Kuršumlijska stara kafana „Evropa" i danas je u srcu Evrope

„Sumnjivo lice" iz Kuršumlije

Branislav Nušić sakupljao materijal u kafani „Evropa". Uskoković se odlučio na samoubistvo. Gospa Nasta razmišljala o uvećanju bogatstva i kao i svi škrti bogataši mnogo obećavala

Sve kafane imaju svoju istoriju, svoje stalne, povremene ili bivše goste. Neke to unovče, postanu atrakcija, uđu u istoriju, postanu nezaobilazni deo značajnijih biografija... Za razliku od ovih „promućurnih" kafana, postoje i one koje svoju istoriju, kao neku duboko skritu intimu, čuvaju u sebi i, po katkad, više stidljivo negoli hvalisavo, pokažu neki delić. Koliko da se zna. Posle, opet, zatvore svoju riznicu i nastave tih i tajnovit život.

Jedna od tih" stidljivih" (ili filozofski mudrih) kafana je kuršumlijska „Evropa" koja bitiše više od sto godina kao jedna od najstarijih kafana na jugu Srbije, puna tajnovitih priča.

U ovoj kafani, koja je nekada bila hotel, svratište znanih i neznanih, traga su ostavile i poznate ličnosti srpske istorije, poput Branislava Nušića, Milutina Uskokovića, vođe Topličkog ustanka i učesnika svih srpskih i oba svetska rata vojvode Koste Milovanovića Pećanca....

„Evropa" je, bar za sada, iz svoje bogate riznice uspomena, otkrila jedino „drugovanje" sa Nušićem i to ozvaničila velikim portretom koji krasi svečanu salu. Nušićev portret iza sebe krije i priču do koje je moguće doći samo preko revnosnih hroničara koji ovde, ko zna zbog čega, još nisu u „modi". Ali, kako oni zapisaše, Nušić je duže vremena boravio u Kuršumliji čekajući blagoslov turskih vlasti da pređe preko Prepolca i ustoliči se na mesto srpskog konzula u Prištini. Dok je čekao, Nušić nije sedeo skrštenih ruku, već je, okružen obiljem palanačkih dogodovština, prikupio građu za „Sumnjivo lice" gde su „Evropa" i mnogi njeni posetioci, našli mesta.

Nušić je i kasnije, tvrde hroničari, kao konzul iz Turske dolazio u „Evropu". Ovdašnji ugostitelji tvrde da se zbog izvanrednih jela i turskim carinicima na Prepolcu, umesto pasoša, pokazivao jelovnik iz „Evrope".

Za razliku od konzula Nušića koji je ovde našao inspiraciju za svoju komediju, Milutin Uskoković je doneo odluku o samoubistvu. Naime, Uskoković je 1915. godine, kao novinar, pratio povlačenje srpske vojske, odseo je u „Evropi" i doneo odluku da okonča život u Toplici. Uskokovićevog portreta nema u „Evropi", ali mu je, preko puta kafane, u gradskom parku, podignut spomenik, pre nego li u njegovom Užicu. Tvrdi se, prvi u „novoj" Jugoslaviji jednom književniku.

Ovde je, najduže od svih poznatih ličnosti koje su ostavile traga, ispijao čokanjčiće i mezetio ćevapčiće, večiti ratnik, učesnik svih srpskih i oba svetska rata i vođa Topličkog ustanka, vojvoda Kosta Milovanović Pećanac. Ni njegovog portreta u „Evropi" nema baš kao što nije ni u istoriji, ovoj sadašnjoj, valjano zapisan. Ali, „Evropa" ga čuva u svojoj riznici čekajući trenutak da ga pokaže, da podseti istoriju na ovu značajnu ličnost.

Nema ni portreta Natalije Aleksić, poslednje vlasnice „Evrope". „Nova vlast" joj je prigrabila „Evropu" i čitav kvart oko kafane, a da joj ime nigde u analima nije zapisano. Istini za volju, gospa Nastu nije imao ni ko da nasledi. Ali, iako nije imala kome da ostavi nasledstvo, za sobom je ostavila brojne priče koje se još prepričavaju.

Tako, da bi opravdala ime svom hotelu, gospa Nasta je želela da on zbilja i „evropski" izgleda, pa je bilo potrebno angažovati i radnu snagu. Kako je bila škrta, kao i mnogi bogataši, dosetila se da angažuje mladež uz silna obećanja. Momcima je obećavala da će im prepisati deo imetka, pošto nema naslednika, a devojkama da će im naći dobru priliku za udaju i kao darovni poklon kupiti po šivaću mašinu. Naravno, niti je kome prepisala imetak niti kupila šivaće mašine. Ma koliko bila škrta, gospa Nasta je morala jednom da priredi ručak za brojnu gradsku dečurliju. Naime, kada su Nemci došli u Kuršumliju, potražili su i pristojan smeštaj po uglednim gradskim kućama, gospa Nasta je bila prva na spisku. Da joj ne bi bili na trošku, ona se doseti pa pozva dečurliju iz varoši k sebi na ručak. Kad Nemci uđu u kuću, za stolom zateknu čopor dece. Gospa Nasta im objasni kako su to sve „siročići" koje je ona, kao osetljiva i meka srca, prihvatila na izdržavanje, a Nemci, videvši to, dignu ruke od njenih prostorija. Mnogi su, tvrde ovdašnji hroničari, taj ručak kasnije petostruko odradili.

Radovan Delibašić