Gotovo svi prozori švajcarske rezidencije na beogradskom Senjaku, okrenuti prema "Jugopetrolu", popucali su od snažnih detonacija. U švajcarskoj rezidenciji u vreme napada bio je prijem povodom nacionalnog praznika te države. Prema nezvaničnim informacijama, povređenih nema.

U petak, neposredno posle ponoći, meta napada bio je reon Lipovačke šume.

NATO avijacija dejstvovala je u petak u 11,13 časova na području Kosmaja. Jedan projektil pao je u šumu, iza Spomenika kosmajskom partizanskom odredu.

SMEDEREVO - Avioni NATO su u petak u dva navrata dejstovali na području Smedereva. Avijacija je najpre oko 11.00 časova sa tri projektila gađala skladište "Jugopetrola" u Godominskom polju. To je bio sedmi napad na ovo skladište u kome je pričinjena ogromna materijalna šteta. Nešto pre 13.00 časova gađan je s jednim projektilom predajnik Radio Smedereva u Godominskom polju.

PRIŠTINA - Avijacija NATO u petak je nastavila da dejstvuje po isključivo civilnim ciljevima na području Kosova i Metohije i za skoro sat i po izručila oko 25 projektila. Šest projektila ispaljeno je od 08,25 do 09,00 časova na području planine Mokra Gora, zapadno od opštine Zubin Potok. Agresorska avijacija za dvadeset minuta, počev od 09,25 časova, sa tri projektila gađala je atar sela Dobrevo, u opstini Kosovo Polje. Nešto pre 09,30 sati više detonacija čulo se u okolini Uroševca.

ISTOK - Jedan zasad neidentifikovani muškarac je poginuo, a jedna žena je teže povređena prilikom žestokog bombardovanja Kazneno-popravnog doma u mestu Istok na Kosovu. Prvi napad na Dom sa dva projektila dogodio se u petak u 08,40 sati, a drugi put je NATO napao u 09,20 časova, kada je avijacija lansirala deset projektila. Jednim projektilom agresorska avijacija gađala je i farmu "Dubrava" u Istoku.

SMEDEREVSKA PALANKA - NATO avioni su u petak u 11,15 časova sa najmanje dva projektila gađali železnički most na pruzi Smederevska Palanka - Velika Plana kod Bresja. Avioni NATO nadletali su područja opština Smederevska Palanka i Velika Plana dvadesetak minuta.

BOR - Bor je u petak po četvrti put bio na meti NATO. U 11.10 časova, avioni su u dva navrata, sa nekoliko projektila, gađao skladište "Jugopetrola", koje je u prethodnim napadima potpuno uništeno. Prema prvim informacijama, povređenih nema, ali je materijalna šteta na susednim objektima velika.



Foto: Z. Raš

Košmarna noć porodilja u bolnici "Dr Dragiša Mišović"

Na svet uz bombe

"Jelenu, koju smo moj suprug i ja čekali šest godina, nisam stigla ni da upoznam kada je pala granata na porodilište. Nas pet porođenih carskim rezom, bile smo u intenzivnoj nezi koja je najviše stradala. Do tog trenutka, Ružica koja je bila jedina budna, i ja čule smo detonacije u blizini, ali nismo htele da verujemo da će možda biti pogođena i bolnica. A onda se sve zatreslo i staklo je počelo da leti svuda po sobi - vraća se u spasovdansku tragičnu noć porodilišta "Dr Dragiša Mišović" Irena Dinić (33), kada je NATO granata pokušala da preseče tek rođene živote.

"Iako sam bila najudaljenija od prozora nisam stigla da se zaštitim i staklo mi je raseklo nozdrvu i usnu. Lekari su me šili u hodniku, a ja sam sve vreme razmišljala šta je sa bebama, i hoćemo li ih uopšte ponovo videti. Hoćemo li mi ostati bez njih, ili one bez nas? - uzbuđeno nastavlja ova mlada žena, sa vidnim tragovima posekotina na licu, koja je te iste noći sa svim bebama, drugim porodiljama, trudnicama, i operisanim ženama prebačena u Ginekološko akušersku kliniku "Narodni front".

