· GLAS JAVNOSTI - 02.02.1999 - Feljton
GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Utorak 02. februar 1999.
 Broj 236
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
FotoZašto mladi podno svrljiških planina često dižu ruku na sebe

Satanisti u Svrljigu

Najopasnija bugarska sekta „Belo bratstvo". Jug Srbije se tek navikava na sekte, kaže poznati niški sociolog dr Dragoljub Đorđević

U južnoj Srbiji kada neko nekog hoće mnogo da uvredi, ima običaj da kaže „sekto jedna". U mestu podno svrljiških planina, Svrljigu, nedavno je nekoliko samoubistava mlađih ljudi protumačeno kao delo satanističkih sekti. I sam lokalni paroh bio je sklon da poveruje i tvrdi da je Svrljigom ovladao satanistički duh, da te sekte noću na mesnom groblju izvode orgije i da je samoubistvo mladića nastupilo u jednom takvom transu. Zvanični policijski izveštaji demantovali su te priče, a iz medicinskih dosijea potvrđeno je da je razlog smrti trojice mladića bio lični akt.

Jug Srbije se tek navikava na sekte. Generalno gledano, one su rasprostranjenije na severu republike i za mnoge misionare raznih sekti jug je prazan prostor, a na njihovoj meti su Niš, Leskovac, Vranje, Svrljig - kaže dr Dragoljub Đorđević, niški profesor sociologije.

FotoĐorđević ocenjuje da misionari nemaju u Nišu uspeha zato što malo ljudi napušta pravoslavlje, a oni koji su otišli već su popunili mnoge verske zajednice koje decenijama postoje u Nišu, kao što su Belo bratstvo, Jehovini svedoci i druge. On kaže da su to ostrvca koja ostavljaju mnogo veći eho nego što imaju stvarnu snagu.

Sekte inače imaju razrađene programe za privlačenje novih članova. Nude materijalnu sigurnost, doškolavanje, putovanja, do programa za izbavljenja od droge ili neki proorijentalni vegetarijanski kult, kao hari krišna. Utočište u sektama se obično traži zbog nezadovoljstva, zbog psihičkih problema, kao reakcija na propadanje društva i porodice, a sekte to vrlo dobro znaju da iskoriste.

- Treba da se plašimo razornog dejstva tih destruktivnih sekti koje su u čvrstom odbojnom stavu prema društvu i koje izoluju svoje članstvo. Đorđević navodi „Belo bratstvo", sektu koja potiče iz Bugarske i koja se zasniva na nekim satanističkim učenjima. Na čelu sekte je ajvaz, Satana, a ide se na to da se kompletno promeni struktura svesti vernika, da ništa ne postoji pored tog vrhovnog bića, da je svako protivnik, do najrođenijih, ukoliko nije član te zajednice i da se u nekim trenucima može vršiti ritualno ubistvo. Sekta je rasprostranjena u Bugarskoj, ima je u Beogradu, a njeno prisustvo na jugu Srbije nije potvrđeno.

Đorđević, čija je stručna specijalnost religija, kaže da je borba protiv takvih sekti mukotrpna i duga. Smatra da ne bi trebalo da postoji poseban zakon o verskim zajednicama, dovoljno je to što stoji u Ustavu.

Nadležno republičko ministarstvo, međutim, najavljuje zakon koji će po onome što se nagoveštava biti restriktivan jer da bi se registrovala verska zajednica mora potpisom ili matičnim brojem 1000 članova potvrditi da su vernici, na primer, neke silva metode ili jehovinih svedoka. Pored restriktivnosti, može se tražiti odmah postojanje sopstvenog hrama gde bi se obavljali ti rituali.

Sekte će, međutim, biti naša budućnost vrlo brzo jer koliko se mi otimali, moramo kad-tad biti nalik zapadnim društvima, ali tada moramo imati jedan civilizovani i izbalansiran stav i reći: „Popu pop, a bobu bob", kaže dr Đorđević.

Ljiljana Jovanović




Nikola TeslaKomšije se prisetile - veliki naučnik svetskog glasa poreklom je njihov sunarodnik

Zar i vi, braćo Rumuni

Nikolu Teslu prekrstili u Nikolae Teslea tvrdeći da su Gospić naseljavali baš oni

Nikola Tesla se, zapravo, zvao Nikolae Teslea i pripadnik je istarsko-rumunske zajednice. Istarsko-rumunska pripadnost Nikolae Teslee potvrđena je verodostojnim naučnim otkrićem prof. dr Dinu Štefana T. Morarua. Pronalazač Teslinog porekla tvrdi da su pokrajina Lika i grad Gospić u čijoj je blizini rođen Nikolae Teslea od 16. veka bili kompletno nastanjeni istro-rumunima", stoji u tekstovima koje su ovih dana objavile rumunske novine. Mnogi bi rekli što je previše, previše je. Em su nam ga prisvojili Hrvati, em tamo neki Amerikanci, a sada i Rumuni. Da li i Srbi treba da ga svojataju?

