GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 27. januar 1999.
 Broj 231
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
GLAVNE VESTI

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Aleksandar Gatalica o talentu, lutanjima i mogućnosti da pisac propadne na svakom koraku

Život koji liči na literaturu je pakao

Teško je napraviti pisca. Građa je mrtva ako ne podstakne na priču. Molim Boga da ne živim u literaturi

Aleksandar Gatalica pisac, prevodilac, književni i muzički kritičar već za svoj prvi roman „Linije života" (Rad, 1993) dobio je nagradu „Miloš Crnjanski". Pored prevoda Eshila, Sofokla i Euripida, poezije Sapfe, Alkeja, Anakreonta, Arhilopa, Hiponakta, priredio je zbornik o reditelju Vladanu Slijepčeviću, napisao roman „Naličja", knjigu priča „Mimikrije", knjigu muzičkih kritika „Govorite li klasični?". Nedavno mu se u izdanju „Stubova kulture" pojavila zbirka od 101 priče pod naslovom „Vek".

Vaša prva knjiga posvećena je nekome ko ima iste incijale kao i Đorđije Vuković kome je posvećena 101 priča u „Veku". Zašto baš njemu?

- Jeste, jedno je moja žena... Drugo je Đorđije Vuković... Zato, što bi se on mogao nazvati mojim profesorom književnosti. Književnici nemaju profesore kao što ih imaju slikari ili muzičari... Uopšte, strašno je teško napraviti pisca. Ne postoji nikakav oficijelan način za pravljenje pisaca, niti postoji bilo kakva oficijelna tehnika koju bi pisci trebali da izuče. Normalno, ne vredi nijednog umetnika učiti, ako nema talenta. Sa piscima je to posebna teškoća, pošto mogu imati i talenat, pa ga potrošiti na brojna lutanja. Pred piscem uvek stoji mogućnost da propadne na svakom koraku...

Svi ostali umetnici kad zapadnu u krizu ideja i inspiracije, mogu da se obrate svom zanatu. Pisac to ne može pošto su zanatstvo i ideja u dvosmernoj vezi. Zanatstvo određuje ideje a ideje unapred određuju zanatstvo. Kako dolazite do dokumenata?

Kad slušam Kiša...

U „Mimikrijama" uspešno podražavate neke poznate pisce... Priča u maniru Danila Kiša „Crne košulje i pogrebna muzika" nije baš...

- Pa, ja sam sa Danilom Kišom otišao malo predaleko. Pokušao sam da pišem stilom pisca na teme koje oni nisu izabrali. Ali, nekako, nehotično sam se približavao njihovoj tematici. Tako je i „Venecijansko ogledalo" približno tematici „Smrti u Veneciji"...

I u „Veku" imate „Život u Veneciji", priču o bratu Tomasa Mana...

- Da, ja je spominjem u „Veku". To je moja omiljena knjiga!

Mislila sam da je to neka knjiga Danila Kiša?

- Sa Danilom Kišom sam zagazio u teren neonacizma u Nemačkoj 1991. Ta tema je vrlo udaljena od njegovih preokupacija... Čak i od onih u potonjim knjigama, gde je ispitivao funkcionisanje totalitarnih društava. Ali, da se vratim, ne bih rekao da je rđavija od ostalih ta priča koju spominjete! Imala je najbolju građu !Fantastičnu! O svim pokretima neonacista posle '90. godine. Mora biti da je „skinuti" Kišov intelektualizam vrlo teško! To je fantastičan intelektualizam, neviđen u srpskoj literaturi u poslednjih 30 godina ...On izvršava enorman uticaj na našu literaturu što je velika sreća! Neki poslednji Kišovi intervjui koje sam slušao posle 1985. godine bacaju me u dubok očaj! Ne smatram da sam glup čovek ali kad slušam Danila Kiša imam utisak da mi tri života trebaju da bih postao takav intelektualac!

 

- Nekada dokumenti dolaze sami. I ove priče su nastajale onako kako su dokumenti dolazili. Nisam ove priče pisao po redu... Te priče u „Veku" nemaju nikakve veze međusobno i osnovna ideja je bila da godine budu glavni junaci. Najgore sam se osećao kada sam imao divna dokumenta, odličnu građu sa mnoštvom imena, a ne desi se ništa... Bez pisca nema knjige! Građa je mrtva, u literarnom smislu ako ne podstakne na priču... Ona može samo da je podupre. Priča mora da se izmisli!

Nekoliko priča posvećeno je Oktobarskoj revoluciji, odnosno događajima koji su odredili dvadeseti vek...

- Nemoguće je pisati o dvadesetom veku a da jedna od glavnih tema ne bude Oktobarska revolucija ili fašizam. To su prekretnice i okosnice dvadesetog veka. Mislim da o tome ima oko 25 - 30 priča kad se saberu te dve teme. Kada sam završio knjigu napravio sam malu statistiku ko je i koliko prisutan u knjizi... I?

- Došao sam do zaključka, normalnog i prirodnog, da je u knjizi zastupljeno sve ono i onoliko koliko je bilo zastupljeno u veku!

Džon Bert u eseju „Književnost iscrpljenosti" kaže „Stvarnost je fino mesto koje treba ponekad posetiti, ali ne i mesto na kome biste poželeli da živite, a književnost tamo nikad nije živela, bar ne predugo"... Smatrate li da srpska književnost predugo, nevoljno živi u stvarnosti?

- Dopada mi se ta misao! Znao sam je i ranije! Literatura samo nalikuje na život. Ona je slučajna sličnost života. Mislim da je život koji liči na literaturu pakao, a literatura koja liči na život rđava literatura. Svaki put kažem da molim Boga samo da ne živim u literaturi... ŞAli, osvrćući se oko sebe imam utisak da živimo neku literaturu.

Pitala sam Vas, živi li srpska književnost u stvarnosti?

- Nažalost, moram reći da dobar deo naše književnosti živi u stvarnosti i to je već viđena literatura koja se zasniva na jefitnim kopijama života! Život nije tako neinteresantan da bismo od njega pravili jeftinu kopiju!

Koliko stvarnost onakva kakva je, a naša je, gura književnost u angažovanost?

- Moje duboko uverenje je da književnost ne treba uopšte da bude angažovana! Moram da citiram pokojnog profesora Gavrilovića koji nam je rekao da postoje jedna razlika između fašističke i antifašističke književnosti... Fašistička književnost umire onog trenutka kad umre fašizam, a antifašistička odumire onog trenutka kad odumre realno emotivan sadržaj borbe protiv fašizima. Mi smo svedoci da je čitavo obilje omiljene antifašističke literature od Kestlera, Remarka pa nadalje, zapravo odumrlo onda kada je srušen Berlinski zid.

Olivera Đurđević


Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1999 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.