GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Petak 15. januar 1999.
 Broj 221
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
Sa Radomirom Radičevićem, stradalim u rudniku kamenog uglja u Ušću

Hod po mukama iz utrobe zemlje

Mesec dana posle nesreće ostala još samo manja opekotina na levoj butini. U Centru za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju još desetak dana. Ne namerava da napusti posao kopača u jami

Kobne trenutke iz jame kamenog uglja u Ušću kod Kraljeva Radomir Radičević nikako ne može da zaboravi, iako je od nesreće prošlo mesec dana. A i kako bi kada su bunt zemljine utrobe svi mogli da plate glavom. Na sreću niko nije stradao, ali su petorica rudara zbog opekotina završili u bolnici.

Među njima najteže povređeni Radomir dovezen je u beogradski Centar za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju gde se još uvek leči. Dragan Milićević, drugi rudar, takođe lečen u ovoj bolnici već se oporavljen vratio kući.

- Radičević će kod nas ostati još desetak dana jer na levoj butini ima još jednu manju opekotinu. Nadamo se da će sve proći u najboljem redu i da će onda konačno otići kući. Za vikend je već odlazio, ali dok se i ova opekotina ne sredi biće kod nas, kategorična je dr Biljana Todorović - Ćertić, specijalista za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju koja od početka brine o Radomiru.

Naravno, ne sama, naglašava, pošto je ovaj četrdesettrogodišnjak bio izuzetno težak bolesnik, "životno ugrožen sa najvećim i najdubljim opekotinama"… - Čak 28 odsto opekotina bilo je drugog i trećeg stepena. Opekotine su zahvatile levu podlakticu, šaku, nadlanicu, levu butinu. Autotransplantacijom smo pokrili sve te delove u jednom operativnom aktu, ali smo kasnije strepeli od infekcija koje u takvim situacijama mogu biti kobne. Trebalo se izboriti i sa temperaturom, ali je to na sreću iza nas. Opekotinama su bili zahvaćeni i disajni putevi, a za njihovo lečenje najzaslužnija je dr Slavojka Peško, anesteziolog. Sećajući se svega Radomir veli:

- U životu nisam osetio jači bol. To se ne može ni sa čim uporediti. Čak i onda kada sam nogu slomio bolovi nisu bili toliko jaki. Neizdrživ bol se ponovio dok su nas ovde kupali, pošto smo dovedeni pravo iz rudnika. Kada nas je zakačio vazdušni udar najvažnije nam je bilo da vidimo da li smo svi živi. A zatim kako da se izvučemo. Skupili smo snagu i otišli do vatrene struje, mesta odakle dopire svež vazduh. Video sam svoju odvaljenu kožu i pokušao da je otkinem. Nije mi uspelo, a bolovi su bili nesnosni. Ipak, uspelo nam je da se svi izvučemo iz jame. Sa koje dubine?

- Nalazili smo se 250 do 300 metara ispod zemlje. Precizno ne znam. Radili smo nekih sedam sati, svako svoj posao. Ja sam kopač I u trenutku kada je do nesreće došlo minirano je mesto za nove količine uglja. Nikom nije jasno šta je izazvalo vazdušni udar jer se nikada ranije u ovom rudniku nije desila nesreća. No, bez obzira na sve što se dogodilo Radomir se ne plaši da ponovo siđe u rudničko okno i nastavi posao kopača. Norma mu je osam vagoneta u smeni i kaže da se nikada nije dogodilo da podbaci. Sem toga iskrena rudarska solidarnost se ne nalazi tek tako. A i decu treba izvesti na put da ne žive težačkim životom…

- Kćerku sam zbrinuo, sa olakšanjem veli. Radi kao medicinska sestra. Stariji sin Dejan se vratio iz vojske i bez posla je, iako je po struci automehaničar. Mlađi Radovan ide u osmi razred i njemu takođe želim da omogućim da nešto završi. U ovom trenutku je najvažnije da se potpuno oporavim, u čemu su mi najviše pomogli ovdašnji lekari.

