GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sreda 20. januar 1999.
 Broj 225
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
P. VujanicBogojavljenska litija u Beogradu, juče od hrama Svetog Đorđa na Banovom Brdu do Ade Ciganlije

Za krst časni u hladnu vodu

Prvo krštenje na reci u Beogradu posle Drugog svetskog rata. Da li je Bog i dalje ljut na Srbe?

Bog se javi. Stari, pomalo zaboravljeni pozdrav na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje zvonio je juče portom hrama Svetog Đorđa na Banovom brdu. Sveštenstvo u prvom redu bogojavljenske litije, crkveni barjaci, za njima konjanici i kočija sa decom na kojima su anđeoska krila. Na nekoliko punktova toči se sveta bogojavljenska vodica, a ljudi sa flašama tiskaju se svuda okolo.

Zvuk crkvenog zvona je i signal za pokret, a krajnje odredište je Ada Ciganlija, savsko jezero na kome će petnaestak momaka plivati za bogojavljenskim krstom. Kroz gužvu se probijam do momaka iz Svebora koji su obnovitelji ove stare srpske tradicije. Inače, Svebor je skraćenica koja označava srpske veštine borenja i nastao je kao savremena borilačka veština iz potrebe da se obnovi taj važan segment srpske kulture i tradicije. Pred polazak, momci piju stomakliju, krste se i nadaju da će sve proteći u najboljem redu.

P. Vujanić- Danas ima naroda, prošle godine kada smo išli u Zemun, na Dunav, bilo nas je pet-šest i sveštenik. Raduje me da je sada ovako - kaže Predrag Milošević, predsednik jednog svebor kluba.

Uz put upoznajem kolegu iz Slovenije, Zmaga, novinara „Vremena", koji već petu godinu radi za ovu beogradsku redakciju. Naravno, šalje i priloge za slovenačke novine.

- Slušaj, u Sloveniji sada prolaze i čitaju se neke druge teme. LJude zanima kako se najlakše priključiti Evropskoj zajednici. Uopšte ta integracija - kaže i dodaje da je danas tu zbog prijatelja koji treba da pliva za krstom.

- Čini mi se da je prošle godine bilo malo toplije - kaže jedan od „sveborovaca". Danas je baš hladno - dodaje.

Dok se lagano spuštamo ka restoranu „Šećeranac", Predrag Milošević pokazuje starijeg čoveka sa štakama. Kaže da se zove Aleksandar Vlasek, da je dorćolski Nemac, treća generacija. - Čovek je čudo, već pedeset godina se kupa na Bogojavljenje. Doduše, kupao se i za nove godine i u raznim drugim prilikama. Mislim da će i danas ući u vodu onako za sebe.

Dok litija na savskom jezeru čeka da se pripreme takmičari, iz zvučnika odjekuju pesme. „Vostani Serbije, dugo si spavala, u mraku ležala". Pomislim kako pesma nepogrešivo gađa trenutak. Sveštenik objašnjava da je običaj plivanja za bogojavljenskim krstom zamro sa Drugim svetskim ratom, a da je pre toga lično patrijarh spuštao u vodu krst od leda i da su takmičari ulazili kroz otvor na ledu u vodu. Pobednik bi dobijao naziv nosioca bogojavljenskog krsta.

- Ovo je neka vrsta očišćenja - objašnjava sveštenik. Mi Srbi smo puno zgrešili i prema Bogu i prema drugima, a i prema sebi. Uostalom i patrijarh je u Božićnoj poslanici rekao: „Bog se dragi na Srbe razljuti".

- Momci, danas je cilj samo da doplivate do krsta i da ga dotaknete. Krst je veliki metar i dvadeset sa metar i težak skoro šezdeset kilograma - daje Predrag Milošević poslednja uputstva takmičarima.

Neko iz gomile dobacuje da mu je hladno pri pogledu na takmičare u kupaćim gaćama. Novinari i snimatelji se tiskaju oko obale, a momci iz Svebora ljube krst pre plivanja. Znak za početak trke daje Milić od Mačve, poznati slikar.

Voda za trenutak peni, a ljudi u gomili razaznaju samo podignutu ruku. Grupa od petnaestak mladića razmenjuju međusobne čestitke i iznose krst iz vode.

- Ja sam Bogdan Lubardić - izranja do ovog trenutka nepoznati mladić iz anonimnosti pred gomilom novinara. Asistent sam na Teološkom fakultetu, na odseku za filozofiju. Ovo činim za svoj narod i njegove svetinje. Izvinite me, moram da primim bogojavljenski krst, a i dosta je hladno.

P. Vujanić- Prvi među jednakim vitezovima - uzvikuje jedan od sveštenika dok predaje Bogdanu krst koji će biti neka vrsta prelaznog trofeja. Mladić se probija kroz gomilu koja bi da ga dodirne i nestaje u najbližoj zgradi. Nešto kasnije u restoranu „Jezero", nakon krštenja jednog dečaka, ponosni otac objašnjava.

