GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Sub - Ned 16.-17. januar 1999.
 Broj 222
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
OSTALE VESTI

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Burnih deset godina u životu Ivana Markovića

Put od liberala do isterivača izdajnika

Sedam funkcija: šef kabineta Mihajlovića i Božovića, pomoćnik ministra prosvete, pomoćnik direktora Tanjuga, direktor u „Borbi" i Radio Jugoslaviji, portparol JUL

BEOGRAD - Funkcija portparola Jugoslovenske levice sedma je u nizu zvaničnih poslova koje je Ivan Marković obavljao u poslednjih deset godina. Put od jednog od liberalnijih savetnika u Vladi Srbiji do „isterivača" domaćih izdajnika i kolaboracionista tekao je ovako.

Pred pad jednopartijskog sistema 1989. godine Marković je u Vladi Srbije obavljao funkciju šefa kabineta tadašnjeg potpredsednika, a danas lidera Nove demokratije Dušana Mihajlovića. Organizovanje okruglih stolova za sučeljavanje tadašnjih partija u osnivanju, čemu se Mihajlović bezrezervno posvetio, presudno je uticalo na to da uskoro izgubi potpredsedničko mesto.

Nekoliko meseci posle ove smene Marković je potpuno besposlen u svojoj kancelariji u Vladi „očekivao novi raspored". Histerija učlanjivanja u SPS, kojoj su početkom devedesetih mnogi podlegli, Markovića nije zahvatila.

„Nadležni" su mu posao pronašli u kabinetu tadašnjeg ministra prosvete Danila Ž. Markovića. Kao njegov pomoćnik posebno se angažovao po pitanju „proterivanja studentske mafije" iz Studentskog grada u Novom Beogradu. Informisanju se Marković vratio 1993. godine kao šef kabineta Radomana Božovića, tadašnjeg predsednika Veća građana. Prijateljstvo koje je začeto dok je Marković obavljao poslove Božovićevog šefa kabineta naglo je prekinuto u vreme afere sa zakopanim novcem ministara Vlajkovića i Mihajlovića. Božovićeva uloga u ovom skandalu do danas nije potpuno rasvetljena. Poznato je da je u to vreme došao u konflikt sa Markovićem, posle čega je ovaj dobio otkaz.

Novi posao brzo je pronašao u Tanjugu kao pomoćnik direktora Slobodana Jovanovića. Sa njim nije mogao da pronađe „zajednički jezik", pa je državnu agenciju ubrzo napustio. Na novo zaduženje čekao je sve do preuzimanja „Borbe" od strane Savezne vlade. Poslat „sa višeg nivoa", Marković se odlično snašao u ulozi egzekutora u ovoj kući deleći otkaze, zabranjujući ulazak u zgradu otpuštenima i uopšte potpunom promenom uređivačke politike. „Borba" je ubrzo pretvorena u „uzornu kuću", a kao nagradu za uspešno obavljen posao Mrković je dobio unapređenje u direktora Radio Jugoslavije.

U JUL se učlanjuje 1995, gde zauzima mesto portparola i sekretara Komiteta za informisanje Direkcije. Prozivan je kao jedan od funkcionera koji su „došli glave" zatvorenom Nenadu Đorđeviću, a poznato je da je i nedavno Slavko Ćuruvija, glodur „Dnevnog telegrafa", tvrdio da mu je više puta otkrivao partijske tajne.

M. T.

Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.