GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Četvrtak 20. maj 1999.
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Updated:
20/05/99 00:00 (GMT +01:00)

Najnovije vesti...

Video galerijaVideo galerija

English

Francais

Deutsch

Italiano


Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Tražimo saradnike...

NATO avijacija u 58. noći napada na SR Jugoslaviju dejstvovala po Beogradu i južnoj Srbiji

Civili ponovo na meti

BUJANOVAC - Avijacija NATO gađala je u sredu sa 16 projektila jugoistočni deo opštine Bujanovac, na jugu Srbije. Napad na područje Bujanovca trajao je od 9.20 do 10.17 sati, javili su beogradski mediji.

Detonacije su se čule i u Vranju, udaljenom oko 30 kilomatera od Bujanovca.

BEOGRAD - Snage NATO bombardovale su u noći između utorka i srede oko 22.30 skladište "Jugopetrola" kod beogradskog izletišta Ada Ciganlija. U tom napadu nije bilo povređenih.

Nakon bombardovanja, u skladištu "Jugopetrola" u Beogradu izbio je manji požar, a na nekoliko okolnih zgrada u naselju Banovo Brdo popucala su stakla. Radnička ulica, u kojoj se nalazi depo "Jugopetrola", jedno je vreme bila zatvorena za saobraćaj.

SUVA REKA - Jedan projektil NATO pao je u utorak oko 21.10 na šire područje Suve Reke.

PRIŠTINA - Avijacija NATO nastavila je u sredu dejstva po ciljevima na Kosovu i Metohiji. Nešto pre 13.00 časova, avijacija NATO sa tri projektila bombardovovala je periferiju Peći, a u isto vreme jedan agresorski projektil ispaljen je na napušteni hotel "Park" u strogom centru grada.

Sa dva projektila, takođe nešto pre 13,00 časova, raketirano je naselje Belaćevac u opštini Kosovo Polje, a deset minuta kasnije u istoj opštini sa četiri projektila gađano je naselje Pomazatin.

U 13.00 časova, sa dva projektila pogođen je atar sela Ljubižda u prizrenskoj opštini.

 

Imena poginulih u napadu na Gnjilane

GNJILANE- Od zadobijenih povreda u bombardovanju NATO na Gnjilanu u sredu su preminuli Ademi Dževad, radnik "Binačke Morave" i tri radnice Poljoprivrednog kombinata "Mladost" Ćiprijanović Gorica, Savić Đurđa i Cvetanović Vesna.

Radnik Mitrović Sava je operisan i nalazi se na intenzivnoj nezi. Ostali su, prema izjavi dr Dragana Mihajlovića, upravnika bolnice, van životne opasnosti.

PRIZREN - NATO avijacija je u sredu pre podne u dva naleta napadala civilne objekte na području Prizrena.

U vremenu od 9,23 do 9,36 časova, sa sedam razornih projektila NATO avioni su raketirali selo Zagradska Hoča nadomak Prizrena, koje je nastanjeno isključivo albanskim življem.

U ponovljenom napadu u periodu od 9,55 do 10,20 časova NATO alijansa ispalila je još pet projektila u neposrednoj blizini stočne pijace na periferiji Prizrena. Pijaca je u trenutku raketiranja bila prazna, ali su civilni objekti u njenoj neposrednoj blizini pretrpeli velika razaranja.

GNJILANE - Na meti avijacije zapadne alijanse po šesti put od početka napada na Jugoslaviju, u sredu u 10,20 časova, bila je uža industrijska zona Gnjilana.

Sa tri projektila velike razorne moći pogođeni su već ranije bombardovani pogoni "Binačke Morave", "Mladosti" i "Kosmet prevoza". Tri žene su poginule, a jedan muškarac je teško ranjen u ovom bombardovanju Gnjilana.



Razgovori u Helsinkiju završeni, Černomirdin stiže u Beograd

Moguća obustava bombardovanja

HELSINKI - Predsednik Finske Marti Ahtisari izjavio je da su razgovori predstavnika Rusije i SAD o izgradnji zajedničkog pristupa u rešavanju kosovske krize završeni u sredu u pozitivnom tonu i da specijalni ruski izaslanik Viktor Černomirdin putuje u Beograd.