- Ovo je prvo krštenje na reci posle Drugog svetskog rata. Mali je prehlađen, ali rekao sam da se to mora obaviti na reci.

Neko od momaka iz Svebora komentariše da su zbog položaja krsta i plivača neki bili favorizovani i obećava pobedu sledeće godine.

Srbi su tako, sredinom strme prestoničke ulice stigli da obeleže Bogojavljenje. Da li će im se Bog ove godine zaista i javiti? Kažu da u ponoć, na Bogojavljenje, kada se noć razdvaja od dana treba poželeti nešto. Bog tada ispunjava sve želje. Osim, ako nije ljut na Srbe...

Z. Preradović
Foto: P. Vujanić


Klinički psiholog Milan Kostić o zločinima iz ljubomore

Kada se žrtva i voli i mrzi

Ako ne može da poseduje ženu, ljubomorni muž pre će je ubiti nego što će je izgubiti

BEOGRAD - Iz strasti su nastala veličanstvena umetnička dela, ali i najveći zločini. Zločinci su najčešće ljubomorni muškarci, a žrtve njihove partnerke s kojima su bili u dugotrajnoj i intenzivnoj vezi.

Klinički psiholog i sudski veštak Milan Kostić, autor knjige „Zločin iz strasti" koja je nedavno objavljena u izdanju Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, obradio je pedeset takvih slučajeva i došao do nekih zajedničkih karakteristika.

- Dominantan motiv ovih ubistava bila je ljubomora. Koliko normalno osećanje, ona je i najsebičnija i basnoslovno složena strast. Istraživanjem su otkrivena njena tri najizrazitija svojstva; polno osećanje uvređenog samoljublja, poražavajuća slutnja gubitka svojine nad voljenom osobom i udeo patrijarhalne tradicije - smatra Kostić.


Presuđuju pištolj i nož

Od 50 zločina iz strasti koje je psiholog Kostić istraživao, osam su počinile žene. U 60 odsto slučajeva radilo se o supružnicima, a najčešći način izvršenja ubistava bio je hicima iz pištolja i udarcima nožem. Većina zločina počinjena je u gradu, u zajedničkom stanu partnera.

 

A zločin iz strasti ima svoju priču koja, uglavnom, počinje oko dve godine pre ubistva. Šest meseci pre kobnog završetka veza među partnerima je već poremećena, ali obostrana zavisnost im ne dozvoljava da je racionalno reše. Vremenom, ljubomora prerasta u zavisnost, tačnije očekivanje da partner stalno bude tu. Tako i dolazi do gušenja partnera koji, tragajući za sopstvenom slobodom, počinje da pruža otpor.

- Budući zločinac - ljubomornik istovremeno voli i mrzi žrtvu. Slutnja da ga voljena osoba vara, što je najčešće umišljeno, samo ga približava ubistvu. LJubomora se krije. Čovek se stidi jer ona otkriva njegovu slabost i nesigurnost. On mnogo voli sebe i svoju slobodu, ali ne podnosi tuđu jer je za njega strašan poraz gubitak nečega što mu pripada. Stoga muškarci često prihvataju patrijarhalan scenario, i nasilje nad ženom postaje nešto što se podrazumeva. Ako ne može da je poseduje, pre će je ubiti nego što će je izgubiti - objašnjava Kostić.

Tako su u jednom od slučajeva koje je istraživao, duži telefonski razgovori supruge, zadržavanje kod prijateljice i samostalni izlasci iz kuće, bili dovoljni da ljubomorni muž neopravdano posumnja u njenu vernost.

Kostić, međutim, naglašava razliku između muškaraca i žena kad je reč o povodu za zločin iz strasti.

- Dok se kod muškaraca najčešće radi o neopravdanim slutnjama, žene ubistvo iz ljubomore čine uglavnom s realnim povodom.

U jednom slučaju opisanom u ovoj knjizi, jedna žena je svog partnera ubila hicima iz pištolja jer joj je iznenada i uvredljivo saopštio zašto više ne želi da bude s njom. Osuđena je na 12 godina robije, a kad je izdržala kaznu, udala se za stražara iz zatvora i rodila dvoje dece.

Ubice iz strasti su osobe bez kriminalnih dosijea - „obični ljudi iz komšiluka". Zbog prikrivanja ljubomore sredina u kojoj su živeli teško da može i da nasluti zašto su digli ruku na svog partnera. Novinske crne hronike upravo svedoče da komšije, rođaci ili neki očevici koji su poznavali takve parove, neposredno posle ubistva tvrde kako su se voleli, kako je do juče sve bilo u redu ili kako su ih nekoliko dana ranije videli nasmejane...

Stvarni motiv ubistva zločinac otkriva policiji a onda, najčešće, iako istinski pati zbog onog što je učinio, na sudu priča neku drugu priču.

Siniša Stanimirović



Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.