- Malim narodima veliki slabo i retko priznaju vrednosti njihovih istaknutih sinova. Priroda, međutim, o tome ne vodi računa, ona je mnogo popustljivija i liberalnija i ne dodeljuje genije samo velikim narodima. Narodi kao što smo mi i Rumuni imaju želju da se nacionalno afirmišu, zato i dolazi do svojatanja Nikole Tesle. Pitamo se ko onda treba Teslu da svojata? Niko, rekao bih, pošto je Tesla stvarao za celo čovečanstvo, a ne samo za jedan narod. Istini za volju, da nije bilo Amerike, odnosno da je Tesla ostao u Evropi, teško da bismo se danas mogli ponositi njime, pošto ne bi ni imao finansijsku potporu za svoja dostignuća. Zato ga možemo smatrati američkim naučnikom, srpskog porekla, iako se u nekim svetskim enciklopedijama pojavljuje da je bio hrvatskog - izneo je svoje mišljenje Radomir Naumov, viši savetnik Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla" Beograd.

Po njegovim rečima, od 3500 godine pre Hrista pa do današnjih dana ostvareno je oko 20.000 pronalazaka na kojima je stvorena današnja tehnika. Svakim takvim pronalaskom kretalo se po jedan korak napred. Ima, međutim, u tom velikom broju pronalazaka nešto više od dve stotine odabranih koji se po svom značaju razlikuju od svih ostalih. Te pronalaske nazivamo epohalnim, a oni su bili munje duha genijalnih ljudi, sa kojima naše znanje o prirodi nije pomereno za korak, nego za cele prostore. U ovoj riznici epohalnih pronalazaka ljudskog genija nalazi se i nekoliko pronalazaka Nikole Tesle, pre svih Teslin višefazni sistem naizmeničnih struja i Teslin indukcioni motor.

- Kada biste izašli na ulici i pitali ko je bio Nikola Tesla svako bi odgovorio da je bio naučnik, ali niko ne bi znao koji su njegovi izumi. Zato danas imamo i probleme sa proizvodima koji nose njegova imena. Zakon bi trebalo da reguliše ko uopšte sme da nosi njegovo ime, a ne da se desi da se papirnate maramice zovu Tesla. Najgore je kada po apotekama vidimo Teslinu purpurnu aluminijumsku ploču koja leči sve bolove, a nijedan iole ozbiljan naučnik nikada nije čuo ili negde pročitao za taj izum - kaže Naumov.

Činjenica je da se zbog neobrazovanosti Srba često ističu neka Teslina istraživanja u oblastima koja nije nikad ostvario. Zato se dešava da se pažnja javnosti skreće sa onoga što je stvarno epohalno. Za našu zemlju se trenutno može reći da je ovo vreme kada očekujemo čuda i kada je prirodno tlo za neke špekulacije. Tako u trenutku kada nam se preti bombardovanjem, Srbi se sete Nikole Tesle koji je u novinama u poznim godinama davao senzacionalističke izjave, kao na primer da će stvoriti zrake smrti.

- Što je najsmešnije, neki laici počinju da veruju da je on to i stvorio, kao i da je FBI to negde sakrio - kaže Naumov.

Tesla je nesumnjivo bio genijalni naučnik koji je dosta unapredio civilizaciju, tvrdeći da za mnoge njegove izume ljudski rod nije još spreman. Ozbiljni naučnici danas se pitaju nije li pomalo Tesla i preterivao. Tako njegov pokušaj da napravi stanicu „svetskog sistema" koja bi bežično prenosila električnu energiju, mnogi i danas smatraju kao precenjivanje njegovih sposobnosti.

Može se reći da kao što se danas Srbi pomalo čudno ponašaju po pitanju Teslinog dela, tako se i Tesla u toku svog života, potpuno posvećen istraživanjima pomalo ekscentrično ponašao. Odmor je provodio u hotelskim sobama ne misleći na lični život, a u radu je znao da provede i po 20 sati. Za njega se kaže da je bio duboko humana ličnost koja je svojim primerom, svojim predanim i uspešnim radom i ljubavlju prema čitavom čovečanstvu značajno doprinela razvoju svetske civilizacije.

Danas se naši ljudi pitaju hoće li ikada Srbi imati nekog velikog naučnika za koga će se reći da je bio veliki svetski srpski naučnik? U skorijoj budućnosti verovatno neće, pošto kod nas još na fakultetu studenti počinju da razmišljaju o odlasku u daleki svet, a poslednjih dana nezapaženo nije prošao odlazak Ivana Erakovića, asistenta sa Elektrotehničkog fakulteta, kome dekan nije želeo da da godinu dana neplaćenog jer po njemu odlazak asistenta u Ameriku nije patriotski čin. Očigledno je patriotskije oterati buduće istraživače zauvek, a onda ih se setimo kada postanu poznati. Tada ćemo se ljutiti što se izdaju za američke naučnike koji su tobože zaboravili zemlju iz koje su otišli.

Miroslava Cvejić


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.