Tela paljena let lampom

Šakić pred ostalim zatvorenicima lično ubijao. Žrtve udarane komadom železa po glavi i bacane u Savu. U zoru ustaše spirale krv s „granika". Klale i tri Luburićeve sestre

Ustaški natporučnik Dinko Šakić, kao šef Opšteg odjela u logoru Jasenovac bio je poznat kao sadistički mučitelj zatočenika. U tom svojstvu, a od 1944. godine u svojstvu upravitelja logora u Jasenovcu, vodio je istrage i davao naloge za streljanje, a često se dešavalo da je na logorskom krugu lično iz svog pištolja streljao zatočenike.

Dinko Šakić je učestvovao ne samo u masovnim hapšenjima, teškim zlostavljanjima i zverskom mučenju, te krvoločnim ubistvima zatočenika u logoru Jasenovac, već takođe i u tadašnjim ustaškim logorima u Sunji i u Sisku gde je izgubilo živote više hiljada zatočenika. U ovim logorima internirane osobe bile su zlostavljane svim mogućim sredstvima. Žrtve su tučene batinama, kundacima, volovskom žilom ili mučene električnom strujom. Osim toga, zatvorenici su mučeni glađu i žeđi.

Tim zločinima rukovodio je Dinko Šakić , a u mnogim slučajevima je lično na zverski način mučio i ubijao žrtve.

Početkom godine 1944. bila je likvidirana jedna grupa žena iz Splita, njih 64, te s njima jedna grupa žena iz odeljenja ekonomije i 17 muškaraca iz istog odeljenja u Jasenovcu. Svi su ubijeni u šumi kod Mlake.

U mesecu septembru 1944. godine izbila je u logoru Jasenovac velika afera. Naime, bile su navodno otkrivene dve grupe zatočenika od kojih je jedna imala veze sa partizanima, a druga s četničkim pokretom. Povodom toga vođena je istraga gde su svi oni koji su bili saslušavani okrutno i zverski mučeni. Pored ostalih, istragu je vodio i pomagao kod mučenja sam Šakić. Specijalno sredstvo za mučenje bila je tzv. let-lampa kojom su palili telo žrtvama, a Šakić je to sredstvo mučenja nazivao „V. br. 1". Ova istraga završena je tako što je 21 osoba obešena 22. 09, a pet osoba 23. 09. 1944. godine. Među onima koji su tada stradali bili su dr Bošković Mile lekar, Laci Meteo veterinar, Pojanović Nikola iz Siska, Marić Tomo iz Zagreba, Rebac Ramzija, dr Branko Konić sudija, dr Milanović zubar, Živković Stevan student iz Mitrovice, Sokulić Boro iz Vukovara, Vojnović Branko iz Bosne, Krajanović Pero iz Zagreba, Lubura Jovo radnik iz Bosne, Hadžija i Rajić iz Sarajeva. S tom grupom likvidirane su i neke ustaše i slobodnjaci zatočenici koji su politički sarađivali s tim grupama, a to su bili dr Jurčev Marin ust. satnik i lekar u bolnici i njegova žena, Belušić, ust. natporučnik, te slobodnjaci Janković Žarko i Rukavina Franjo.

Osim navedenih slučajeva Dinko Šakić je skrivio smrt hiljada i hiljada neutvrđenih zatočenika koji su izgubili živote bilo zbog zverskog mučenja, bilo zbog klanja i ubijanja na svirep način.

I izjavi o situaciji u logoru Jasenovac na 42 stranice datoj Zemaljskoj komisiji Hrvatske 28. 05. 1945. koju je svojeručno potpisao dr Riboli Josip se, između ostalog, za Dinka Šakića kaže: „pod 10 - tužim pred sudom hrvatskog naroda najvećeg zločinca u našoj povijesti Dinka Šakića".

A u izveštaju Zemaljske komisije Hrvatske od 15. 11. 1945. u zaključku pod IV piše: „Odgovorni su svi viši i niži zapovednici logora u Jasenovcu: ... Dinko Šakić...".

„Politika" je 28. 05. 1945. objavila razgovor sa Lazarom Jankov, gde je on između ostalog rekao: „... Na primer, tri Luburićeve sestre klale su kao i svaki ustaša. Najviše se isticala Nada, milosnica ustaše koljača Dinka Šakića...".

U zapisniku sa saslušanja Arse Aleksića kao svedoka sačinjenog 16. 06. 1945. kod Okružne komisije za utvrđivanje ratnih zločina u Novoj Gradiški između ostalog je rekao: „... U 1944. godini na drugi dan rimokatoličkog uskrsa Jevrej Ivo Volner, pisar građevinske grupe, koji je u logoru od 1941. godine odveden je u Gradinu i zaklan. Posle toga su povikali ustaše da je Volner pobegao iz logora. Odmah je ustaški natporučnik Šakić Dinko naredio svim zatočenicima „nastup". Kada je ovo izvršeno Jevreja Volnera su na nosilima zaklanog doneli pred nas i tada nas je Šakić pitao da li poznajemo ovog mrtvog zatočenika, ko sa njim ima vezu, ko sa njim spava i ko se sa njim druži. Na ova pitanja niko nije odgovorio, tada je zatražio knjigu-imenik svih zatočenika iz koje je prozvao 100 Jevreja i iz ove grupe odvojio 25. Tada su se dvojica Jevreja iz druge grupe nasmejali, što je primetio ustaški satnik Mikić i pokazao natporučniku Šakiću koji ih je pozvao i naredio im da legnu, a onda ih ubio iz pištolja. Ovo su bili Jevreji Pereza Sado i Montiljo Avram... Posle ovog događaja grupu od 25 Jevreja odveli su u Gradinu i tako ih poklali, a svi drugi zatočenici ostali su u ,nastupu' 3 sata".

U zapisniku od 18. 05. 1945. sačinjenom od strane Zemaljske komisije Hrvatske svedok Bing Julio iskazao je, između ostalog, i ovo: „... Od jula 1943. premješten sam u logor broj III Jasenovac. Ovdje je sada prestalo ubijanje noževima i maljevima, već su se ubojstva vršila na tzv. „graniku", gdje bi između 8 i 9 sati uvečer žrtve udarali komadom željeza po glavi i onako omamljene ili mrtve pobacali u Savu, a kako je jedan drug vidio i pričao mi, ustaše bi ranom zorom ispirali krv sa „granika" i oko njega. U tom periodu danomice bi u trajanju od 14 dana bilo pobijeno po 50 ljudi, a onda nakon izvesne pauze nastavilo bi se ubijanje. Najaktivniji su u tom poslu bili natporučnik Dinko Šakić i bojnik Pićili Dominik... „. U tom zapisniku pored ovih izjava Anketna komisija je posle izvršenog uviđaja samog logora, lekarskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, te saslušavanja očevidaca ustanovila: „... Odgovornost za sve ove strahote počinjene u logoru Jasenovac utemeljena je ne samo u načelima o kažnjavanju ratnih zločinaca, nego se ona temelji i na svim važećim pravnim principima svih naroda o kažnjavanju običnog kriminala. Nosioci te odgovornosti u oba pravca, koliko pred našim narodima toliko i pred svim drugim civilizovanim narodima svijeta, jesu: ... zatim šefovi logora u Jasenovcu i njihovi pomagači Šaban Mujica, Majstorović-Filipović, Brkljačić Ivica, Šakić Dinko... koji će biti posebnim komisijama za utvrđivanje ratnih zločina utvrđeni i izvedeni pred narodni sud...".

nastavlja se