GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 03. februar 1999.
 Broj 237
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Protivurečnosti mladih ljudi koji hoće da prate modu i spremni su na svakojaka zlodela

Sve uvek kreće iz porodice

SlikaNa Zapadu se posebno ceni materijalno bogatstvo, kod drugih naroda znanje, veština...

Potreba da se bude u trendu provlači se kroz celu istoriju. Nekad su to bile razne veštine, umetnost i slično, danas su to više manje materijalne vrednosti. Potreba da se bude "in" naročito je prisutna kod mlade generacije, koja je istovremeno i najosetljivija na razlikovanje od drugih.

Da li pušimo "marlboro"ili "laki strajk", da li odlazimo u diskoteke, da li nam roditelji voze luksuzna kola ili imaju najsavremenije "HI-FI " uređaje, potom koliko smo upoznati sa listama najpopularnijih pevača, sportista, bendova, pitanja su koja neretko udaljavaju mlade jedne od drugih.

- Potreba da se ne razlikujemo od drugih ima korena u potrebi za osloncem i pripadanjem, jer čovek se bolje oseća kada nije sam, kada ima podršku u sredini koja ga okružuje. Podrška sredine naročito je važna u periodu adolescencije, a u okviru nje puberteta, kada mlado biće uspostavlja niz interpersonalnih odnosa i gradi svoje mesto u socijalnoj sredini. Uklapanje ili neuklapanje može da ima uticaja na ceo njegov kasniji život. Istovremeno, prisutna je i suprotna tendencija: da se bude različit od drugih, naravno, sa pozitivnim predznakom, ali i jedna i druga, ako pređu određenu granicu, mogu da stvore problem u socijalnom funkcionisanju, kaže Mladen Kostić, psiholog i psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom u radu sa mladima.

Tako, ako nosimo suviše skup sat, recimo marke "roleks", veli naš sagovornik, postoji velika verovatnoća da izazovemo zavist i surevnjivost kod drugih, da budemo odbačeni, pa čak i pokradeni.

Reakcija vršnjaka na neuklapanje u ono što se zove trend trenutka može da bude vrlo različita. Ona se kreće od nipodaštavanja i zadirkivanja, preko fizičkog maltretiranja, do isključivanja iz društva onih koji se razlikuju.

Naravno, kaže Kostić, nekada se mladi, jer im je bezbolnije- sami povuku, što nikako nije dobro po njihov psihološki razvoj. Većina, ipak, to ne čini. Od te većine dobar deo pokušava da se prilagodi svom socijalnom okruženju Oni to čine na razne načine, bilo tako što prihvataju vrednosti koje su u trendu, iako to nije uvek intimno prihvatanje, bilo, ako su u pitanju materijalne vrednosti , iznuđivanjem od roditelja kupovine cenjenog predmeta, ili novca za diskoteku, koncert…Roditelji su, primećuje naš sagovornik, vrlo osetljivi na potrebe svoje dece, pa im često izlaze u susret odricanjem od nekih svojih potreba ili, pak, dopunskim radom. Nije redak slučaj da mladi i kradu da bi došli do onoga što poseduju njihovi drugovi.

Naravno, refleksija različitosti na adolescenta nije uvek ista. Ukoliko postoji prihvatanje od strane porodice, dete neće imati bojazan što ne može da kupi "najke", ono se neće osećati zbog toga ugroženim zbog toga. S duge strane, to zavisi i od odnosa mladog čoveka prema samom sebi , od prihvatanja sebe, od doživljaja sopstvene vrednosti, što opet vuče koren iz porodice. Prirodno, ako dete ne nalazi podršku u porodici, ono će je potražiti u sredini svojih vršnjaka, i u tom slučaju će se truditi da im se po svaku cenu približi. Dešava se tu ponekad da ima nesnalaženja, tumaranja, što je stresna situacija za mladog čoveka, smatra Kostić.

Interesantno je i obrnuti pitanje -šta, naime stoji iza reagovanja onog koji odbacuje svog vršnjaka jer, kaže naš sagovornik, to jeste stav prema onom drugome koji je drugačiji, ali isto tako se postavlja pitanje, kako on sebe doživljava drugačijeg od te osobe, koliko je u pitanju doživljaj sigurnosti, a koliko ima potrebu da svoje vrednosti potvrđuje time što će umanjiti vrednosti drugih!?

Vrednosti kojima mladi teže najčešće su preslikane vrednosti društva u kome žive, a one, opet zavise od socijalne, ekonomske i kulturne dimenzije te sredine.

-U Americi i Engleskoj, recimo, poznato je da se visoko kotiraju materijalne vrednosti, pa se čak prave liste najbogatijih ljudi u zemlji U nekim, pak, mahom siromašnijim sredinama, više se cene znanje, lepo pevanje, neke veštine. Naravno i tu materijalne vrednosti imaju izvestan značaj. Ali, to je manje bitan segment priče, a pitanje prestiža kod dece na primer, meri se time da li neko ima klikere ili ne, kaže Mladen Kostić.

Kraj adolescencije, pri čemu su najveće muke u pubertetu, zaključuje naš sagovornik, označava i kraj naglašene potrebe da se bude u trendu. Tada nastupa zrelost i period kada pojavne vrednosti gube u velikoj meri na značaju i ustupaju primat- suštinskim. Socijalno grupisanje, međutim, nezaobilazan je pratilac razlika u sistemu vrednosti i interesovanjima mladih.

Mirjana Kantar Milićević


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.