Prema onome što smo videli lekari koje hvali Radomir bi bolesnicima mogli da pruže i više, ali im mnogo toga u radu nedostaje. Veruju da kada od Republičkog ministarstva za nauku i tehnologiju stigne obećani vazdušni krevet bolesnici će biti još zadovoljniji. Zašto, objašnjava docent dr Predrag Stefanović, direktor Centra za opekotine i rekonstruktivnu hirurgiju:

- Reč je o najsavremenijem krevetu u kojem je bolesnik sa opekotinama potpuno izolovan i ne preti mu apsolutno nikakva opasnost od infekcija. Uz njegovu pomoć i najdublje opekotine se lakše leče, što automatski smanjuje smrtnost pacijenata. Dr Branislav Ivković, resorni ministar navedenog ministarstva, obećao nam je krevet i ja se nadam da će ovih dana svoje obećanje i da ispuni - nije krio optimizam dr Stefanović.

Zorica Ostojić
Foto: Zoran Raš


Predvideo svoju i ženinu smrt i upisao tačne datume na već podignuti spomenik

Vidoviti Šumadinac Radisav

Leči ljude besplatno, a recepte je pokupio od australijskog plemena Aboridžini

U Šumadiji se ne pamti da je neko podigao spomen obeležje za sebe i suprugu i da je uklesao godinu smrti, kao što je to učinio Radisav Nedeljković (69), trgovac u penziji, iz Aranđelovca. Nije nam bilo teško da u soliteru zgrade iznad Društvene ishrane u centru grada pronađemo ovog neobičnog, ali izuzetno dobronamernog čoveka. Meštani grada pod Bukuljom, a i šire okoline, poznaju ga po tome što je predvideo sopstvenu i smrt svoje supruge, ali i kao „doktora" alternativne medicine i „farmaceuta" za spravljanje prirodnih medikamenata za lečenje raznih bolesti.

Dok putujemo prema Vlakči preko Stragara Radisav Nedeljković priča da često sanja neobične snove koji mu predskazuju buduće događaje... - Davno sam sanjao kako hodam po nekoj dasci kada mi se ukazalo veliko platno. Približio sam se i video ispisane godine kada ćemo Dragoslava i ja umreti. Imao sam svega 15 godina kada se to dogodilo. U istom snu video sam i svoju buduću suprugu koju tada, naravno, nisam poznavao. Kada sam je posle mnogo godina sreo u banci, za šalterom, prepoznao sam lik iz istog sna. To mi je pomoglo da joj se približim...

Stigosmo na seosko groblje. U crnom „švedskom mermeru" spomenik koji prosto dominira među mermernim kolonadama najrazličitijih oblika i figura. Da nije reč o pukoj izmišljotini potvrđuju uklesana slova i brojke - Radisav, trgovac 1929-2010. Dragoslava, bank. činovnik 1938-2012.

Svoju vidovitost, kaže, nasledio je od oca Radomira koji je predvideo raspad Jugoslavije. Prema Nedeljkoviću život svakog čoveka unapred je određen prirodnim zakonima. Onome koji počini ubistvo mora da se desi neka nesreća koja se prenosi na potomstvo. Priroda „naplati" svaki zločin do devetog naslednog kolena.

Radisav Nedeljković nije čudotvorac ni travar, ali se u Australiji, kada je 1982. godine boravio gotovo godinu dana, zbližio se sa pripadnicima starog naroda - Aboridžinima koji su mu preneli čudna znanja.

- Bez obzira na veoma nizak stepen razvoja i civilizovanosti, Aboridžini su u jednoj stvari genijalci. Oni znaju da od prirodnih sastojaka spravljaju čudotvorne lekove za razne bolesti. Pitate me za recepte. Ni svom rođenom detetu, kćerki, ne bi otkrio kako se spravljaju. To je moj zavet Aboridžinima. Ja lečim ljude besplatno. Evo neka se javi čovek kome sam uzeo novac da bih u pomogao. Najveća nagrada mi je kad vidim da je čovek izlečen.

Posebno su mu zahvalni Radovanka Ralović kojoj je Nedeljković izlečio nepomičnu ruku, Trajko Kimovski ne oseća bolove u kičmi i sprečeno je okoštavanje, a Draginji Erceg je odstranjena voda u kolenu...

- Nema tog doktora koji otvorene rane može da isceli brže i bezbolnije od mene i mojih medikamenata - kaže Radisav. Izazivam na „dvoboj" svakog lekara kada je, na primer, reč o opekotinama...

Za vreme posete ovom neobičnom čoveku čuli smo dosta neverovatnih stvari. On predviđa u ovoj godini velike svetske katastrofe, kao i da će jedna ličnost stradati, što će iznenaditi ceo svet. Ostaje nam da sačekamo 2010. godinu i „proverimo" da li će Nedeljković „iz ovozemaljskog carstva" otputovati u „nebesko".

Zdravko Janjević



Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.