"Černomirdin će otputovati u Beograd, a složili smo se da se po njegovom povratku ista grupa ponovo sastane u Moskvi", dodao je on, ne iznoseći detalje o razgovorima.

 

Ahtisari ne dolazi u Beograd

HELSINKI - Iako je Černomirdin izrazio nadu da Ahtisari putuje zajedno s njim u prestonicu SR Jugoslavije, finski predsednik neće posetiti u sredu Beograd, saopšteno je u predsedničkom kabinetu.

Pitanje moguće obustave vazdušnih udara NATO na SRJ "najverovatnije će biti razjašnjeno posle pregovora specijalnog izaslanika ruskog predsednika Viktora Černomirdina sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem", izjavio je u sredu savetnik Černomirdina Valentin Sergejev.

Po mišljenju Sergejeva, Černomiridn će uspeti da dobije ozbiljne pomake u pregovaračkom procesu u regilisanju kosovske krize.



Masimo Dalema se sastaje sa Solanom

Blizu smo rešenja

RIM - Italijanski premijer Masimo D'Alema saopštio je da će u sredu posetiti sedište NATO u Briselu kako bi o kosovskoj krizi razgovarao s generalnim sekretarom Alijanse Havijerom Solanom, javlja Rojters.

"Rešenje konflikta na Balkanu sve nam je bliže i smatram da bi donošenje jedne takve rezolucije UN bio realističan i neophodan potez", rekao je italijanski premijer.



Šreder protiv kopnenih trupa

BRISEL - Nemački kancelar Gehard Šreder izjavio je u sredu da se slaže sa dvojnim diplomatsko-vojnim naporima da se reši kosovska kriza, ali da se oštro protivi slanju kopnenih trupa na Kosovo.

Pritisnut pitanjima brojnih novinara da prokomentariše neshvatljivo zalaganje britanskog šefa diplomatije Robina Kuka za upućivanje kopnenih trupa u južni deo Srbije, Šreder je rekao da nema nameru da se upušta u debatu o stavovima Britanije naglasivši da kopnene trupe ne bi bile dobro rešenje. On je rekao da "polaže velike nade u političko rešenje" i da NATO ne bi trebalo da sada menja svoju strategiju i ulazi u neplanirane poduhvate.

"U odnosu na blizinu postizanja mirnog rešenja mnogo sam veći optimista nego što sam to bio pre par nedelja. Moj stav je jasan. Protiv sam bilo kakvog slanja vojnika na Kosovo", kazao je Šreder.



Britanija ipak odustaje od kopnene invazije

PARIZ - Francuski ministar za odnose sa Evropom Pjer Moskovici izjavio je u sredu da izgleda da Britanija odustaje od poziva za kopnenom ofanzivom na Kosovu, pri čemu je potvrdio da se Pariz suprotstavlja angažovanju kopnenih snaga NATO.

"Oni su se sada unekoliko povukli", rekao je Moskovici drugom kanalu francuske televizije, odgovarajući na pitanje o britanskom predlogu za kopnenu ofanzivu na Kosovu.

"U bilo kom slučaju, mi nismo za kopnenu intervenciju", rekao je on. Šef francuske diplomatije Iber Vedrin je međutim saopštio novinarima da je trenutna politika NATO da se nastavi sa vazdušnim napadima, kombinovanim sa diplomatijom.



Predsedavajući OEBS Knut Volebek o krizi u SRJ

Traži se odgovarajući mehanizam

BRISEL - Norveški ministar spoljnih poslova i predsedavajući OEBS Knut Volebek, izjavio je u sredu u Briselu da se "još razrađuju mehanizmi" za prestanak vojnih operacija u Jugoslaviji.

Volebek je posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO Havijerom Solanom rekao da je "potrebno da se nađe odgovrajući mehanizam" za izlazak iz sadašnje krize. U ovom trenutku, dodao je, nemam odgovor na to pitanje.



Predstavnički dom Kongresa SAD odobrio sredstva za rat u SRJ

Zaštita nacionalnih interesa

VAŠINGTON - Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je hitna sredstva od 14,6 milijardi dolara, najvećim delom namenjenih za finansiranje rata protiv Jugoslavije. Predlog zakona o hitnim sredstvima podržalo je u utorak uveče 269 kongresmena, a protiv je glasalo 158. Podržala ga je većina u obe stranke - Republikanskoj i Demokratskoj. Očekuje se da Senat odobri Predlog zakona, a potpis predsednika države Bila Klintona više je nego siguran.

Klinton je tražio polovinu te sume - 6,05 milijardi dolara, ali su Republikanci rekli da je potrebno više sredstava kako bi se ojačale oružane snage, tvrdeći da je njihovo slabljenje dopustio upravo predsednik države.

Ipak, progovorili su i oponenti američkoj politici na Balkanu: "Ovaj rat ubrzano postaje debakl koji konkuriše vijetnamskom", rekao je demokrata Denis Kučinić.



Generalni sekretar NATO Havijer Solana izjavio

NATO otvoren za ideju prekida vatre

BON - Generalni sekretar NATO Havijer Solana izjavio je u sredu da je Alijansa "bez daljeg otvorena prema ideji prekida vatre", ali da jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević mora da da jasan znak da će snage bezbednosti u potpunosti biti povučene sa Kosova. U isto vreme, u intervjuu za "Zidojče cajtung" Solana je naglasio da će Alijansa napade na Jugoslaviju nastaviti sve dok "Milošević ne promeni sadašnju poziciju".

Generalni sekretar NATO je istakao da su NATO zemlje saglasne u stavu da osnova daljeg političkog rešavanja kosovskog problema mora biti rezolucija Saveta bezbednosti UN. Podsećajući da su u toku diplomatske inicijative za okončanje sukoba na Kosovu, Solana je rekao da je "optimista koji veruje da će se brzo doći do rešenja".

Na opasku da NATO do sada, posle dva meseca napada, nije uspeo da zada odlučujući udarac srpskoj armiji, Solana je rekao da je reč o "visoko profesionalnoj armiji pripremljenoj za akcije u manjim jedinicama".



U novom NATO ataku na Valjevo opet stradali civili

Da mi bog sačuva bar Miroljuba

Valjevci će i 18. maj pamtiti po žestokom napadu NATO avijacije. Agresorske letelice, kao i 2. maja, bacile su "tepih bombi" na "Krušik" i okolna naselja. Prvi put bilo je to na zapadni deo najvećeg valjevskog kolektiva, sada je stradao istočni deo. Poginula je na kućnom pragu Milka Krunić (72), iz sela Jasenice, a povređeno je najmanje 17 ljudi koji su pomoć potražili u Urgentnom centru valjevske bolnice - sedmoro teže, van životne su opasnosti, desetoro lakše.

Geleri su leteli na sve strane, najviše Valjevaca na taj način je i povređeno, dok je domaćinstvo Mileta Krunića iz Jasenice uništeno direktnim pogotkom.

- Samo što smo se sin i ja vratili iz Valjeva i seli za sto da nešto pojedemo. Čujem avione. Izađem napolje i viknem Miroljubu i Milki - bežite, pobiće nas! Nekako sam se zaklonio iza štale, sinu su geleri prebili nogu, veseloj Milki nije bilo pomoći. Sve sam pokušao, nije vredelo. Ostalo je jedino da joj tu, u avliji, zapalimo sveću. Kuće više nema, da mi bog sačuva bar Miroljuba - suznih očiju govori Mileta, dok su komšije, ni same ne verujući šta se u trenu desilo, pokušavale da se nađu pri ruci.

Krunići su, inače, od "Krušika" udaljeni dva do tri kilometra vazdušnom linijom. U bolnici, Miroljub skrhan bolom, jedva je mogao da izusti: "Majku sam izgubio, bez kuće ostao..."

Potpuno je razorena i kuća Radoslava Simeunovića u Donjoj Grabovici, u blizini proizvodnih pogona PP "Vujić". Srećom, bila je prazna, Simeunovići su se sklonili na sigurnije, kod rođaka.
Koju su sreću tek imali Đurovići, takođe iz Donje Grabovice. Slobodan i supruga mu Mirjana bili su na njivi. On kosio, ona u bašti kopala. Dok dlanom o dlan, huk aviona.

- Bacio sam se u seno, to me je spasilo. Za ženu sam mislio da je stradala jer je bila baš onde gde sam posle video krater. Kuću nisam poznao, došle komšije, vele da raspremamo.... Danas ništa ne radimo, danas slavimo što smo živi - sređuje košmarne utiske Slobodan.

U ovom delu Valjeva bombe su pale i u blizini kuće Milivoja Milinovića i Živomira Maksića. Niko nije povređen. Stradala je i Ulica 9. maja, u Novom naselju. Teže je povređena Jovanka Vujić (63). Bila je napolju, dok se snašla i potrčala ka garaži, geler je pogodio u glavu. Komšije i ekipa Hitne pomoći Doma zdravlja odvezli su je u bolnicu i ona je van životne opasnosti. Među teže ozleđenima je i Slavko Simić (53) koga su lekari operisali zbog povrede nadlaktice. I njegovo zdravstveno stanje je, kako kažu lekari, stabilno. Dobro su i Vladimir Milutinović (22), Milica Maksimović (71), Petar Ninić (72), Marija Marković (15), Mila Perić (21), Radmila Nestorović (72), Ankica Lazarević (42), Draga Krunić (47), Darko Krstić (21), Miodrag Tufegdžić (36), Veselin Simić (70), Milena Ilić (47), Zlatija Đorđević (42)...

- Vozila sam biciklu kod "Krušikovog" parkinga. Posle prve detonacije ostala sam "u sedlu", bežala sam plašeći se gelera. Kada je tresnulo drugi put, pala sam sa bicikla, lakše sam ozleđena - kaže Zlatija Đorđević.

O poslednjim dejstvima NATO agresora u samom "Krušiku" svedoči generalni direktor Miladin Ćirić:
- U donjem delu fabričkog kruga potpuno je izmenjena konfiguracija terena, teško se i pešice može proći.

Za kraj ove tužne priče i podatak da je komad od najmanje dva kvadrata betona, sve sa armaturom, težak kojih stotinak kilograma, iz "Krušika" preleteo "duplu traku", zgradu Poljoprivredne škole i pao u ekonomski deo školskog dvorišta.

B. Vićentijević
Foto. S. B. Tufegdžić



Neobično veliki grad koji je prošlog petka pogodio Srbiju podstakao mnoge sumnje

Bombarduju nas i ledenim bombama?

"Proverene" čaršijske vesti naveliko objašnjavaju da su ledenu nepogodu delujući "specijalnim sredstvima" na gradonosne oblake izazvali zapadni agresori. Dima, dakle, ima. A vatre?

Prošlog petka Srbiju je pogodio nazapamćeno jak grad. Padale su sa neba ledenice veličine i do deset santimetara u prečniku. Ne samo da su uništeni usevi, već su porazbijani i mnogi automobili, crepovi, prozori... Šta smo Bogu zgrešili, zapitali su se Srbi pre sedam dana. Čime smo se to na njega bacali pa nam na svu ovu muku šalje još i grad? No, jesu li Nebesa prava adresa za pitanja ove vrste? Među običnim svetom, ali i u stručnoj javnosti odmah posle "ledenog bombardovanja" javila se sumnja u prirodnost ovog nezapamćenog nevremena. "Proverene" čaršijske vesti naveliko objašnjavaju da su nepogodu delujući "specijalnim sredstvima" na gradonosne oblake izazvali zapadni agresori. Dima, dakle, ima. A vatre?

- To jeste vrlo moguće. Teorija kaže da neke čestice joda mogu da izazovu pretvaranje vodene pare u led. Kad znamo da je ovaj grad bio nenormalno veliki, onda ništa nije isključeno. Naravno, ja nemam nikakve dokaže za takve tvrdnje, to su samo pretpostavke. Ali, ako je već iz vojne prakse poznato da se specijalim projektilima može razbijati magla, da se mogu izazivati monsunski poremećaji širokih razmera, zašto da ne i grad? - razmišlja naglas elektroinženjer Miša Nikolić iz Beograda. Na sumnju ga nagone i svedočenja očevidaca o "neprirodnim plavim munjama" koje su tog petka parale nebo.

Beogradski meteorolog Branko Sparavalo, stručnjak svetskog autoriteta, višestruki svetski šampion u vremenskoj prognozi nije sklon da poveruje u "čaršijske priče":
- Iskreno rečeno, nisam razmišljao na taj način. Ovaj grad sam shvatio pre svega kao prirodnu pojavu... Veštačko delovanje na vremenske prilike jeste moguće, ali na mnogo užem području i po onome što je poznato u naučnim krugovima ne u ovolikoj meri. Ne treba zaboraviti da je isti taj gradonosni talas naneo i velike štete u Hrvatskoj. Mada, ledenice veličine jajeta... ne bih smeo da se zakunem da je vaša teza nemoguća - u dilemi je Sparavalo napominjući da ne pamti da je na ovim prostorima ikad zabeležen grad ovolikog intenziteta.

I njegov kolega iz Meteorološke opservatorije Slobodan Hadživuković nastupa profesionalno skeptično. Sve su to, smatra on, naučno neutemeljene teze.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da još uvek prikupljaju podatke o prošlonedeljnoj nepogodi, a već sada je sasvim izvesno da je ovaj grad po veličini ledenih padavina ako ne najveći, ono sigurno među najvećim ikad zabeleženim na ovim prostorima.
Eksperti inostranih meteoroloških institucija koje smo kontaktirali listom "nisu imali vremena" da govore za srpske novine. Jedino je ljubazni gospodin Valde iz belgijskog Kraljevskog meteorološkog instituta strpljivo saslušao naše pitanje. Onda je otćutao, značajno huknuo u telefonsku slušalicu i izgovorio jedno otegnuto, ali intrigantno:
- Moguće... veoma moguće...

D. J. Vučićević



"Glas javnosti" saznaje

Smenjen Milovan Vitezović?

Na mesto urednika umetničkog programa RTS-a umesto Milovana Vitezovića, koji je do sada obavljao tu funkciju naimenovan je Radomir Putnik. U telefonskoj izjavi za "Glas" gospodin Putnik je potvrdio da se na ovoj funkciji nalazi već dva dana.

Bivši urednik dramskog programa RTS-a kaže da je reč o unutrašnjem pitanju RTS-a i da o tome ne bi govorio. Milovan Vitezović, od koga smo hteli da zatražimo komentar smene i potvrdu ili demanti glasina o sukobu sa glavnim urednikom RTS-a Dragoljubom Milanovićem, bio je tokom čitavog dana zauzet. Organizator umetničkog programa koji nije želeo da se predstavi rekao je "Glasu" da je Vitezović upravo izašao i da još ne želi da daje izjave za javnost.

V. M.



Simoviću "Đurina nagrada"

ZRENJANIN - Akademik Ljubomir Simović ovogodišnji je dobitnik prestižne "Đurine nagrade", koju dodeljuje Narodna biblioteka iz Srpske Crnje. Nagrada se dodeljuje za najbolju pesničku zbirku objavljenu u prošloj godini, a Simović je zaslužio svojom "Ljuskom od jajeta", koju je izdalo "Vreme knjige".

Ovako je odlučio žiri, u kome su bili Vasa Pavković, Ivana Milankov i Milenko Stašević, a nagrada će biti uručena na svečanom otvaranju 38. liparskih večeri, polovinom juna u Srpskoj Crnji.

N.J.
Foto: Z. Sinko



Nikola Milošević otvorio ciklus beseda u Udruženju književnika Srbije

Providni izgovori zla

BEOGRAD- Čovek nije samo biće sklono da zloupotrebi moć, već i biće sklono da toj zloupotrebi nađe izgovor - rekao je akademik Nikola Milošević, otvorivši ciklus beseda u okviru protestnih okupljanja u Udruženju književnika Srbije. U svom izlaganju Milošević je pošao od Frojdovog antropološkog pesimizma, tvrdeći, za razliku od oca psihoanalize, da je najbolja moguća prepreka čovekovom zlu političko uređenje, dakako demokratsko.

Besednik je naveo nekoliko ilustracija providnosti izgovora zvaničnika NATO, nedostojnih jednog doktora filosofije, što je Vesli Klark, ili doktora istorijskih nauka, što je Džejmi Šej. "Ako je Klark filosofiji vičan koliko vojevanju, neka mu je na zdravlje, a voleo bih i da vidim profesora kod koga je Šej doktorirao" rekao je Nikola Milošević.

R. Kupres



Otvorena prva "Radova" ratna knjižara

Knjigom se štitimo od zla

- U ovom ratu svako se bori na svoj način. Pisci rečima, izdavači njihovim knjigama. Preduzeće "Rad" se priključilo ovoj borbi otvaranjem prve ratne knjižare - rekao je Dragoljub Janković, ministar pravde, na jučerašnjem otvaranju "Radove" knjižare u Ulici Moše Pijade 12.

Da knjigom može da se prkosi i štiti od zla istakao je i Simon Simonović, direktor "Rada":

- Ovo je prva ratna knjižara nastala pomoću "štapa i kanapa", iz ljubavi, nesvakidašnje, dirljive upornosti i dovitljivosti zaposlenih u "Radu". Bez vajkanja, "šta bi bilo kad bi bilo". I ako je sanjana, nije više samo san. U njoj su knjige razvrstane po najvišem knjižarskom standardu, istina ručno, bez kompjutera.

D.Tasić



 

Željko Lučić i Dunja Simić u "Pajacima"

Dunja Simić, sopran, posle gostovanja u Frankfurtskoj operi

Na ivici daha

U septembru ponovo u nemačkoj operi. Bez grama nesigurnosti

Kada je sredinom marta ove godine Dunja Simić otputovala na mesec i po dana u Nemačku kako bi spremila ulogu Nede za premijeru "Pajaca" Ruđera Leonkavala nije ni slutila da će ovde ubrzo započeti rat. U Beogradu je ostavila trogodišnje dete. Uz velike napore uspela je da posao završi do kraja... Razgovor za "Glas" počeo je sa suzama jer jedino tako može da priča o danima koji su joj doneli uspeh i patnju istovremeno.

- Sarađivala sam sa sjajnom ekipom pevača. Trebalo mi je vremena da se naviknem na rad sa dirigentom Karinjanijem i "terorisanje" tipa "hiljadu puta se vrati zbog jednog takta koji nije bio onakav kakim ga je on zamislio". Teško je navići se na taj perfekcionizam i na to da je dirigent bog. Kad se početničke krize završe i kad je uloga spremna, shvatite da je sve perfektno i da nemate ni gram nesigurnosti.

Kako je predstava izgledala kad je sve bilo gotovo?
- Režija koju je uradio Đankarlo del Monako je potpuno moderna. Neda je zamišljena kao muškarac u trupi i u početku je teško razlikovati od ostalih muškaraca. Obučena je u muško odelo ima crni šešir, bahat hod, puši i žvaće žvaku. Reditelj je dao prednost glumačkom izrazu, veoma često nas je dovodio do ivice daha.

U međuvremenu je kod nas počeo rat kako su ljudi tamo reagovali na Vas i na sve što se događa?
- Na konferenciji za štampu pred premijeru dirigent me pozvao da otpevam jednu ariju i predstavio me rečima: "Videli ste kako je Dunja donela ovu ariju, ali sigurno niste znali da je njen trogodišnji sin sinoć u Beogradu proveo noć u podrumu zbog bombardovanja. Sa njom ću ponovo sarađivati u septembru u Rosinijevom delu "Stabat mater".

B. Lijeskić



Vojvođanska "Knjiga solidarnosti" za postradale u celoj zemlji

Razglednice za novosadske policajce

NOVI SAD - Najveći vojvođanski izdavač, novosadski "Prometej", Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Društvo književnika Vojvodine pokrenuli su humanitarnu akciju "Knjiga solidarnosti", tokom koje će jednodnevni prihod od prodaje biti uplaćivan postradalima iz različitih delova Jugoslavije.

U okviru "Prometejskih dana" na štandu knjižare "Most", u sredu i četvrtak svoja izdanja ljubiteljima knjige po popularnim cenama ponudiće sam domaćin "Prometej" i "Ruske slovo", a celokupna zarada biće upućena porodicama radnika RTS nastradalima prilikom varvarskog bombardovanja. Narednih dana u ovu akciju će se uključiti ostale vojvođanske, a očekuje se učešće i beogradskih izdavačkih kuća. "Prometej" je već poslao 200 kompleta razglednica sa srušenih dunavskih mostova novosadskim policajcima, trenutno stacioniranim na Kosovu.

E. N . L.



Trener Željko Obradović radi sa šestoricom košarkaša

U Solun sa svih strana

Tamo daleko, u prinudnom izgnanstvu, košarkaška reprezentacija Jugoslavije nastavila je pripreme za najveći evropski samit basketa koji se narednog meseca održava u Francuskoj. Solun nije Beograd jer našu prestonicu ne može ništa da zameni, ali gostoprimstvo Grka je velika podrška nacionalnom timu. Posle brojnih peripetija vezanih za izdavanje putnih dozvola za pojedine članove državne selekcije juče je najzad počeo trenažni proces.

Istočni blok u Mađarskoj

U organizaciji "Beo Basketa" u sredu su u Mađarsku na skauting kamp otputovala petnaestorica košarkaša u nameri da u narednoj sezoni pronađu inostrani angažman. Naš severni sused je organizator kampa za takozvani "Istočni Bosman, što znači da će igrači koji potpišu ugovor moći kao domaći igrači da brane boje klubova iz nekadašnjeg istočnog bloka. Kvalitetom prikazanim na delu ugovore će pokušati da obezbede: Dejan Vukosavljević, Saša Savić, Željko Šele Vučurović, Milan Preković..

 

- Najvažnije je da smo počeli da se okupljamo. Petorici košarkaša koji su stigli iz Jugoslavije u ponedeljak uveče priključio se Miroslav Berić, dok se dolazak Nikole Lončara očekuje svakog momenta. Iz grupe reprezentativaca koja je trebalo na početku da se priključi solunskom frontu nedostaje Saša Obradović (očekuje se u subotu), dok je Marko Jarić zbog povrede kolena i operacije definitivno otpao - raportira trener Željko Obradović.

Kakva je atmosfera u taboru plavih?
- I pored velikih problema atmosfera je dobra, prepoznatljiva. Igrači su svesni situacije i spremni su na maksimalna odricanja. Treniramo dva puta dnevno u dvorani i na stadionu Iraklisa, koji nam je omogućio odlične uslove. Danas bi trebalo da stignu kondicioni trener Seda Krdžalić i lekar Dmitar Martinovski. Dudu Ivkovića očekujemo odmah po okončanju grčkog plej-ofa - kaže Obradović..



Rukometna reprezentacija prinuđena da na Svetsko prvenstvo ode bez kontrolnih mečeva

Grčka do Egipta

Udar nezvaničnih sportskih sankcija, još jednom je pogodio tabor rukometne reprezentacije Jugoslavije, koja se za Svetsko prvenstvo od 1. do 15. juna u Egiptu već petnaest dana priprema u Grčkoj. Posle otkaza, koji su im uz cinični osmeh uručili Španci, plave su uz nemušto izvinjenje izbegli i Makedonci, sa kojima je jugoslovenska selekcija trebalo da odigra dve test utakmice. Da se serija sportskih otkaza nastavi potrudili su se Tunižani. Naime, plavi su posle prijateljskih susreta sa Makedoncima planirali da otputuju u Tunis, gde su bili već viđeni u konkurenciji međunarodnog turnira na kome su pored reprezentacije domaćina učešće najavile selekcije Norveške i Makedonije. I Tunižani su pokušali da prikriju lice loše namere zarom finansijskih sredstava, navodeći plavima uz izvinjenje, kako nemaju sredstava da ugoste četiri reprezentacije na njihovom turniru. Situacija se nije promenila ni kada je naše rukovostvo iskazalo nameru da samo pokrije troškove državne selekcije. Pokušaj nije dao rezultat, jer nesuđeni domaćin još nije poslao odgovor put plavog tabora.

- Izgleda kao da niko neće da igra sa nama - žali se na situaciju selektor plavih Zoran Živković. - Računali smo na te probne utakmice, ali šta je tu je. Izgleda da mora da nastavimo sami. Radimo dobro i što je najvažnije atmosfera u timu je odlična. Ipak, više od otkaza uznemiruje nas stanje u našoj zemlji. U slobodno vreme "visimo" na telefonskoj vezi u očekivanju vesti o prekidu bombardovanja Jugoslavije. Možda će sve ove neprilike biti i dodatni motiv ekipi da na predstojećem takmičenju da i više od mogućeg - kaže Živković.

Čekajući odgovor iz Tunisa, za koji se može i pretpostaviti kakav će biti, plavi će nastaviti sa pripremama u Veriji. Nedostatak sparing partnera pokušaće da nadoknade sa kombinovanom selekcijom domaćina Grčke, uz uverenje i nadu da Egipat kao domaćin predstojećeg svetskog skupa rukometaša neće podleći političkim pritiscima...



Golman Bečeja vrednu nagradu ustupio u humanitarne svrhe

Šoštar velikog srca

U Napulju, na egzibicionom vaterpolo meču Italija - Tim sveta (9:15), golman Bečeja Aleksandar Šoštar proglašen je za najboljeg aktera! Uz priznanje i ovacije 2500 navijača na susretu koji je priređen povodom oproštaja braće Percio, Šoštar je nagrađen i automobilom.

- U pitanju je "Fiat 600" - objašnjava Alekandar Šoštar. - Kako je moja želja da se nagrada uplati u humanitarne svrhe za žrtve NATO agresije na Jugoslaviju, organizator je obećao da će umesto kola isporučiti novac.

Vrednost "Fiata 600" je oko 12000 maraka, a Šoštar će sredstva uplatiti odmah po završetku fajnal-fora koji se takođe igra u Napulju. Velikodušan gest sjajnog jugoslovenskog golmana naišao je na veliki odjek u Italiji, a da slika bude potpuna potrudio se i Vlada Vujasinović koji je uz Šoštara bio najistaknutiji u Timu sveta. Organizator i svi najbolji vaterpolisti koji su se našli na ovom spektaklu zajednički su poručili da planeti nasilje ne treba. Na tribinama su, među ostalima, vidna mesta zauzimali i transparenti "Stop bombama u Jugoslaviji", "NATO ubija nevine"...



Jugović u Interu

Čelnici Atletika sklopili su prvi posao u Italiji. Vladimir Jugović će naredne četiri sezone nositi dres milanskog Intera. Za realizaciju celokupnog transfera najzaslužniji je novi trener plavo-crnih Marćelo Lipi koji je naterao rukovodeće ljude u klubu da brzo deluju, budu efiksniji od zainteresovane Parme i izdvoje 18 miliona maraka za Jugovićevu selidbu na "San Siro". Na drugoj strani, Milanezi su Madriđanima ponudili igrače na koje ne računaju naredne sezone: Nigerijca Tariba Vesta i Francuza Jurija Đorkaefa, dok su pak "jorgandžije" zainteresovane za Argentinca Dijega Simeonea koji je već branio boje Atletika.

Ovo će, međutim, biti samo prvi posao čelnika Madriđana na Apeninima. Serena i Torizi su već u Parmi, a "mlekadžije" bi da dovedu i Brazilca Žuninja. Na transfer listi je i Venturin.

Šta o svemu kaže sam Jugović?
-Ništa ne znam o prelasku u Inter. Mislim, ništa zvanično nisam potpisao, ali razgovora je bilo. Žao mi je što nisam pružio više u Atletiku, povrede su me sprečile. Ne bih imao ništa protiv ni da dogodine branim boje Madriđana.









Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind

 

E-mail: glas_javnosti@abc.co.yu

Diskusija/Message board


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange