GLAS JAVNOSTI - Logo  Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
 Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
 Utorak 12. januar 1999.
 Broj 218
Izdaje NIP „GLAS“ a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.
Vlajkovićeva br. 8,
Beograd, Jugoslavija
FELJTON

Glavne vesti Ostale vesti Feljton Arhiva Pretplata Istorijat Redakcija Kontakt Navigation Bar
SINA
Glas nedelje
Srpsko nasledje
Pobuna protiv srpskog kolektivnog samoubistva: samo u Nišu minule godine bilo je više stotina umrlih nego rođenih

Apokalipsa pred vratima

Mi sami, nerađanjem i abortusima, uveliko radimo na samouništenju - kaže Milivoje Ristović, predsednik niškog društva simbolično nazvanog „Devet Jugovića". Ne postoji siromaštvo, već samo osećanje morala

Jedina pojava koju moj druga Mika šnajder nikada nije mogao da razume, jeste porez. U svemu ostalom pokazivao je fascinantno razumevanje, znanje i sposobnost predviđanja. Sećam se večeri od pre četvrt veka kada je rekao:
- Onaj pop iz Pariza će da napravi lom.

Teško da je i Stane Dolanc u to vreme znao da u Parizu živi muslimanski sveštenik Homeini koji će srušiti šaha Rezu Pahlavija. Mika šnajder je znao. Istovremeno, dok je razmišljao o filozofskim temama, o životu i smrti, Mika je imao grubu uzrečicu:
- LJudi ne znaju ništa, kao konji.

O početku života, tajni rađanja, znamo najmanje, a ponašamo se kao gospodari života - kaže g. Branko Cincarević, sveštenik niške eparhije. Čin spajanja muškarca i žene je samo tehnika, uslov, karoserija. Trzaj novog života je, međutim, čudo, kao i sva Božja dela. To ne možemo shvatiti, ali moramo prihvatiti. A ljudima sve izgleda prosto i obično. Srbima naročito. U Srbiji se iz dana u dan, sve više i više, čini veliki zločin: nasilno prekidanje trudnoće. Ovo ne govorim samo kao sveštenik, odnosno predstavnik crkve koja ne odobrava abortus. Nije problem u odobravanju ili neodobravanju, problem je dubok, kao što su duboke sve Božije zamisli. Reći ću vam jednu strašnu istinu. Slušao sam mnoge ljude koji su se ispovedali dok im se bližio sudnji čas, dok je smrt dolazila i uvodila ih u nešto što mi još ne poznajemo, ali oni u tom času poznaju i vide. Svi ispovednici koji su u životu imali neke veze sa abortusom - muževi i momci koji su to dozvolili i podržali, žene i devojke koje su to odlučile - svi oni su u agoničnoj magli molili da Svevišnji oprosti ubistvo. Ne preterujem, dragi prijatelju. Baš te slike su im dolazile, slike abortusa, kao što drugim vrstama ubica dolaze scene drugih zločina. Zločin, moj gospodine, i ništa drugo - rekao je sveštenik.

- Kazaću vam još jednu i još strašniju istinu. Znate li vi da se prilikom abortusa fetus strahovito bori, brani, pokušava da ostane živ, i da vidi sunce jednog dana. Pitajte doktore. Svaki pošteni lekar će vam to potvrditi. Doktori ne znaju zašto se embrion bori. Bog zna. Fetus je ljudski život, i niko nema prava da ga uzme osim Boga. Gledam na televiziji reklame o bezbolnom prekidu trudnoće. Nemojte, molim vas. Nemojte to da radite, vi novinari. To je reklama apokalipse. Nemojte. Razgovor sa ocem Brankom bio je podstaknut tamnom statistikom o rađanju i umiranju u Nišu. Pre tri godine, 1996, prvi put je zabeležen minus života. Umrli su pobedili novorođene sa dvadeset četiri razlike. Naredne godine, 1997, smrt je bila mnogo ubedljivija: 187 u plusu. Za devet meseci prošle godine, katastrofa: nekoliko stotina smrti prekrilo je brojku novih rađanja.

A ne mora tako.

Nišlijka Zorica Milojević (37):
- Imam četvoro dece i neću vas zamarati pričama o sreći, veselju i radosti u mojoj kući, iako sam ja nezaposlena medicinska sestra i nije lako da se to materijalno izdrži. Reći ću vam nešto drugo: osetila sam neku čudesnu potporu rađajući treće i četvrto dete. Morate mi verovati! Nikakav bol, nikakve muke. Četvrta beba bila je u mojim rukama pre nego što je hitna pomoć stigla. U Nišu je pre tri godine osnovano društvo simboličnog naziva - „Devet Jugovića". Za članstvo u društvo treba da imate troje ili više dece.

- „Devet Jugovića" je pobuna protiv kolektivnog srpskog samoubistva - kaže Milivoje Ristović, predsednik Društva. - Niko me ne može ubediti da su siromaštvo i teška situacija u zemlji razlozi da se deca ne rađaju. Upravo suprotno: ako se ovako nastavi, moramo razmišljati o bliskom danu kada će Srbi biti izrazita manjina u Srbiji. Tada nam neće trebati nikakva bombardovanja, nikakve pretnje i nikakvi NATO paktovi da bi nestali sa lica zemlje. Mi sami, sada i danas, uveliko radimo na tome. Nestajemo. „Množite se" - rekao je ljudima Stvaralac. Mi tu poruku ne čujemo, kao ni ostale Božje poruke. Pa šta hoćemo? Da neko umesto nas rađa Srbe? - rezignirano se pita Ristović.

- Ja sam srećna i radosna žena. Imam četvoro dece i to je nešto što nema opis, definiciju i naziv. Ja neću reći da kroz tu decu živi i moj voljeni suprug koji je nedavno preminuo. Ja ću reći da su ta deca upravo on, Đorđe. Imati decu znači trajati - rekla je za „Glas" Dragana Canić, arhitekta iz Niša, potpredsednik „Devet Jugovića".

- Ne postoji „teška situacija". Postoji samo moral i saznanje da je rađanje smisao postojanja - kaže otac Branko.

U niškim porodicama sa troje i više dece nije registrovan ni jedan narkoman. Preksinoć je bio film sa Brusom Vilisom. Žena mi prigovara da je usamljena.
- Kupi kuče - kaže on.

Pogledajte unaokolo. Dođite uveče na Tašmajdan, prošetajte do Banjice. Pogledajte niški Čair.

Mlade žene šetaju kučiće.

Miroslav Ćosić



Pretraživanje GLASA JAVNOSTI!

powered by FreeFind


[ Glavne vesti | Ostale vesti | Feljton | Arhiva | Istorijat | Redakcija | Pretplata | Kontakt ]
http://www.glas-javnosti.co.yu
webmaster@glas-javnosti.co.yu

   

Copyright © 1998 NIP „GLAS“
All Rights Reserved.


FastCounter by LinkExchange