Njih pet sa bebama u ovom porodilištu dele sobu. Osim Aleksandre Rančić koja je iz operacione sale doslovce izašla pet minuta pre granatiranja, podarivši život jednom prelepom dečaku - sve su bile raspoložene da govore. Nju treba i razumeti jer je još bila u anesteziji, kao uostalom i Aleksandru Tomić (25) koja se porodila uoči Spasovdana uveče u 20,45, dok je Ivana Kostić (33) iz Vranja operacionu salu napustila dva i po sata pre bombardovanja.

- Tek sam počela da se budim. Rana me je užasno bolela, ali sam na nju istog trenutka zaboravila kada je granata udarila- priča Ivana. Razmišljala sam šta da radim jer sam još primala infuziju. U jednom trenutku sam pomislila, možda bi bilo bolje da nekako padnem sa kreveta, tako ću biti bezbednija. Pitala sam se šta je sa mojom Teodorom, pošto nisam uspela da je vidim... A onda su stigli lekari i sklanjali nas. Nisu čekali nosila. Mene je izneo na svojim leđima dr Antić.

Slična osećanja iznosi i Aleksandra Tomić čija devojčica još nije dobila ime. O tome kako će se zvati tek treba da odluči triopogodišnji brat Bojan. Ali je zato osmogodišnji Vuk za svog brata, kojeg mu je podarila majka Ružica Dimić (31), zaposlena u bombardovanoj bolnici, ime pripremio unapred. Nije znao u kakvoj će mu se noći roditi brat, ali mu je dao pravo ime. Maleni dečak se zove Ognjen...

- Kada sam počela da radim, otvoreno je porodilište. Kada sam rodila svog drugog sina, oni su ga nasilno zatvorili. Nadam se, privremeno- veli Ružica dok sa nežnošću drži sina u naručju.

Sve one imale su samo jednu misao u paklenoj dedinjskoj noći. Da svoje bebe vide i uzmu u naručje. I da ih ni za trenutak ne ostavljaju same. To su im u GAK "Narodni front" i obezbedili tako da posle svega mogu mirno da se oporavljaju i čekaju odlazak kući.

Zorica Ostojić



Završeni razgovori Černomirdin-Talbot-Ahtisari u Moskvi

Velike razlike u stavovima, razgovori konstruktivni

MOSKVA - Razgovori specijalnog ruskog izaslanika Viktora Černomirdina sa zamenikom američkog državnog sekretara Strobom Talbotom i finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem o krizi na Kosovu koji su počeli u četvrtak oko 20.45 po moskovskom vremenu, okončani su u petak popodne. Pozivajući se na diplomatske izvore Itar-Tass navodi da razlike između Rusije i zemalja članica NATO i dalje ostaju velike, a posebno kada je reč o obustavljanju napada na SRJ.

Zamenik američkog državnog sekretara Strob Talbot izjavio je u petak da su razgovori u Moskvi bili "zadovoljavajuće konstruktivni" i da će se iduće nedelje vratiti u rusku prestonicu radi njihovog nastavka. Finska ambasada je saopštila da je Ahtisari takođe napustio rusku prestonicu i da će se na nastavak razgovora o kosovskoj krizi vratiti iduće srede.

Ahtisari je rekao da će pre njegove eventualne zajedničke misije u Beograd sa Černomirdinom morati da se preciziraju ciljevi i načini pregovora sa jugoslovenskim vlastima.

"Pravo nadmetanje će se odvijati sa jugoslovenskim vlastima", dodao je on. Nemoguće je proceniti da li je jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umekšao stav prema zahtevima Zapada u vezi sa rešavanjem kosovske krize, izjavio je Ahtisari i dodao da se nada, "Jugoslovena radi", da je Milošević promenio stav.



Počeli razgovori političkih direktora G-8 o Kosovu

Usaglašavanje teksta rezolucije UN

BON - Politički direktori ministarstava inostranih poslova sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije nastavili su u petak na Petersbergu kraj Bona razgovore o Kosovu. Cilj sastanka je usaglašavanje teksta nacrta rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na osnovu koje bi započelo okončanje rata na Kosovu i bili obustavljeni napadi NATO na Jugoslaviju.

U diplomatskim krugovima sve se češće ponavlja plan koji je u četvrtak u Briselu izložio nemački kancelar Gerhard Šreder. Prema toj zamisli, bilo bi moguće da se vremenski usklade tri akcije nužne za okončanje sukoba u SRJ. Odnosno, moglo bi da se istovremeno usvoji rezolucija Saveta bezbednosti UN, da se obustave napadi NATO i da počne povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova koje se može međunarodno proveriti.



Povodom krize u SRJ Papandreu i Bilt na sastanku u Moskvi

Grci imaju plan za obustavu agresije

MOSKVA - Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Papandreu doputovao je u petak u jednodnevnu posetu Mokvi gde će o kosovskoj krizi razgovarati sa ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovom. Papandreu je trebalo da razgovara i sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika za SRJ Viktorom Černomirdinom međutim, on je otkazao kako ovaj, tako i susret sa izaslanikom UN za Kosovo Karlom Biltom koji je u petak takođe boravio u Moskvi. U saopštenju iz Černomirdinovog kabineta nije objašnjeno zašto su sastanci otkazani.

Bilt i Papandreu doputovali su u Moskvu kako bi sa ruskim diplomatama razmotrili plan o doturanju humanitarne pomoći žrtvama sukoba u Jugoslaviji, Srbima i kosovskim Albancima.

Šef grčke diplomatije je takođe najavio da će ruskim zvaničnicima izložiti svoj plan za dvodnevnu obustavu napada NATO na Jugoslaviju, kako bi bila pružena šansa diplomatskim inicijativima. Izvori bliski Karlu Biltu rekli su da će on otputovati iz Moskve za Stokholm, a da će se sa Černomirdinom sresti narednih dana.



Madlen Olbrajt u emisiji Leri King Lajv izjavila

Smanjene razlike sa Rusijom

VAŠINGTON - Američki državni sekretar Madlen Olbrajt ocenila je u petak da su Rusija i NATO približili svoje stavove po pitanju načina rešavanja krize na Kosovu.

"Razlike sa Rusima u nekim pitanjima u vezi sa kosovskom krizom su umanjene", rekla je ona u emisiji "Leri King lajv", u kojoj je učestvovala zajedno sa britanskim šefom diplomatije Robinom Kukom. Olbrajtova, međutim, nije precizirala o kojim pitanjima se radi. Ona je rekla da se upravo čula telefonom sa svojim zamenikom Strobom Talbotom i sa specijalnim izaslanikom predsednika Rusije za SRJ Viktorom Černomirdinom.

Ističući da su britanski i američki stavovi isti, Robin Kuk je rekao da "nema razlika između SAD i Velike Britanije" po pitanju slanja kopnenih trupa na Kosovo. Kuk je insistirao i na potpunom jedinstvu zemalja NATO-a po pitanju neophodnosti slanja mirovnih snaga na Kosovu koje bi garantovale ciljeve Saveza. On je demantovao i svako neslaganje sa Nemačkom.



Evropska komisija uputila predlog vladama zemalja članica EU

Pooštriti sankcije SRJ u vazdušnom saobraćaju

BRISEL - Evropska komisija je u petak predložila vladama 15 svojih članica da prošire sankcije u vazdušnom saobraćaju uvedene prema SR Jugoslaviji zbog rata na Kosovu, saopštio je portparol Komisije.

Dosadašnja zabrana letova jugoslovenskih aviokompanija na linijama između zemalja EU i SR Jugoslavije biće proširena na evropske i kompanije iz trećih zemalja, kada je usvoji Savet ministara EU. Osim toga, jugoslovenskim aviokompanijama će biti potpuno zabranjeno da sleću i poleću sa aerodroma u EU, bez obzira na destinaciju.

U novoj zabrani izuzeci će biti predviđeni za letove "hitne prirode" ili za humanitarne ciljeve. Izuzeci koji se odnose na neke čarter letove aviokompanija iz Crne Gore i dalje će ostati na snazi.



Rugova u poseti Makedoniji

SKOPJE - Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova doputovao je u petak u Skoplje. Rugova bi trebalo da se sastane sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim, ali termin tog sastanka još nije preciziran, saznaje se u kabinetu Gligorova. On treba da poseti i izbegličke logore u Makedoniji.



Ulcinj najčešće odredište izbegličkih kolona

PODGORICA - U Crnu Goru izbeglice počinju da stižu i iz Beograda, Kraljeva i drugih gradova u Srbiji. "Prve laste" stigle su u Berane, gde je sa područja Srbije pristiglo 36 porodica sa 104 člana. Dvadesetak porodica ovde je došlo upravo ovih dana. Sa Kosmeta, u beranskoj opštini, ima oko 400 porodica, svih nacionalnosti.

Rekord po broju kosmetskih izbeglica, inače, u Crnoj Gori i dalje drži Ulcinj, sa 43.000 ovih nevoljnika. Talas se, međutim, ne zaustavlja. Upravo poslednjih dana, dnevno stiže po hiljadu beskućnika u najjužniji grad na Jadranu. Većina, oko 90 odsto smešteni su u privatnim kućama, a ostali u izbegličkom kampu kod hotela "Neptun".

Rožaje su i dalje, takođe, opsednute raseljenicima. Brojka od 15.000 još je daleko iznad optimalne koju bi mogla da izdrži opština sa ekonomskom snagom kojom raspolaže rožajska opština. I ovde je većina raseljenih lica u privatnim kućama. Poslednjih dana, zahvaljujući naporima same opštine i državnih organa Republike, standard za izbeglice je sve bolji. Raseljenike svakog dana obilaze četiri zdravstvene ekipe, obavljaju preglede i daju terapiju. U Rožajama, među izbeglicama, pojavila se vašljivost, pojava koja neminovno prati ratnu bedu, ali je brzom intervencijom sprečeno njeno širenje. Ovde počinje vakcinacija dece do pet godina starosti.

U Plavu izbeglica ima više od polovine ukupnog lokalnog stanovništva, 7.500. Većina je u privatnim kućama, a jedan broj u hotelu "Plavsko jezero". Neki su se smestili u kolektivnom utočištu u Vrujicima kod Gusinja.

Osim ovih mesta, i u Baru je relativno veliki broj Kosovara našao privremeno stanište, njih oko 2.600. Samo manji broj kosmetskih izbeglica odlučuje se da napusti Crnu Goru i pređe u Albaniju.

I. Čiković



Inicijativa nevladinih eko-fondacija "Grin limes" i "Gups fulvis"

"Bela knjiga" za međunarodni eko-sud

VALJEVO - Teritorija SRJ, površine 102.173 km koja zauzima 0,07 odsto svetskog, odnosno 2,1 posto teritorije evropskog kontinenta, na osnovu međunarodnih kriterijuma, zajedno sa planinskim prostorom Bugarske, predstavlja jedan od šest evropskih i 153 svetska centra biološke raznovrsnosti. U SRJ su praktično svi biomi Evrope i pt od 12 svetskih suvozemnih bioma, a Jadransko more čini deo jedinstvenog bioma mora i okeana. Uz ljude, žrtva NATO bombardovanja je i živi svet sa najvrednijim prirodnim dobrima. Mete agresora bili su Kopaonik, Fruška Gora, Tara, Šara, prirodni parkovi Grmija i Palićko jezero, specijalni rezervat Petrovaradinski rit, zaštićeni spomenici prirode Gazimestan (stanište endemskog kosovskog božura), kanjon Miruše, Ovčarsko-Kablarska klisura, Zlatibor, Jastrebac, Rudnik, Divčibare...

Posebnu pretnju za životnu sredinu, život i zdravlje ljudi predstavljala su bombardovanja azotare, rafinerije i petrohemijskog kompleksa u Pančevu, pogoni "Prve iskre" u Bariču. Opasne supstance dospele su u atmosferu, vodu, na tlo; koncentracija otrovnih materija neposredno posle NATO bombi bila je i hiljadu puta veća od dozvoljenih, predstavljajući veliku pretnju za ljude i eko sisteme na širem prostoru Balkana. Štetni produkti sagorevanja nafte dospeli su do Poljske, približavaju se Finskoj, mogu ugroziti i Mađarsku, Grčku, Italiju... Ovi nus-produkti plove Dunavom - naftna mrlja dugačka je 15 km, široka bar 400 metara. Riba iz Dunava, nizvodno od Pančeva, ne sme se upotrebljavati u ihsrani.

Tokom dosadašnjih napada NATO na SRJ, prekšreno je 20-tak međunarodnih konvencija iz oblasti zaštite životne sredine, čiji su potpisnici i zemlje članice NATO alijanse. Naše nevladine organizacije "Grin limes" iz Beograda i "Gips fulvis" iz Valjeva inicijatori su osnivanja Međunarodnog ekološkog suda, čije bi ingerencije bile da utvrdi štete na flori i fauni SRJ. U pripremi je i ekološka "bela knjiga" koja bi svetu na dokumentovan način svedočila o zločinu na našu zemlju i na ovom planu.

U valjevskom kraju, koji je najčešći koridor za prelet NATO leletica, primećena je velika seoba divljači. Tako se vuk pojavio na Povlenu, beže divlje svinje i srneća divljač, velika je uznemirenost fazana. Kolonija beloglavog supa u kanjonu Trešnjice, retke i gotovo iskorenjene vrste orlova lešinara za sada je stabilna. Ozbiljnija istraživanja trenutno nisu moguća zbog stalnih preleta NATO aviona.

U nevladinim ekološkim organizacijama SRJ izražavaju nadu da će ovi podaci posle prezentacije kompetentnim predstavnicima UN kojima će biti omogućen uvid u posledice bombardovanja najugroženijih lokaliteta, izazvati pažnju i solidarnost eko-pokreta u svetu.

B. Vićentijević



"Hrist sa mačem" (Dečani, 14. vek)

Izložba kosmetskih fresaka u Grčkoj

Blago naših manastira

ATINA - U Međunarodnom kulturnom centru "Zapion" u Atini, 26. maja otvara se izložba "Freske manastira Kosova i Metohije". Postavka je prošle godine bila izložena u Galeriji "Progres" i obuhvata 41 kopiju fresaka iz 13. i 14. veka. Posle Atine, gde ostaje do 4. jula, postavka ide na Krit, Rodos, Krf, Solun i Patras.

Ova izložba, kaže Boris Iljenko, direktor Zavoda za međunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju, biće i pokušaj deblokade procedure upisa manastira Dečani u listu svetske kulturne baštine Uneska, kao i nastojanje da se ona proširi na Gračanicu, Bogorodicu LJevišku i Pećku patrijaršiju. U Grčkoj se ova izložba najavljuje kao jedan od najznačajnijih kulturnih događaja. Predgovor katalogu napisao je književnik Milorad Pavić.

J.Živković



Zbornik radova o Rastku Petroviću

Iz sveslovenskog pamćenja

Rastko Petrović (1898-1949) zajedno s Milošem Crnjanskim i Momčilom Nastasijevićem, spada među tri najznačajnija srpska pesnika koje s dobrim razlozima vezujemo za dvadesete godine - kaže Novica Petković, jedan od trinaestorice autora Zbornika radova o Rastku Petroviću (Institut za književnost i umetnost), koji je predstavljen u Udruženju književnika Srbije.

- Ovaj zbornik nastoji da prvi put celovito iz različitih uglova osvetli Petrovićevu poeziju i ukaže na mesto koje ima u razvoju srpskog pesništva 20. veka. On je prvi obratio pažnju na duboke folklorno - mitske obrasce našeg kulturnog nasleđa. Vraćao se unazad sve do zajedničkog slovenskog pamćenja, a bez toga mi danas ne bismo mogli da objasnimo knjigu "Vučija so" Vaska Pope - kaže Petković.

Zbornik radova o Rastku Petroviću sastoji se iz tri dela: prvi se bavi najoštrijim problemima u pesništvu Rastka Petrovića, drugi govori o pojedinim tematskim osobenostima njegove poezije i u poslednjem svaki autor Zbornika analizira po jednu njegovu pesmu.

D. Tasić



Most do mira

NOVI SAD - U okviru akcije "Most do mira" dvadeset uglednih novosadskih umetnika zajednički je u petak ispod srušenog Varadinskog mosta oslikavalo 15 metara dugo platno.

"I umetnička dela čine neku vrstu mosta, jer govore univerzalnim jezikom, koji je svima razumljiv. Pošto je Novi Sad čuven po svojim slikarima, mislili smo da upravo oni svojim delima mogu da premoste dunavske obale, koje su ovog proleća nasilno ostale razdvojene", reči su jednog od organizatora projekta, direktora Galerije "Pečat" mr Jasne Jovanov.

Platno će na Varadinskom mostu, razapeto između dva stuba, ostati nekoliko dana, potom se seli u izložbeni prostor SPC "Vojvodina", da bi na kraju bilo poklonjeno Muzeju grada Novog Sada.

E.N.L.



Generalni sekretar FSJ Bulatović i selektor Živadinović razgovarali sa predsednikom UEFA

Johanson naš

Ostrvska misija Branka Bulatovića, Milana Živadinovića i Dan Tane je završena, a generalni sekretar FSJ je prezadovoljan odrađenim poslom. Birmingem, London, Dablin...

- Gledali smo finale KPK, razgovarali sa našim internacionalcima iz Lacija (Mihajlović, D. Stanković) i Majorke (J. Stanković i Paunović), a onda i s predsednikom UEFA Lenartom Johansonom. Šveđanin je sam prišao, pričali smo 20 minuta i on se posebno interesovao za događaje u našoj zemlji. Taj dijalog je bio ljudski, sportski, prijateljski - tvrdi Bata Bulatović. - I što je najvažnije: nije bilo reči o bilo kakvoj mogućnosti eliminacija naših selekcija.

U Birmingemu sa predsednikom UEFA, u Dablinu sa predsednikom Fudbalske federacije Republike Irske.
- Sa gospodinom Patrikom Gvilijem gledali smo finale kupa. Bio je to treći meč, posle dva remija, Brej, koji je ispao iz lige, pobedio je petoplasirani Harks sa 2:1. Za našeg selektora Živadinovića odlična prilika da se još jednom uveri u način igre "republikanaca", fanatično navijanje...

 

Sve po planu

U Dablinu je posao završen. "A" selekcija će odsesti u hotelu "Berlington", a u četvrtak, odmah po dolasku, treniraće na stadionu na kojem se utakmica igra. Sutradan će biti i poslednji trening. Utakmica se igra 5. maja u 15 časova po lokalnom, 16 po našem vremenu.

Mlada selekcija će sa "A" timom stići čarterom u Dablin i odmah će se autobusom uputiti u 156 kilometara udaljeni Kork. Sa vršnjacima Irske odmeriće snage dan ranije, u petak, 19,30 časova (20,30 po našem).

I opet ohrabrenje, ni Irac ni jednog momenta nije govorio o bilo čemu drugom osim o utakmici...
-Gvili je bio veoma ljubazan, dobar domaćin i uveravam vas da niko u Britaniji ne postavlja pitanje našeg gostovanja.

Branka Bulatovića, dakle, ne brine ni zasedanje UEFA u Barseloni...
- Ne, evropska "kuća fudbala" je samo obznanila da će se 25. maja pričati o situaciji na Balkanu. To znači da će više reči biti o meču Makedonija-Hrvatska zbog bezbedonosne situacije, a ne i o našim susretima jer igramo u Dablinu i Solunu. Mene više brine sednica 27. maja kada će UEFA doneti odluku o klupskim takmičenjima, ali se nadam da će dotle sve biti jasno i da će naše ekipe igrati u Evropi. Znači, spremamo se za mečeve sa Republikom Irskom i Maltom jer tu nikakvih nepoznanica nema!



Neizvesno kada će se as Kindera priključiti pripremama plavih

Danilović u autu!

Naš proslavljeni košarkaš Predrag Saša Danilović želi da što pre zaboravi proteklu sezonu. Operacija ligamenata skočnog zgloba udaljila ga je od Svetskog šampionata u Atini, a tokom klupske sezone više je vremena proveo na rehabilitaciji i lekarskim ispitivanjima nego na radnom mestu, lidera Kindera. Epilog je poznat. Bolonjski klub nije odbranio titule prvaka Evrope i Italije, dok je osvajanje nacionalnog kupa slaba uteha za tim koji uvek ima najveće ambicije.

 

Trio u Poljskoj

Zoran Sretenović, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, potpisao je novi jednogodišnji ugovor sa poljskim prvoligašem Stalom iz Ostrova. Sreti će društvo u Stalu praviti i nekadašnji košarkaš Crvene zvezde i Spartaka Dejan Mišković koji je takođe parafirao jednogodišnju vernost.

U narednih nekoliko dana Slađan Stojković treba da potpiše ugovor sa Slaskom iz Vroclava

-Okončao sam prvu fazu saniranja povrede kolena. Čini mi se da ide na bolje, videćemo šta će biti. Nadam se da ću se potpuno oporaviti pre početka EP u Francuskoj - škrt je na rečima Danilović.

Kada očekujete da ćete se priključiti pripremama najboljeg državnog tima?
- Ne znam. Potpuno sam u autu zbog svih trenutnih problema. Ne mogu da preciziram tačan datum, ali čim budem bio potpuno spreman staviću se na raspolaganje stručnom štabu. Ako ne saniram povredu nema razloga za optimizam - priča iz Bolonje Saša Danilović.



Plavi rukometaši u ponedeljak kreću na SP u Egipat

Sa treninga u polufinale

Uprkos seriji otkaza već ugovorenih prijateljskih utakmica, jugoslovenski rukometaši su nastavili pripreme za nastup na Svetskom prvenstvu u Egiptu. U grčkoj Veriji, plava ekspedicija radi nesmanjenim intenzitetom. Za test utakmice pobrinuli su se više nego ljubazni domaćini, tako da će selekcija Jugoslavije pre polaska put Egipta odigrati kontrolni meč sa Kilkisom, osvajačem kupa Grčke.

Prema planu priprema plavi u "zemlji faraona" takođe imaju ugovorene prijateljske mečeve i to sa selekcijom domaćina i reprezentacijom Nemačke. Uz trenutni razoj situacije plave neće iznenaditi slučaj da se na prvenstvu pojave bez dovoljnog broja kontrolnih mečeva.

- Znam da nam neće biti lako - kaže Rastko Stefanović. - Međutim, izdržaćemo sve. U prva dva susreta imamo relativno slabije protivnike, Kinu i Australiju. Mi ćemo se protiv njih praktično uigravati i uz dve pobede možemo lakše dočekati derbi sa Francuskom. Plasman u polufinale pokazao bi da smo jaki i bez odgovarajućih vrhunskih priprema.

Put Egipta plavi će krenuti u ponedeljak 24. maja. Prvi prvenstveni meč reprezentacija Jugoslavije će igrati u Port Saidu 2. juna sa selekcijom Kine. Potom slede susreti sa Australijom, Francuskom, Korejom i Švedskom.



Deo atletske reprezentacije u Jugoslaviji, deo u Grčkoj

Topić na zaletištu

Prva grupa atletske reprezentacije Jugoslavije, najviše ih tehničkih razloga, još nije krenula put Grčke, kako je to prvobitno bilo planirano. Čekajući neophodne vize, plavi će se zadržati još neki dan kod kuće, tako da će po svemu sudeći krenuti u Atinu 26. maja, kada je najavljen polazak i druge grupe atletskih reprezentativaca.

Iako veći deo plavog atletskog karavana još nije stigao u zemlju domaćina dva velika evropska takmčenja (KEŠ i Kup Evrope), u Grčkoj se već neko vreme na pripremama nalazi manja grupa perspektivnih atletičara Jugoslavije. Među odabranima, u Kalamati treniraju: Jahić(dalj), Đurđević(troskok), Niketić(vis), Čegar (kugla, disk) kao i sprinterka Vukosava Đapić. Za prvu proveru forme reprezentativci će iskoristiti međunarodni mitnig koji će danas biti održan u Kalamati.

Pored grupe talentovanih reprezentativaca, u konkurenciji današnjeg takmičenja, očekuje se i nastup jugoslovenskog rekordera skoka u vis Dragutina Topića, koji je za razliku od ostatka reprezentacije, bez problema, već krenuo put Grčke.







Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

Diskusija/Message board


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange